Европа је ходајући мртвац! Остаће забележено да је Европа, док је умирала, кажњавала оне који су је спашавали!

Зашто ће пропасти Европа или нико није крив док се не докаже да је Србин Марко Маркић Ни мало случајно, на дан почетка НАТО агресије на Србију политички суд у Хагу донио је срамотну пресуду Караџићу. Четрдесет година за борбу против исламског тероризма и то у тренутку док Европом још одјекују звуци бриселске експлозије. Четрдесет година за непостојећи геноцид у Сребреници. За стварне геноциде и злочине над Србима нико није одговарао. Хаг је до сада Србима подјелио хиљаде године казне и судио је увијек само по једном принципу – нико није крив док се не докаже да је Србин. За злочине над Србима није казнио никог. За најмање 150 српских цивила убијених у Вуковару прије почетка рата, За 600 српских цивила убијених у Сиску, За стотине и стотине српских цивила убијених у Госпићу, загребачком павиљону смрти, Пакрачкој пољани, Осијеку, ратној луци Лора у Сплиту, За 2 хиљаде убијених и 200 хиљада протјераних у Олуји, За хиљаде српских цивила покланих у Босни и на Косову НИКАД НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО. Рат у Босни почео је покољем 60 српских цивила у селу Сјековац и убојством српског свата у Сарајеву. Од Сарајева су западњачки медији пропагандом заснованом на лажима створили некакав град жртву. Права је истина да су у српском дјелу Сарајева Срби једнако гинули од муслиманских бомби и снајпера, као и Муслимани у муслиманском дјелу Сарајева од српских. То је био рат који су започели Муслимани и Хрвати. Срби су имали избор, могли су као и 1941. доживјети гендоцид и Јасеновац, или су се могли бранити. Но, Србима је забрањено да се бране чак и од исламског тероризма. Та иста Европа која данас боји Ајфелов торањ у боје белгијске заставе, заједно са Америком је доводила муџахедине у Босну. Та иста Европа оплакује погинуле у терористичким нападима у Паризу и Бриселу, али ни једну ријеч није рекла о хиљадама српских цивила побијених у Сарајеву током рата. О злочинима над Србима свједочили су и бивши муџахедини и припаднци Армије БиХ, недавно је објављено свједочанство једног Муслимана који није силовао дванаестогодишњу српску дјевојчицу само зато што док је дошао на ред, дјевојчица је услијед групног силовања преминула. Тој истој Европи пуна су уста Сребренице. Да, у Сребреници је стрељано више од хиљаду муслиманских заробљеника, истих оних који су 3 године харали, клали, пљачкали и палили по српским селима око Сребренице користећи то што је Сребреница проглашена заштићеном зоном. Ти Муслимани, у чијем стрељању су судјеловали и агенти страних служби, су у српским селима око Сребренице поклали и побили више од 3500 Срба. Ни за то наравно никад нико није одговарао. Да ли је стрељање тих Муслимана који су убијали српске цивиле у селима око Сребренице злочин? Питајте Америку – како се она обрачунава са исламским терористима? Питајте Французе – зашто никад ни један исламски терорист није ухваћен жив? Али увијек су за Србе важили двоструки стандарди. Кад су одсјецали српске главе онда су босански муџахедини и шиптарски нарко-злочинци били борци за слободу, а кад одсјецају америчке главе онда су терористи. Otto Weininger, сулуди геније, био је Жидов који је мрзио жидовство и са 23 године се убио. Његова мржња према жидовству била је ауто-деструктивна, у њој се скривала мржња према самом себи. Има у данашњој Европи нешто вајнингерско, нешто ауто-дестркутивно. Отуђена Европа, која се одрекла своје традиције, својих коријена и утонула у материјализам, конформизам и хедонизам као да жели саму себе уништити. Зато се Европа суштински не бори против исламског тероризма, него подсвијесно жели да је исламизам уништи. Европа је бомбардирала Србију док се Србија борила против оних који сада бомбардирају Европу. Европа је ходајући мртвац, смрад њезиног мртвачког лицемјерја не могу прикрити скупа одјела бриселских бирократа. Једног дана ће остати забиљежено у повијесним књигама да је Европа, док је умирала од свог лицемјерја и исламског тероризма, кажњавала оне који су је спашавали. Да је Радована Караџића за борбу против исламског фундаментализма осудила на 40 година. Као што у свом задњем тексту каже бриљантна Ана Ђорђевић – Европа није достојна Србије. Борећи се против Србије, Европа се бори против себе. У том смислу једина позитивна страна ове неправедне пресуде је што ће, надам се, многи у Србији увидјети смрад Европиног лицемјерја и сву патологију њене ауто-деструктивности. http://facebookreporter.org/2016/03/30/%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D1%98%D0%B5-%D1%85%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D0%BC%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0%D1%86-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9B%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B1%D0%B5/