“Ствар је у милијарди”: ЕУ капитулира пред Турском

У сенци многобројних саопштења и коментара о парламентарним изборима у Србији и председничким у Аустрији, остала је изјава председника Савета ЕУ Доналда Туска, о томе да ће ЕУ још овог лета избројати Турској једну милијарду евра у оквирима миграционог споразума. Изјава је дата 23. априла за време заједничке конференције за штампу у турском граду Газиантел, уз учешће федералног канцелара Ангеле Меркел и шефа турске владе Ахмета Давутоглуа.  [http://www.hurriyetdailynews.com/no-migrant-readmission-agreement-without-visa-liberalization-turkish-pm.aspx?pageID=238&nID=98236&NewsCatID=341] А Франс Тимерманс, потпредседник Европске комисије који је такође учествовао у разговорима, конкретизовао је ствар рекавши да средства могу бити издвојена “до краја јула”. Као што је познато, споразум између Брисела и Анкаре постигнут у марту, предвиђао је додељивање Турској додатних 3 милијарде евра. Међутим, конкретни рокови овог процеса нису прецизирани, а бриселски извори су наводили веома далеке датуме ислпате – све до 2019. године. Но, као што се не једном дешавало у узајамним односима ЕУ и Турске, Анкара је добила тражено заобилазећи формалне процедуре – на рачун ултимативног притиска. Неколико дана пре изјаве Доналда Туска, Анкара је запретила руководству ЕУ да ће замрзнути испуњење миграционог споразума из разлога неиспуњења његових одредби од стране самог Брисела. Према информацијама којима располажемо, незадовољство турске владе је изазвало како одсуство графикона који задовољава Турску, тако и постепеног плана одмрзавања кандидатуре Турске за приступање земље у ЕУ и укидање визног режима. Оперативна реакција руководства ЕУ – пре свега финансијска – на ултимативне изјаве Анкаре, очигледно демонстрира карактер данашњих узајамних односа на линији ЕУ – Турска. Међутим, не мање карактеристично је и словесно “паковање” одлуке о скором додељивању једне милијарде евра. Доналд Туске је не само саопштио о траженим цифрама, него је и изјавио да “данас Турска представља најбољи пример за цео свет како треба поступати са избеглицама”. “Ја се поносим што смо ми партнери и другог пута нема” – додао је председник Савета ЕУ. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/571bdfd49a79471a2011438a] И на крају још један карактеристична цитат од Пољака Туска: “Нико нема право да учи Турску шта она треба да ради”. Последње указивање морало би се посебно свидети европским организацијама и политичарима који све гласније исказују забринутост поводом ауторитарних метода турских власти, затварања независних медија и прогона новинара чак и из земаља ЕУ. Но, ни то није све. Ако се ЕУ нада да ће се откупити Анкари једном милијардом евра, онда је у дебелој заблуди. Турски премијер Ахмет Давутоглу је саопштио европским гостима да је за његову земљу од “виталног значаја укидање визног режима”. Не треба уопште сумњати да ће и тај захтев бити испуњен чак и по цену дестабилизације околности у самим земљама ЕУ – где свакако не сматрају сви Турску кључним партнером и нису склони да поздраве дирљиво јединство Меркел и Ердогана. Регионални избори у Немачкој и први круг председничких избора у Аустрији показали су шта заправо мисле бирачи о тим политичарима који претварају Европу у таоца Турске. А док Туск и Меркел поздрављају “напоре” Анкаре по питању решавања проблема избеглица, у земљама југо-источне Европе не журе да примете радикално побољшање ситуације по том питању. Према сведочењу аустријског часописа Die Presse, балканска маршрута пребацивања избеглица из Турске у Европу не само да није исчезла, него се и “обогатила” новом граном – кроз Бугарску. Конкретно, ситауција изгледа овако: “Кријумчарење људи у Централној Европи цвета као и раније… Као допуна средоземноморској маршрути по којој је у Италију доспело хиљаде избеглица, на западном Балкану се појавио алтернативни пут: он води преко Турске (некад Грчке) у Бугарску, Србију, Мађарску и Аустрију” – указује Die Presse. [http://diepresse.com/home/politik/aussenpolitik/4971942/Bulgarien-wird-zum-neuen-Einfallstor-in-die-EU?_vl_backlink=/home/index.do%20] Рапортирајући о почетку реализације миграционог споразума са Турском, Европска комисија се ослања на умањење количине избеглица које су задржане у акваторији Егејског мора. Међутим, на Балкану имају своје објашњење те чињенице. Тамо се говори о преорјентацији потока избеглица која свој почетак има још у Турској. “Балканска маршрута није затворена, бизнис кријумчарских мрежа је поново оживео” – истиче Радош Ђуровић, директор Београдског Центра за заштиту лица која траже убежиште. “Већина стиже преко Бугарске, а неки чак и преко Македоније и уз помоћ кријумчара – у Србију” с тим да би наставили даље у Мађарску, Аустрију и друге земље ЕУ – сведоче српски извори на које се ослањају аустријски медији. Да ли се треба чудити што су на председничким изборима у тој истој Аустрији већ у првом кругу претрпели разарајући пораз представници обе партије које су дефинисале изглед земље током свих послератних деценија – Социјал-демократска партија и Народна партија. Скупивши по 11% гласова, они су чак и збирно далеко заостали иза кандидата Аустријске партије слободе Норберта Хофера (више од 36%) – који очигледно није разматрао Турску у својству идеалног партнера своје земље и Европе у целини. “Криза са избеглицама је била доминантна тема” током предизборне кампање у Аустрији – веома исправно је приметила швајцарска газета Neue Zuercher Zeitung и дошла до закључка да је “први круг избора за право да се уђе у Хофбург, потресао политику Аустрије”. [http://www.nzz.ch/meinung/kommentare/wahlfiasko-fuer-die-spoe-und-oevp-die-wut-der-oesterreicher-ld.15903] И да ли се у сличним потресима и огледа тајни сценарио који је Анкара припремила Европи?