НАТО сутра активира противракетни штит у Румунији

Амерички противракетни штит у Европи биће активиран сутра, готово деценију након што је Вашингтон предложио НАТО-у заштиту од иранских ракета. Противракетни штит биће активиран упркос томе што Руси упозоравају да се ради о претњи миру у средишњој Европи. У јеку напетости између Русије и Запада, амерички и званичници НАТО-а у удаљеној ваздухопловној бази Девеселу у Румунији прогласиће противракетни штит оперативним. Догађа се то након година планирања, милијарди утрошених долара и неуспелог уверавања Руса да се штит неће користити против Москве. Све кључне компоненте, укључујући и ракете, биле су постављене у румунској бази у децембру 2015. али још нису биле у потпуности интегрисане у систем НАТО-а за одбрану од балистичких ракета. „Сада имамо моћ да заштитимо НАТО у Европи“, рекао је Роберт Бел, изасланик америчког министра одбране Еша Картера у НАТО-у. „Иранци постају све јачи и морамо размишљати унапред. То није усмерено према Русији“, рекао је новинарима, додајући како ће систем ускоро бити стављен под контролу НАТО-а. САД ће у петак у Пољској почети изградњу другог таквог положаја који би требало да буде готов до 2018. и који ће НАТО-у, уз радаре и бродове на Средоземљу, дати трајни и непрекидни штит. Русија с незадовољством гледа на такву демонстрацију снага свог хладноратовског ривала у некад комунистичкој источној Европи у којој је раније била утицајна. Москва сматра како НАТО покушава да их окружи близу стратешки важног Црног мора, седишту руске флоте у којем Савез планира да појача патроле. Штит се активира у време док НАТО јача своје снаге у Пољској и на Балтику, поучен искуством руске анексије Крима из 2014. године, чему Русија одговара јачањем својих западних и јужних бокова с три нове дивизије. Упркос америчким уверавањима, Кремљ сматра како је прави циљ противракетног штита неутралисање нуклеарног арсенала Москве довољно дуго у случају међусобног рата у којем би САД прве извеле напад. Штит се ослања на радаре који региструју лансирање ракета у свемир. Сензори затим мере путању ракете, а противракетни пројектили пресрећу и уништавају циљ у свемиру, пре него што се врати у Земљину атмосферу, што се може учинити с бродова и из копнених база. (Б92) извор: http://www.nspm.rs/hronika/nato-sutra-aktivira-protivraketni-stit-u-rumuniji.html