Борис Субашић НДХ почела кампању скривања ужаса у Јасеновцу тек кад су и Немци почели да их се гаде. Дописнице из Јасеновца показују да су логораши имали право да се дописују с породицама Музеј жртава геноцида је ових дана дошао до драгоцене збирке оригиналних дописница из Јасеновца, које откривају да су наводно логорашке поруке на њима диктирале, а често и саме писале, пропагандне службе НДХ. Врхунац изопаченог цинизма је то што су усташе дописнице систематски користиле за пљачку. Логораши су морали да траже од породица да им шаљу бољу храну и одећу, али те пошиљке нису ни видели. – Ове поштанске дописнице су производ пропагандиста који су скривали геноцид на Србима као државни програм НДХ. На свакој се налази печат усташке цензуре, која је одређивала шта и како сме да се напише – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. СТРУЧЊАЦИ су аналирали извежбани краснопис који је готово истоветан на већини дописница које су наводно писали сами логораши. На први поглед било је сумњиво да су сви они умели лепо да пишу и да су логорашакој одећи носили наливпера. – Све указује на постојање писарске службе која је правила хиљаде фалсификата са циљем стварања лажне слике о Јасеновцу. Врх НДХ је одлучио да започне кампању скривања геноцида кад су и њихови ратни савезници Немци почели да их се гаде – указује др Ђурић. ЦИНИЗАМ Разгледница из Јасеновца Пожутеле дописнице које је музеј добио на поклон биле су последња успомена мајке логораша из Срема на сина коме се у Јасеновцу изгубио сваки траг. Њега нема у 90.000 идентификованих жртава, иако дописнице доказују да је био у логору. – Он није јединствен случај. После рата породице су често криле да је неко њихов страдао у логору, а пописивачи пак често нису бележили жртве и кад би им биле пријављене. Државни програм братства и јединства релативизовао је и скривао геноцид над Србима као државни програм НДХ – каже др Ђурић. Саговорник „Новости“ наглашава да амнестирање геноцида у НДХ, које је извео комунистички режим, није било прво заташкавање злочина над Србима. – БРОЗ је учинио суштински исто што и краљ Александар Карађорђевић, који је амнестирао хрватске војнике из аустроугарске војске, иако су починили страшне злочине у Србији, и они никада нису одговарали. Аустроугарски официри су после 1918. постали водећи у војсци Краљевине СХС, а официрски кор из НДХ је од 1944. преузео важну улогу у Брозовој армији – истиче др Ђурић. Зато су многе породице логораша и преживели мученици после рата скривали своје патње иако су били жртве, а режим је, бар званично, био на њиховој страни. – У пракси није било тако. Шта бисте ви радили као Србин у Хрватској, БиХ, па и у Војводини, да живите крај комшија који су домобранске и усташке униформе заменили партизанским и остали моћни. Хрватске елите, које су суштински осмислиле државни програм за истребљење Срба, никада за то нису одговарале. Домобрански и усташки официри са истим или већим чином масовно ушли су у југословенску армију. Један од команданата авијације НДХ постаје командант Југословенског ратног ваздухопловства, а затим амбасадор у Аргентини, центру усташке емиграције. Кажњен је само део непосредних извршилаца хрватских злочина нижег ранга – наглашава др Ђурић. МЕЂУ жртвама усташких логора и њиховим породицама је владао и страх од Озне, стоји у новијим исказима логораша и породица стручњацима Музеја жртава геноцида. Ознаши су, по речима породица и логораша, оптуживали жртве да су сарађивале с усташама, јер „како би иначе преживели“. Пошто су „само мртви били поштени“ постоје сведочанства да су иследници Озне чак и заточену децу оптуживали за сарадњу с усташама. ЗЛОЧИНЦИ ИЗ КАБИНЕТА ФИЛМ „Пакао НДХ“ Музеја жртава геноцида, о политици и друштву које је створило јаме и логоре смрти за Србе, изазвао је огромну пажњу јавности, али не због крвавих сцена. Сценариста проф. др Вељко Ђурић Мишина је у филму разголитио брижљиво припреман систем који је дао легитимитет истребљењу Срба. – Тим послом се није бавио улични олош. Реч је о врхунским правницима, економистима, историчарима, који су хладнокрвно створили систем који је изродио Јасеновац и осмислили пропагандну машинерију за оправдање и скривање геноцида – каже др Ђурић. ДОПИСНИЦЕ из Јасеновца, најстрашнијег логора смрти за истребљење, пре свих, Срба, а затим Јевреја и Рома у Независној Држави