ГОВОР КЛАУСА ХАРТМАНА О ДЕСЕТОГОДИШЊИЦИ УБИСТВА У ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ Понављамо апел Уједињеним нацијама, свим политичким снагама и међународној јавности: тражимо хитну непристрасну, јавну и међународну истрагу свих околности под којима је умро Слободан Милошевић Избори – настављени државним ударом у Београду октобра 2000. – функционисали су по принципу који је спонзор Отпора, Џорџ Сорош, објаснио пар година касније: „У старом Риму, само су Римљани могли да гласају. У свету модерног капитализма, само Американци могу да гласају. Бразилци – они не гласају“ NATO агресија против Југославије, као и третман председника Милошевића, били су освета за његово одбијање да се покори диктатури Светске банке и ММФ. Била је то освета за његову борбу за независност, а против ропства. Данас стабла империјализма не расту тако бескрајно високо у небеса „ДАНАС обележавамо 10-годишњицу смрти нашег председника, друга и пријатеља Слободана Милошевића. Жалимо за Слободаном Милошевићем. Жалимо за једном изузетном личношћу, једним мудрим политичарем и националним и међународним херојем. С љубављу шаљемо поздраве његовој супрузи Мири и осталим члановима његове породице; надамо се да ће ускоро моћи поново да буду заједно и да ћемо поново моћи да их поздравимо. Најенергичније протестујемо над чињеницом да његова смрт још није непристрасно истражена. Не смеју остати некажњени они који су одговорни за његову смрт и ратни злочинци који су напали и разорили Југославију. Као што је наш потпредседник и адвокат Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића, Кристофер Блек из Канаде, нагласио у својој најновијој изјави: „Смрт Слободана Милошевића је очигледно била једини излаз из проблема у који су моћници NATO увалили сами себе оптуживши га пред Хашким трибуналом. Пропаганда против њега била је без преседана. Суђење се приказивало у штампи попут највеће светске драме, попут каквог светског театра у коме ће један зао човек морати да одговара за своје злочине. Али наравно, није било никаквих злочина, сем оних NATO пакта, па се покушај да се читав случај против њега исфабрикује суновратио у обичну фарсу.“ Одговорне личности овог лажног суда названог Међународни кривични трибунал за бившу Југославију не треба ни да покушају да се изговорима оправдају пред чињеницом да су све оне добро познавале здравствено стање председника Милошевића. Немачки лекари и терапеути су у више наврата захтевали да се живот председника Милошевића заштити. Они су на пример писали: „Овакво поступање са особом чији је живот – са свим евентуалним последицама – у вашој одговорности, може се само назвати неодговорним и покреће питање ваших мотива. Ваше понашање се коси са бројним документима и резолуцијама УН које се односе на третман затворених особа. Те норме морају у целини да поштују представници институција УН. У насталој ситуацији – за коју Трибунал сноси пуну одговорност – једино могуће решење је да се господин Милошевић ослободи положаја који је опасан по његово здравље и по његов живот и да се пусти на слободу како би могао да добије неопходну лекарску негу…“ Али NATO-Трибунал је више пута одбио привремено ослобођење, чак ни не поменувши апеле или захтеве Међународног комитета за одбрану Слободана Милошевића. Наш адвокат, госпођа Тифен Диксон, писала је тада трибуналу „да постојећи услови суђења представљају опасност по његов живот, да помањкање адекватне лекарске бриге добија размере мучилишта“. Она је додала: „Међународни комитет сматра неприхватљивим да Претресно веће чека да услови суђења изазову озбиљне срчане компликације, инфаркт или смрт па тек онда да ,сматра потребним’ да размотри захтев за привремено пуштање на слободу. Подједнако је неприхватљиво да се чека да се Слободан Милошевић нађе на ивици смрти, па да се ,позитивно оцени’ захтев за интервенцију лекара специјалисте“. На крају, трибунал је одбио све апеле и ургенције да се одобри лечење у Русији. Његова смрт је директна последица тог злочиначког третмана. Али, све до данас, нико није позван на