Док народни посланици српске скупштине и сународници изражавају саучешће због страдалих службеника српске амбасаде у Либији, околности под којим су несрећни Слађана Станковић и Јовица Степић отети 8. новембра прошле године, а потом пре неколико дана убијени приликом америчког бомбардовања терористичког упоришта у граду Сабрата и даље су нејасне, а на многа питања јавност још чека одговор. Тањуг Много питања без одговора: И министар Дачић уписао се у књигу жалости Неке од дилема јавно је изнео спољнополитички коментатор „Политике“ Бошко Јакшић. - Зашто је Србија држала амбасаду у Триполију где се налази седиште либијске владе коју не признаје међународна заједница? Зашто је истовремено одржавала контакте и са владом у Тобруку која је међународно призната, али се морало знати да то иритира оне у Триполију? Зашто на време није речено да отмичари припадају ИСИС-у или некој групи која је везана за ту државу? Саопштено је да је БИА Влади Србије доставила податке о локацији зграде у којој су били отети српски држављани. Да ли је Влада Србије те податке проследила САД? Србија је члан коалиције за борбу против ИСИС-а, а није баш за очекивати да ће Америка сваког од 65 чланова те коалиције обавестити о свакој акцији коју предузима – пита Јакшић. Министар спољних послова Ивица Дачић одговара да је Србија задржала своје амбасаде у Ираку, Сирији, Либији, Тунису и Египту због пријатељских односа са тим земљама, великог броја српских државаљана који тамо раде и не желе да оду, и због наших економских интереса. Јуче су поједини медији објавили да ће Србија након овог трагичног искуства коначно привремено затворити амбасаде у Либији, Ираку, Сирији и Тунису, државама које су због ратних сукоба или присуства терориста безбедносно опасне. За страдале службенике амбасаде тај потез долази касно, па се јавност поново враћа на околности отмице прошле године која никада до краја није разјашњена, а којој сигурно највише зна амбасадор Србије у Либији Оливер Потежица који се налазио у једном од три возила који су били нападнути када је извршена отмица. Све то, као и околности смрти двоје службеника, анализираће комисија коју је формирало Министарство спољних послова, а која ће испитати и амбасадора. Подсећамо да су раније медији, позивајући се на незваничне изворе у Министарству, писали да је мета отмице био заправо амбасадор Потежица, којем се приписивала трговина пасошима и нерашчишћени односи са криминалним круговима у Либији. Потежица је према сопственим речима, тога дана био у колима иза возила у којој су били возач Степић и Слађана, али никада није објаснио зашто се кренуло на пут за Тунис кроз ратом захваћена подручје и зашто није тражио дозволу за то путовање од надлежних у Министарству спољних послова. Америка знала или не Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова тврди да у позадини напада у којем су страдали Срби стоји покушај Запада да увуче Србију у НАТО, јер ће једино тада уживати заштиту. – Како можете да заштитите земљу када имате информацију да су људи таоци на одређеној територији, а ви их бомбардујете. То је посебна врста понижења, наметање стокхолмског синдрома када терају своје жртве – а они су били жртве, да их заволе и да јавно признају да хоће код њих – изјавила је Захарова. Професор ФПН-а Драган Симеуновић, међутим, сматра да америчке снаге нису знале да су се у објекту у Сабрати налазили цивили, јер би у супротном то рекли. Отуд бивши амбасадор у Либији Душан Симеоновић примећује да је било чудно што се оног дана када се десила отмица амбасадор Потежица није налазио у аутомобилу са ознаком 001, које по правилу припада амбасадору, већ су у њему били отети службеници. - Знак питања је и зашто се пошло на такав један пут. Амбасадор је требало да обавести Министарство спољних послова, Министарство спољних послова Либије, али и безбедносни центар у Сабрати – примећује Симеоновић. Где је Потежица? Амбасадор Потежица до сада се није огласио, па је чак неизвесно и где се налази. Тим поводом министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић изјавио је да се није чуо са Дачићем у вези са поступањем амбасадора Потежице, и додао да тај случај није у надлежности МУП-а. – Питање где се тренутно налази амбасадор Потежица није у надлежности МУП-а. Претпостављам да ће Тужилаштво покренути истрагу о том случају – казао је Стефановић. Он је подсетио на писмо које је након отмице амбасадор Потежица проследио премијеру, председнику државе и министру Дачићу у којем је протестовао због писања српских медија о њему, тврдећи да он неће пристати да буде „жртвени јарац“. У писму, које је било све само не дипломатски срочено, Потежица је и демантовао свог шефа Дачића који је претходно изјавио да је Београд био предложио да се амбасада у Триполију затвори, али да је амбасадор то одбио. Потежица је, међутим, у писму тврдио да је био за затварање, али да је остатак колектива превладао у мишљењу да то не треба учинити. Отмица због оружја Када је премијер Вучић на конференцији за медије саопштио вест о погибији, између осталог је констатовао да „има ту још неких мотива о којима ја данас не бих да говорим, а тичу се послова са оружјем“. То је одмах отворило спекулације, а једна одраније коју је обавио портал Таблоид још док су отети службеници били живи тиче се мотива за отмицу који се односи на неиспуњени део обавеза српског државног предузећа Југоимпорт СДПР, које је још за време ДС-а уговорило продају оружја Либији. Према овој верзији, српска страна је добила новац за оружје, али оно никада није испоручено јер је Гадафи убијен. У Либији је завладао хаос и не зна се ко су легитимни представници власти, што је Београду дало аргумент да одбију испоруку. Тада су Либијци организовали отмицу и обавестили Србије да врати новац или ће убити таоце. Симеоновић се као дугогодишњи дипломата чуди таквом објашњењу јер, како констатује, није одлука о затварању представништва на амбасадору већ на Министарству спољних послова, док су амбасадор и остали службеници дужни да испоштују наредбу из централе. У поменутом писму, амбасадор Потежица употребио је и једну претећу реченицу: да не би волео да буде принуђен „да ради одбране, пушта докумене „да цуре“. Проблем и са превозом настрадалих Авион са телима страдалих службеника српске амбасаде до затварања овог издања „Вести“ није полетео за Београд због, како је рекао министар Ивица Дачић, „нејасних процедура“. – Нисмо могли да добијемо дозволу да авион из Србије слети или либијски полети због санкција против Либије. Чекаћемо још мало, ако не, ићи ћемо преко Туниса – рекао је Дачић. http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/554069/Ambasador-krije-mracnu-tajnu