Хрватској, показују да су логораши имали право да се дописују с породицама, да су примали редовно пакете и да су, уопште, сасвим лепо живели међу бодљикавим жицама. На већини тих картончића с одштампаним заглављем „сабирног логора“ краснописом су исписане поруке: „Овде је лепо, пакете примам редовно, шаљите још хране, поздрављам све код куће“. Музеј жртава геноцида је ових дана дошао до драгоцене збирке оригиналних дописница из Јасеновца, које откривају да су наводно логорашке поруке на њима диктирале, а често и саме писале, пропагандне службе НДХ. Врхунац изопаченог цинизма је то што су усташе дописнице систематски користиле за пљачку. Логораши су морали да траже од породица да им шаљу бољу храну и одећу, али те пошиљке нису ни видели. – Ове поштанске дописнице су производ пропагандиста који су скривали геноцид на Србима као државни програм НДХ. На свакој се налази печат усташке цензуре, која је одређивала шта и како сме да се напише – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. СТРУЧЊАЦИ су аналирали извежбани краснопис који је готово истоветан на већини дописница које су наводно писали сами логораши. На први поглед било је сумњиво да су сви они умели лепо да пишу и да су логорашакој одећи носили наливпера. – Све указује на постојање писарске службе која је правила хиљаде фалсификата са циљем стварања лажне слике о Јасеновцу. Врх НДХ је одлучио да започне кампању скривања геноцида кад су и њихови ратни савезници Немци почели да их се гаде – указује др Ђурић. Пожутеле дописнице које је музеј добио на поклон биле су последња успомена мајке логораша из Срема на сина коме се у Јасеновцу изгубио сваки траг. Њега нема у 90.000 идентификованих жртава, иако дописнице доказују да је био у логору. – Он није јединствен случај. После рата породице су често криле да је неко њихов страдао у логору, а пописивачи пак често нису бележили жртве и кад би им биле пријављене. Државни програм братства и јединства релативизовао је и скривао геноцид над Србима као државни програм НДХ – каже др Ђурић. Саговорник „Новости“ наглашава да амнестирање геноцида у НДХ, које је извео комунистички режим, није било прво заташкавање злочина над Србима. – БРОЗ је учинио суштински исто што и краљ Александар Карађорђевић, који је амнестирао хрватске војнике из аустроугарске војске, иако су починили страшне злочине у Србији, и они никада нису одговарали. Аустроугарски официри су после 1918. постали водећи у војсци Краљевине СХС, а официрски кор из НДХ је од 1944. преузео важну улогу у Брозовој армији – истиче др Ђурић. Зато су многе породице логораша и преживели мученици после рата скривали своје патње иако су били жртве, а режим је, бар званично, био на њиховој страни. – У пракси није било тако. Шта бисте ви радили као Србин у Хрватској, БиХ, па и у Војводини, да живите крај комшија који су домобранске и усташке униформе заменили партизанским и остали моћни. Хрватске елите, које су суштински осмислиле државни програм за истребљење Срба, никада за то нису одговарале. Домобрански и усташки официри са истим или већим чином масовно ушли су у југословенску армију. Један од команданата авијације НДХ постаје командант Југословенског ратног ваздухопловства, а затим амбасадор у Аргентини, центру усташке емиграције. Кажњен је само део непосредних извршилаца хрватских злочина нижег ранга – наглашава др Ђурић. МЕЂУ жртвама усташких логора и њиховим породицама је владао и страх од Озне, стоји у новијим исказима логораша и породица стручњацима Музеја жртава геноцида. Ознаши су, по речима породица и логораша, оптуживали жртве да су сарађивале с усташама, јер „како би иначе преживели“. Пошто су „само мртви били поштени“ постоје сведочанства да су иследници Озне чак и заточену децу оптуживали за сарадњу с усташама. ЗЛОЧИНЦИ ИЗ КАБИНЕТА ФИЛМ „Пакао НДХ“ Музеја жртава геноцида, о политици и друштву које је створило јаме и логоре смрти за Србе, изазвао је огромну пажњу јавности, али не због крвавих сцена. Сценариста проф. др Вељко Ђурић Мишина је у филму разголитио брижљиво припреман систем који је дао легитимитет истребљењу Срба. – Тим послом се није бавио улични олош. Реч је о врхунским правницима, економистима, историчарима, који су хладнокрвно створили систем који је изродио Јасеновац и осмислили пропагандну машинерију за оправдање и скривање геноцида – каже др Ђурић. Музеј