одговорност за тај злочин. Однос према околностима под којима је он умро, данас је исти онакав какав је био и према нашим ранијим ургентним захтевима. Клаус Хартман у Дому синдиката То не изненађује – јер колико пута смо уопште имали прилике да чујемо да убице оптужују сами себе? Кристофер Блек је подсетио да је једини захтев да се спроведе јавна истрага о околностима под којима је он умро потекао из Русије – када је министар иностраних послова Сергеј Лавров саопшштио да Русија не прихвата настојање Хашког трибунала да скине са себе сваку одговорност и захтевао да се спроведе непристрасна и међународна истрага. Данас ми понављамо наш апел Уједињеним нацијама, свим политичким снагама и међународној јавности: Тражимо хитну непристрасну, јавну и међународну истрагу свих околности под којима је умро Слободан Милошевић. Председник Милошевић је жртва политичког, судског злочина. Као затвореник злочиначког NATO-пакта био је ратни заробљеник, политички затвореник. Спада у ред бројних других затвореника попут Сакоа и Ванцетија, Етел и Јулијуса Розенберг, Ханса и Софије Шол, Ернста Телмана, Анђеле Дејвис, Нелсона Манделе и Мумиа Абу Џамала. Таква је судбина свих оних који стану на пут империји а које она прогласи непријатељима. Ми смо свесни да злочин у Хагу није био први покушај да се убије председник Милошевић, јер су и пре тога они покушали да га убију бомбардовањем његовог дома. Избори – настављени државним ударом у Београду октобра 2000 – функционисали су по принципу који је спонзор Отпора, Џорџ Сорош, објаснио пар година касније: „У старом Риму, само су Римљани могли да гласају. У свету модерног капитализма, само Американци могу да гласају. Бразилци – они не гласају“. Ове истините речи треба све нас да охрабре и подстакну, посебно у зависним државама, да размислимо и предузмемо одлучне кораке да се ослободимо из клопке. Треба свакоме да буде јасно да врдање пред непријатељем не само да није решење, већ да није могуће. Ето зашто наш апел да се спроведе међународна истрага о смрти Милошевића представља допринос свету без ратова. Агресија против Југославије била је рат да се отворе врата ратовима који следе. После њега, уследили су Авганистан и Ирак, Либан и Либија, Сирија и Украјина. Диктатори Новог светског поретка убили су и Садама Хусеина и Муамера ел Гадафија. Диктатура Новог светског поретка захтева од слугу апсолутну покорност, иначе ће се суочити са демонтирањем њихових држава, са ратовима, „обојеним револуцијама“ и „променама режима“.NATO агресија против Југославије, као и третман председника Милошевића, били су освета за његово одбијање да се покори диктатури Светске банке и ММФ. Била је то освета за његову борбу за независност, а против ропства. Данас стабла империјализма не расту тако бескрајно високо у небеса. Русија, Кина и друге државе BRICS-а спремне су да пруже снажну подршку свима који бране свој национални суверенитет против неоколонијализма. Мултиполарни светски поредак постаје реалност. Трагедија Југославије у 1990-им изазвана је чињеницом да у то време није било тако јаких савезника као што их има данас. Слободан Милошевић се доследно борио за своје идеале, за национални суверенитет, самоопредељење и социјалну правду као основна начела људске цивилизације. Нико није могао да сломи његову веру, нико није могао да га баци на колена. За своје идеале стајао је усправно и за њих је дао свој живот. Он и његова борба су велики пример за све нас. Његово наслеђе ми усвајамо и ми ћемо га следити. У његовом духу, настављамо бору против империјалистичких ратова, за међународно разумевање и пријатељство са Русијом! (Клаус Хартман је председник Борда Међународног комитета „Слободан Милошевић“ и председника Светског савеза слободних мислилаца. Ово је његова реч на академији „Слободан Милошевић, 1941-2006. – 10 година од убиства у Хашком трибуналу“, одржаној 11. марта 2016. У великој дворани Дома синдиката у Београду, у организацији Удружења грађана „Слобода“) http://fakti.org/serbian-point/milosevic-je-ubijen-u-hagu-jer-je-stao-na-put-americkoj-imperiji
