Вимер за „Вести“: Патриотизам је национална идеја

Путин је рекао мом сјајном преводиоцу да остане мирно да седи, јер ће он даље да настави. „То је била потпуно комична ситуација коју доживите само једном у животу. Пред 500 људи, пред ТВ камерама и целом Русијом доживети Путина као преводиоца о веома битним ставовима о томе како један странац види Русију. То је као дар са неба“, описује Вимер. Према мишљењу овог бившег високог политичког функционера ЦДУ-а, на скупу је Путин у своје и у име Русије рекао веома битну ствар у вези патриотизма и национализма. „За Русију су важна осећања патриотизма и националног идентитета. На жалост, више земаља је кажњено због тог осећања. Али, код нас је оно чврсто унутра, у срцу – љубав према отаџбини. Патриотизам је један од наших националних идеја“, рекао је том приликом Путин. Он је објаснио разлику између патриотизма и национализма, цитирајући познатог руског научника Дмитрија Лихачјова: „Прво значи љубав према домовини, други је мржња према свим другима“. Сусрет у четири ока Међутим, ту није крај ове занимљиве приче. После конференције се створила огромна гужва око Путина, да је Вимер већ био одустао од тога да му приђе и хтео да напусти салу. - Један службеник је дошао и рекао да председник жели да ме види. У 15-минутном разговору смо се обојица смејали. Рекао сам му да се до сада никада није десило да један председник велике земље неком случајном госту буде преводилац. У крајње пријатељској и отвореној атмосфери смо разговарали, сликали се и могу да кажем само то да ме је питао одакле долазим. Кад сам му рекао да сам родом из околине Диселдорфа, он је додао да је то леп кутак моје земље. Путин говори подједнако добро немачки као и ја – резимирао је Вили Вимер свој блиски сусрет са руским председником. Реаговања Вимер је поводом онога што се чуло на скупу у Санкт Петербургу, како каже, добио бројне реакције из Немачке, Швајцарске, Аустрије, из хришћанских кругова и оних са војном позадином – и то невероватно позитивне. Агресија НАТО на Србију Српска јавност вас је најбоље упознала за време ратова у бившој Југославији. Пратите ли и данас политичка дешавања на Западном Балкану и како их коментаришете? - На Балкану се по питању тога, како видимо ове своје суседе, одлучује наша заједничка судбина. Београд ће при томе најбоље знати како да артикулише своје интересе. ЕУ мора да одустане од тога да својом арогантном политиком из Брисела навлачи своје суседе на рат, да би их потом оборила у беду. Вимер је затим наставио: „Било би ми најдраже кад би немачки државни тужилац постао заштитник немачког устава. Тамо, наиме, стоји, да са немачког тла никада више не сме и не треба да крене ниједан напад. Шта је био напад на Београд, ако не агресиван рат? За тако нешто овде су припрећене доживотне затворске казне, о томе се, међутим, нити шта чуло, нити видело. Јесу ли западни шефови дипломатија стајали у Хашком суду, где сви припадају, јер су отпочели чист нападачки рат против земље која је била оснивач Уједињених нација, а све због америчких интереса против Русије? И данас ми позли када о томе мислим.“                                                                      (КРАЈ)