жртава геноцида је ових дана дошао до драгоцене збирке оригиналних дописница из Јасеновца, које откривају да су наводно логорашке поруке на њима диктирале, а често и саме писале, пропагандне службе НДХ. Врхунац изопаченог цинизма је то што су усташе дописнице систематски користиле за пљачку. Логораши су морали да траже од породица да им шаљу бољу храну и одећу, али те пошиљке нису ни видели. – Ове поштанске дописнице су производ пропагандиста који су скривали геноцид на Србима као државни програм НДХ. На свакој се налази печат усташке цензуре, која је одређивала шта и како сме да се напише – каже проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида. СТРУЧЊАЦИ су аналирали извежбани краснопис који је готово истоветан на већини дописница које су наводно писали сами логораши. На први поглед било је сумњиво да су сви они умели лепо да пишу и да су логорашакој одећи носили наливпера. – Све указује на постојање писарске службе која је правила хиљаде фалсификата са циљем стварања лажне слике о Јасеновцу. Врх НДХ је одлучио да започне кампању скривања геноцида кад су и њихови ратни савезници Немци почели да их се гаде – указује др Ђурић. ЦИНИЗАМ Разгледница из Јасеновца Пожутеле дописнице које је музеј добио на поклон биле су последња успомена мајке логораша из Срема на сина коме се у Јасеновцу изгубио сваки траг. Њега нема у 90.000 идентификованих жртава, иако дописнице доказују да је био у логору. – Он није јединствен случај. После рата породице су често криле да је неко њихов страдао у логору, а пописивачи пак често нису бележили жртве и кад би им биле пријављене. Државни програм братства и јединства релативизовао је и скривао геноцид над Србима као државни програм НДХ – каже др Ђурић. Саговорник „Новости“ наглашава да амнестирање геноцида у НДХ, које је извео комунистички режим, није било прво заташкавање злочина над Србима. – БРОЗ је учинио суштински исто што и краљ Александар Карађорђевић, који је амнестирао хрватске војнике из аустроугарске војске, иако су починили страшне злочине у Србији, и они никада нису одговарали. Аустроугарски официри су после 1918. постали водећи у војсци Краљевине СХС, а официрски кор из НДХ је од 1944. преузео важну улогу у Брозовој армији – истиче др Ђурић. Зато су многе породице логораша и преживели мученици после рата скривали своје патње иако су били жртве, а режим је, бар званично, био на њиховој страни. – У пракси није било тако. Шта бисте ви радили као Србин у Хрватској, БиХ, па и у Војводини, да живите крај комшија који су домобранске и усташке униформе заменили партизанским и остали моћни. Хрватске елите, које су суштински осмислиле државни програм за истребљење Срба, никада за то нису одговарале. Домобрански и усташки официри са истим или већим чином масовно ушли су у југословенску армију. Један од команданата авијације НДХ постаје командант Југословенског ратног ваздухопловства, а затим амбасадор у Аргентини, центру усташке емиграције. Кажњен је само део непосредних извршилаца хрватских злочина нижег ранга – наглашава др Ђурић. МЕЂУ жртвама усташких логора и њиховим породицама је владао и страх од Озне, стоји у новијим исказима логораша и породица стручњацима Музеја жртава геноцида. Ознаши су, по речима породица и логораша, оптуживали жртве да су сарађивале с усташама, јер „како би иначе преживели“. Пошто су „само мртви били поштени“ постоје сведочанства да су иследници Озне чак и заточену децу оптуживали за сарадњу с усташама. ЗЛОЧИНЦИ ИЗ КАБИНЕТА ФИЛМ „Пакао НДХ“ Музеја жртава геноцида, о политици и друштву које је створило јаме и логоре смрти за Србе, изазвао је огромну пажњу јавности, али не због крвавих сцена. Сценариста проф. др Вељко Ђурић Мишина је у филму разголитио брижљиво припреман систем који је дао легитимитет истребљењу Срба. – Тим послом се није бавио улични олош. Реч је о врхунским правницима, економистима, историчарима, који су хладнокрвно створили систем који је изродио Јасеновац и осмислили пропагандну машинерију за оправдање и скривање геноцида – каже др Ђурић. извор:http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:601035-%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%B5-%D0%B8-%D0%9E%D0%97%D0%9D%D0%90-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%86%D0%B8%D0%B4-%D0%BD%D0%B0%D0%B4-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D0%BC%D0%B0
