Хрватска је обећавала да ће помоћи комшијској Србији на путу евроинтеграција, али се испоставило да је кост у грлу у том процесу

Повод уцена везаних за отварање нових преговарачких поглавља и оштру реторику Загреб је пронашао у одлуци Трибунала да лидер радикала Војислав Шешељ изрицање пресуде 31. марта прати из Београда видео-линком. Српски премијер Александар Вучић каже да не разуме хрватске званичнике, али истиче да се Србија не плаши. Пакост по сваку цену Да се и у случају поглавља 23 и Шешеља мање ради о логичким аргументима, а више о политичкој одлуци, указује Дејан Јовић са загребачког Факултета политичких наука. – Садашња власт у Хрватској много је мање склона пружању подршке Србији на путу ка ЕУ него претходна. Док је она на власти мислим да Београд може очекивати озбиљне проблеме из Загреба – оценио је Јовић. - Веома поштујемо наше хрватске комшије, они су моћни и снажни, а ми ћемо да радимо свој посао. Ако мисле да смо фасцинирани њиховом аргументацијом или уплашени, грдно су се преварили – поручује Вучић и истиче да не жели да показује снагу никоме, али и да никоме неће дозволити да понижава Србију. Хоће земљу преко Дунава Шешељ је, међутим, само један од три хрватска услова за наставак српског пута ка Бриселу. На њега се надовезује захтев о мањинама у српском парламенту са акцентом на Буњевце као припаднике хрватске мањине у Србији. Вишегодишње трвење се води и око српског Закона о универзалној јурисдикцији, па Загреб потеже и укидање надлежности за ратне злочине који су се десили изван хрватске територије. Српски дипломата у пензији Зоран Миливојевић указује за „Вести“ да се српско национално питање показало битним у хрватској унутрашњој и спољној политици. Подршка амбасадора Немачка ће се заложити да преговарачка поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе и владавину права, буду отворена за Србију у првој половини ове године, поручио је амбасадор те земље у Београду Аксел Дитман. – Важно је да Србија испуни све обавезе у сарадњи с Хагом. Што се тиче поглавља 23 и 24, Влада Србије је доставом акционих планова испунила све услове за отварање и заложићемо се да се то и деси – рекао је Дитман и додао да чланство у НАТО-у није услов за улазак Србије у ЕУ, али да Београд треба да нормализује односе са Приштином. - Јурисдикција је везана за нерешене ратне злочине које су починили Хрвати. Они би да избегну одговорност за њих. Питање ратних злочина везали су за Војислава Шешеља и замерке им иду у правцу несарадње, јер није изручен – објашњава Миливојевић. Он сматра да ће Хрватска потезати сва отворена питања са Србијом, попут разграничења на Дунаву, где ће вероватно поучени искуством спорења са Словенијом око Пиранског залива, инсистирати на арбитражи и гледати да избегну међународно право које је у корист Србије. Немачка се пита Да би Загреб генерално могао и даље да отежава отварање преговарачких поглавља Србији, па и БиХ, мишљења је и Александра Јоксимовић, заменица бившег шефа дипломатије Горана Свилановића. Она указује да се све одлуке у ЕУ доносе консензусом и да формално-правно свака од њих може да блокира Београд, али да суштински постоје земље попут Немачке, чији је глас јачи. - Поглавље 23 је и за ЕУ важно јер је кључно за уређење правног система и владавину права. Што пре буде отворено, реформски процеси ће бити интензивнији на обострану корист – каже она за „Вести“ и додаје да верује да ће Брисел све учинити да Београд нова поглавља отвори у јуну. Комшије вребају У поглављу 23, према речима Зорана Миливојевића, кључна су права мањина, па и други суседи могу истаћи захтеве. – Буњевци су цензус могли да пређу путем природног прага, али то право нису хтели да искористе, већ су одабрали коалицију са једном од српских странака. Румунија је раније то питање потезала поводом Влаха, могуће је да и Бугарска затражи већа права за своју мањину. Видимо и какву националну политику Мађарска води, па Србија мора озбиљно да се томе посвети – каже он. Напомиње и да је ЕУ показала да не жели уплитање у билатерална питања јер је у Европском парламенту 2015. прошао свега један хрватски амандман, а ове ниједан. Александар Попов, директор Центра за регионализам, указује да је само случај Шешељ нови захтев. Он подсећа да је Шешељ буквално избачен из Трибунала, без гаранција српске владе, а да су га затражили назад уочи српских избора. Истиче, међутим, да су се ранији добри односи Београда и Загреба могли искористити за затварање дела отворених питања попут граница и несталих, па би то бреме сада било мање. Подилажење бирачима Бивши хрватски председник Иво Јосиповић не сматра да ће Хрватска опструисати улазак Србије у ЕУ, већ да ће се о неким питањима „вероватно теже расправљати“. – Хашки суд је тек повод. Мислим да су политичке елите данас мање склоне сарадњи. Идеја да је боље имати доброг комшију него висок зид није им још допрла до мозга. Као да се политичари боје да јавност неће добро прихватити сарадњу – сматра Јосиповић. Он каже да за чињеницу што Шешељ неће бити у Хагу није кривац Србија него Хашки суд који је тек делимично испунио своју улогу. - С новом хрватском влашћу је дошло до додатне радикализације и инструментализације односа са Србијом, док је ЕУ у кризи и превирању, па и умањене снаге да врши корекције тог типа. Нама остаје да видимо хоће ли неко зауставити Хрватску која је отишла предалеко – рекао је Попов. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/560264/Ucenama-na-Srbiju