Михаило Меденица: Лепота порока – победа човека за којег нико „није“ гласао

Изненађење избора свакако јесте – Александар Вучић, анонимни и неафирмисани политички ђувегија, за којег није гласао нико, а момчић освојио 131 посланички мандат! Не мислим на оног Александра Вучића што ко скочимиш искаче и из поштанског сандучета, већ овог за којег, рекох, нико живи гласао није, а он одрао такмаце ко на сунету! Још не сретох човека који рекао: „Заокружио сам број 1″, напротив, ево се сви мајком куну да нису, па зато малог и сматрам апсолутним изненађењем и моралним победником избора, јер ако имаш гласаче који се неким чудом стиде да признају да јесу то – ти си, брате, зајебанији играч него што ико претпоставља и у далеко већем проблему него што можеш да замислиш! Извини што не персирам, велим, млад си још, непознат широј јавности, па ми се још може, док се не дохатиш власти. Чудо једно како људи имају потребу да се правдају и кад их нико ништа не пита, а нарочито кад их нико ни због чега не осуђује! Мислим на поменуте који нису гласали: „не померио се с места ако лажем“, али имају потребу прво то да помену па питају за здравље?! Здравље, онако, хвала на питању, али не разумем зашто стид због нечега што сте учинили верујући у то, осим ако нисте учинили не верујући у то, али рачунате боље да ја попијем „бруфен“ пре него што Алека заболи глава! Добро, далеко је од нечега чиме се треба хвалити, не бих ни ја трчао улицом и сав пресрећан урлао: „Ојео сам се, људи, само да видите какав осип имам, врх“, али није ни за толику срамоту уколико сте учинили из убеђења?! Проблем је, и то за младог „притајеног напредњака- скривеног радикала“, што његово бирачко тело не постоји, већ су то људи који у страху, муци и што је најгоре- вођени мизерним, ситним интересима гласају и беже с бирачких места погнуте главе! Лично, ценим сваког ко је заокружио тај фамозни број 1, то призна и каже: „Да, нисам на дрогама, нисам пијан, нисам луд, није ме лако преварити, нисам слабовид па сам омануо број, већ сам гласао из убеђења и вере да овај човек може да помогне Србији“! За сад још не сретох таквог, а младац опет оверио визу на четири године прича, прича, прича, прича и ако сам изоставио да напоменем – прича, које вероватно имају срећан крај, али им се као у оним индијским серијама назире тек у 18.789. епизоди, и то не сасвим јасно (а епизода се емитује једном у две недеље)! Разумем, право да вам кажем, и ове што су продавали глас, јер у држави где из власти у власт свако продаје народ живе ваге и државу као да је половна веш машина, и то украдена из комшијског подрума- шта народу остаје осим да прода још једино вредно што има- глас! Понос нема поодавно, образ отишао на добош ко индекси: Николића, Малог, Живковића, Стефановића, морала остало колико да тслачи куму како кум прекорачи праг и отпутује негде, а кичме таман довољно да се још савије за то парче хлеба крај канте ил контејнера! Размем, рекох, али не оправдавам, јер, ево, немам 1000 диара у новчанику данима, и нема силе због које бих је зарадио на такав начин! Лично, мања ми је мука да ми деца кажу: „Гладна су“, неголи да знам како су сита једне вечера, а због тога сам им се, да извините, посрао у будућност! Но, можда је лако мени да паметујем, снаћи ћу се и за ту хиљадарку, али за образ не знам како бих, но „кад глад зазвони на врата гласачи трче кроз прозор до гласачког места“, како отприлике гласи она стара, с тим што говори о глади и љубави, али ко у Србији још има времена за љубав кад благостање не може да чека, а за љубав ће имати времена, за две године, најкасније, јер није љубав гласчки листић па да је уновчиш! Зашто написах све ово?! Ако знам јади ме знали што кажу на мојим брдима, ваљда ме сморило што од јутрос слушам одговор на питање које баш никоме нисам поставио?! Гласао си, мајсторе, како си гласао, односно, ниси гласао али си вечерао своју једину могућност да учиниш нешто за себе и потомке на дуже и даље о д једне вечере и све у реду, само убудуће без кукњаве, јер једна или две „црвене“ не затискују гузицу задуго! Лепо је видети да је Србија дала шансу новом, младом и некомпромитовном кадру…како се, беше, зове…Александар па нешто на ић на крају?! Не знам човека, анонимус тотални, нико није гласао за њега, а мали одрао ривале ко Рон Џереми оне несрећнице што му западну за снимање! П. С. Ко је продао глас (а било је случајева, не спекулишем) само нек ми каже ко је он знаменитих личности на њој и има од мене још толико, чим буде плата, и алал му и образ и ђон! Мали, нек ти је са срећом власт и чувај се понајвише себе, јер ови што те гласају заправо нису гласали за тебе (не сви, да не грешим душу), већ плашећи те се, убеђени да ћеш знати ако су се зајебали, па закружили кој број осим 1! Ако владаш престрашеним народом, ниси прича за лаку ноћ, већ бабарога с којим би радије да буду добри док се не нађе неко куражнији да стане пред њу и каже: „Не постојиш, осим у бајци, а таких ми је бајки доста“! П. С. Нисам гласао за Вучића, оног ми пресветог гроба (ко зна зна на чији мислим, али ми је тешко да изговорим и напишем), али бих само да сам знао да „неће“ нико. Греота, бре… (Недељник) извор: http://www.nspm.rs/hronika/mihailo-medenica-lepota-poroka-pobeda-coveka-za-kojeg-niko-nije-glasao.html