„Вучићу, буди мушко једном у животу и признај за колико сребрњака си нас продао“

Слађана, колумниста СРБског ФБрепортера Како је то када те боли твоја крв и месо нисам знала док ми се није на смрт разболела мајка и након тога ништа ми више није било битно, ни  избори, ни Вучић ни свет око мене, ни јутро када се пробудим, ни дан који је испред мене. Ништа. Осим лудачке жеље да зауставим време да задржим онај тренутак који ме задржава да не паднем у очај… Како је то кад те изда твоја крв и месо много је горе од овог. Верујем да срце боли целу нацију, да нас све изједа горчина и бол и да је свакоме на уснама прећутно питање – Зашто? Зашто Вучићу? Јесу ли те уценили? Јесу ли ти претили? Јесу ли ти сина отели, а тебе тукли и мучили? Шта? Ако јесу, можеш да нам кажеш. Народ твој ће стати уз тебе, макар погинуо сви до једног али немој рођени више да нас лажеш, буди мушко једном у животу и признај за колико сребрњака си нас продао. Не можеш да видиш да плачем, лију ми сузе као киша низ облаке, страх ме да ћу се утопити попут моје Грачанице и онда ће, рођени, бити касно, за мене, за тебе, за цео народ, за Србију. Да ли је остало душе у теби или ти на месту срца зврји  празна рупа? И лице ти више није исто. Из твојих уста гуја палаца. Не умем да објасним од куда се створила толика мржња у теби. Да ли си је скривао предуго па се сад излила попут бујице, или су те уценили и нетерали да мрзиш своју крв и своје месо и да га кидаш попут грабљивице док у тишини одјекују крици. Реци ми, зашто? Зашто си погазио реч коју си пред својим народом дао, да ћеш га чувати и бранити од зла, зашто си предао свето србско Косово и од нас начинио сужње? Зашто је твој бич са гвозденим корбачем грђи од онога непријатеља нашег и удара тамо где највише боли? За шта нам се светиш? Заштo нам потапаш Светиње, сечеш стари Запис, рушиш споменике и извињаваш се у наше име онима који су нас мучили и убијали? Зашто од свега  чега се дотакнеш правиш чемер и јад? Ја не знам да објасним па те молим ти ми реци. И зашто си расписао изборе када нам је привреда на коленима и зашто испуњаваш жеље страним плаћеницима и зашто нас сваки дан безмало стопут понижаваш и зашто због тебе више нико не зна шта је слобода? И ти твоји најближи који ти служе – јесу ли и они огрезли у мржњи или им је потпуно свеједно да ли смо живи или мртви све дотле док их запад плаћа? Ја сам глупа и проста жена, нисам способна да схватим ту логику да су паре, које су од обичног папира, важније од човека од крви и меса, човека са душом и са Божијим ликом. А сви се крстите и Богу молите. Богу који нас је све створио. И није вас страх од његовог гнева, али вас је страх од Нато пакта. И није вам важна човекова душа, него вам је битно да се финансијски збринете. Коме се Ви господо молите и у шта верујете? У Бога сигурно не. Зато, удрите крвнички и снажно нека кожа у Србина пуца нека душа одумре у њему када га бије издајничка рука. Ипак, запамти да још није крај .Бог није казао своје. Можда се, рођени мој, силно изненадиш када србски сужањ устане из мртвих, када ти бич застане у ваздуху и сва твоја моћ се распрши као мехур од сапунице. http://facebookreporter.org/2016/03/10/%D0%B7%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D1%83-%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%83-%D0%BB%D0%B8-%D1%82%D0%B5-%D1%83%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%98%D0%B5%D1%81%D1%83-%D0%BB/