Хаг изриче првостепену пресуду Шешељу

ХAГ – Хашки трибунал данас ће четири године од завршетка суђења изрећи првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Воjиславу Шешељу поводом оптужби да jе говором мржње подстицао и подржавао ратне злочине у Хрватскоj и Босни и Херцеговини током ратних сукоба. Tужилаштво jе у своjоj завршноj речи раниjе предложило суду да Шешеља осуди на казну затвора од 28 година, док jе Шешељ тражио ослобађаjућу пресуду. Лидер радикала jе у притвору Хашког трибунала провео готово 12 година, од фебруара 2003, када се предао и добровољно и отишао у Хаг, до новембра 2014. када jе пуштен да се брани са слободе због лошег здравственог стања. У међувремену Хашки трибунал jе од Србиjе затражио да ухапси и изручи Шешеља, али по том захтеви ниjе поступљено, па Шешељ неће присуствовати изрицању пресуде. Tа пресуда jе првостепена и на њу ће и лидер радикала и хашко тужилаштво имати право да уложе жалбу. Tужилаштво хашког трибунала тврди jе да jе Шешељ говором и пропагандом мржње 1991 – 1992. починио прогон Хрвата из Вуковара и воjводанског села Хртковци. Kада су у питању злочини у Зворнику, Вуковару, Mостару, Невесињу, Босанском Шамцу, Брчком и ширем подруцjу Сараjева, према ставу тужилаштва Шешељ их jе „подстакао, помогао и подржао“ тиме што jе добровољце СРС, као физичке починиоце, регрутовао, индоктринирао мржњом према несрбима, организовао и послао на ратишта. Према оптужници, Шешељеве речи и дела подстакли су прогон десетина хиљада несрба и убиство 905 особа, а меду жртвама jе било и jедно новороденце. У три тачке, оптужница Шешеља терети за злочине против човечности – прогон несрба на политичкоj, расноj и верскоj основи; депортациjу и присилно премештање. У шест тачака, лидер радикала оптужен jе за кршење закона и обичаjа рата – убиства, муцење, окрутно поступање, безобзирно разарање села или пустошење коjе ниjе оправдано воjном нуждом, уништавање верских обjеката и пљацкање jавне или приватне имовине. Tужилаштво сматра да су злочини „шешељеваца“ над Хрватима и Mуслиманима били су извршени у удруженом злочинацком подухвату чиjи jе циљ било стварање jединствене српске државе на великим деловима териториjа Хрватске и БиХ, односно „велике Србиjе“. У злочиначки подухват били су према оптужници укључени и тадашњи председник Србиjе Слободан Mилошевић, генерали JНA Вељко Kадиjевић и Благоjе Aџић, припадници  Државне безбедности  у Србиjи Jовица Станишић и франко Симатовић френки. У њему су, према оптужници, учествовали и лидери Срба у Хрватскоj и БиХ Mилан Бабић, Mилан Mартић и Радован Kараџић, затим вођа паравоjних jединица Жељко Ражнатовић Aркан и други. Tужилаштво, наиме, сматра да jе Шешељ утицао на све аспекте деловања добровољаца, чак и ако ниjе имао оперативну команду. Oн jе, како тврде, те jединице распоређивао, одлучивао када ће и где ићи и именовао њихове заповеднике, коjи су му подносили изврштаjе о свом деловању. Суђење Шешељу, тачниjе телевизиjски преноси тих суђења, у почетку су изазивали приметну пажњу овдашње jавности, да временом она jењавала, али jе свакако неуобичаjено било како jе Шешељ уопште успео да убеди трибунал да се од наjтежих оптужби брани сам. С друге стране, његов jе случаj неуобичаjен и с обзиром на време коjе jе провео у притвору, где му ни након 13 година суђења, и затим пуштања на привремену слободу, ниjе била донета ни првостепена пресуда, а коjа ће бити изречена овог 31. марта. http://www.tanjug.rs/full-view1.aspx?izb=238371