Пише: Сајмон САРАЏЈАН (Simon Saradzhyan), научни сарадник у Центру Белфер при Харвардском универзитету АНАЛИЗА најновијих текстова западних научника о Русији указује на чврсто укорењено, у аналитичким круговима Запада, мишљење да највећа од 15 бивших совјетских република наставља да посустаје у XXI веку. Међутим, ако се проуче расположиви подаци, постаје јасно да је Русија уствари порасла и ојачала у поређењу са неким западним конкурентима. Британски историчар, ангажован на Харварду, Најал Фергусон, (Niall Ferguson) написао је 2011. године да се Русија Владимира Путина налази у паду и на путу „ка глобалном забораву“. Његове колеге са Харварда Џозеф Нај (Joseph Nye) и Стивен Волт (Stephen Walt) заступају сличне ставове. „Русија се налази у дугорочном паду“, – написао је Нај априла 2015. године. Волт је прошле године писао о најмање двоструком паду Русије. Међу осталим западним мислиоцима који заговарају пад Русије у у 21. веку истичу се – професор Универзитета у Чикагу Џон Миршајмер (John Mearsheimer), Јан Бремер (Ian Bremmer) из Eurasia Group, Николас Бернс (Nicholas Burns) са Харвардског универзитета, и Стивен Бланк (Stephen Blank) из Америчког савета за спољну политику (American Foreign Policy Council). Неки су отишли још даље. Александар Мотил (Alexander Motyl) са Ратгерског универзитета недавно је писао о „предстојећем колапсу Русије“. Сарадница Института Брукингса, руска научница Лилија Шевцова, сматра да је тај колапс већ почео. Међутим, да ли се Русија заиста налази у стању пропадања, како тврде западни научници? Ако се упореде њени показатељи са светским или са показатељима водећих западних економија, постаје јасно да су тврдње о паду посткомунистичке Русије у XXI веку у најбољем случају, под великим знаком питања. Ја сам упоредио Русију са Сједињеним Америчким Државама, Великом Британијом, Француском, Немачком и Италијом (то су највеће економије Запада, а четири од њих су водеће привреде Западне Европе) у периоду од 1999. до 2015. године (са неким изузецима због недостатка неопходних података). Ослонио сам се на податке Светске банке, Стокхолмског института за истраживање светских проблема (SIPRI) и Међународне Асоцијације за производњу челика, а користио сам информације националних влада само у случајевима када подаци наведених организација нису постојали. Поређења са једном променљивом. Русија је порасла у односу на Запад, али је пала у односу на свет у целини. Један од традиционалних метода мерења моћи једне државе у односу на другу – је поређење бруто домаћег производа. На основу овог параметра Русије је у периоду 1999-2015. године у економском смислу престигла све конкуренте и свет у глобалу. Руски БДП је 1999. године износио мање од пет одсто америчког БДП-а. Овај удео је порастао шест пута и 2015. Године ово повећање износи 36%. У истом периоду, удео Русије у светском БДП-у повећан је за 23% – са 1,32% на 1,6% у 2015. години. У међувремену, удео САД, Британије, Француске, Немачке и Италије у глобалном БДП-а у истом периоду смањен је за 10%, 11%, 19%, 20% и 32%, сразмерно. Добро је познато да је 2014. године руска привреда доживела пад. Према подацима Светске банке, 2016. године он ће износити један одсто, након чега се очекује обнављање раста. Међутим, пројектовани пад неће утицати на достигнућа која је руска привреда постигла од 1999. године у поређењу са Сједињеним Државама, Британијом, Француском, Немачком и Италијом, као и са светом у целини. Друго поређење моћи држава са једним променљивом – је њихова енергетска потрошња. Дати приступ је предложен од стране руског мислиоца Побиска Кузњецова. Овај приступ (на основу података појединачних земаља за период 1999-2012. г. и података Светске банке за период 1999-2014.г.) указује на то да је и овде Русија постигла више у односу на све супротстављене земље. Ако је 1999. године обим потрошње енергије у Русији био је једнак 26,21% америчког обима, онда је 2012. године порастао на 33,16%. У поређењу са другим земљама, раст је био још већи. Међутим, према мојим прорачунима, удео Русије у глобалној потрошњи енергије 2014. године био је 10% мањи него 1999. године. Ипак, сви њени конкуренти су у овом периоду пали још више. Мерења са неколико променљивих. Русија је порасла. Владимир Путин Прорачуни засновани на геометријским показатељима националне моћи, разрађеним од стране Кели Кедер (Kelly Kadera) и Џералда Сорокина (Gerald Sorokin), указују на то да је снага Русије појачана у односу на њене конкуренте. Овај индикатор мери националну моћ као геометријску средину следећих коефицијената: TPR – однос укупне популације земље; UPR – однос градског становништва; ISR – однос производње челика у земљи; ECR – однос потрошње енергије из примарних извора; MER – однос војних издатака; MPR – однос оружаних снага. Геометријски показатељ националне моћи показује да је снага Русије у периоду 1999-2014. г. порасла за 6,53%, док је истовремено снага Сједињених Држава, Британије, Француске, Немачке и Италије у истом периоду смањена за 13%, 14%, 24.42%, 24.23%, 29.92% и 27, 29%, респективно. Други мултидимензионални метод за мерење укупне националне моћи понудио је Чин-Лунг Чанг (Chin-Lung Chang) са Универзитета у Фо-Гуану. Њега користе кинески научници. Ово је Чин-Лунг Чангова формула: Укупна снага државе = (моћ становништва + економска моћ + војна моћ): 3, где је Критична маса = (популација земље: светска популација) х 100 Критична маса + (површина земље: површина целог света) х 100. Економска моћ = (БДП земље: светски БДП) х 200. Војна моћ = (војни расходи земље: глобални војни расходи) х 200. Примена ове формуле показује да је моћ Русије порасла за 28% од 1999. до 2015. године, док је моћ САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије у истом периоду смањена за 6%, 15%, 29%, 29% и 41%, респективно. Штавише, ако изменимо Чин-Лунг Чангову формулу, уклањајући пропорционалну тежину површине земљишта и војне моћи, и додајући показатељ као што је иновативна моћ, која се мери бројем патената грађана, испада да Русија расте брже од САД, док други конкуренти слабе. Закључак Генерално, ови прорачуни снажно указују на то да је Русија у 21. веку или ојачала, или одржала своје позиције у односу на пет конкурената и према свету у глобалу. Добро је познато да је од 2014. године у руској привреди заустављен раст и почео пад. Према проценама Светске банке, руски БДП је 2015. године пао за 3,7%, а 2016. године смањиће се за додатних 1,9%, а затим ће почети да расте. Међутим, губици у ове три године нису нарушили укупан раст руске националне моћи, остварене од 1999. године. У будућности Русију очекује низ дугорочних проблема, као што су застарелост и неефикасност економског модела, низак квалитет државне управе, свеприсутна корупција, демографска лабилност, нестабилност у суседним земљама и опасност од сепаратизма у самој Русији. Ми још увек не знамо да ли ће ови проблеми имати такав карактер да ће моћи да утичу на горе описана достигнућа Путинове Русије. Али, у једно можемо бити сигурни: огромност Русије, њени ресурси и војна снага ће јој омогућити да остане глобални играч који ће још дуги низ година значајно утицати на западни свет и светски поредак у целини и да ће сви у складу са тим морати да се односе према њој. Превео: Срђан Ђорђевић
