Искусни људи знају десетине начина да звери, птице, рибе улове уз помоћ клопки, ступица, петљи. Жртва се или завара мамцем, или јој се направе такви услови уз које је она принуђена да прескаче препреке како би дошла до хране, али већ иза следеће окуке она улеће у јаму из које не може да изађе. Украјина је у клопци. Гласање у Ради за оставку владе Јацењука је то још једном показало. По анкетама, најоптимистичкијим за украјинског премијера, њему не верује 70% становника. За оставку Јацењука су и Блок Петра Порошенка, и Опозициони блок. И „улица“ коју држе крајњи националисти захтева оставку премијера. То већ прети устанком. Револуционар са стажом Јуриј Луценко, вођа фракције Блока Петра Порошенка, на дан гласања за Јацењука је плашио посланике: „…људи су у очајању што премијер и влада говоре тако лепо… А сви ми смо заборавили запаљене аутомобилске гуме на Мајдану…“ Захтеви Јацењуку од депутата су тешки бар три смртне казне. Ту је и крађа од милијарду гривни месечно на царини, и пензије од 40 долара само за самоубиство, и 400 милиона „зеленбаћа“ украдених у току изградње „Стене“ („Зида“). Најкраћа анегдота о Јацењуку на интернету је следећа: бежи Јацењук према граници са Ростовском облашћу и ту налеће на Стену. Пошто је саслушала Јацењука Рада је одлучила да рад његове владе не може да се одобри, али је одбила да гласа за одлуку о неповерењу влади чији је рад негативно оцењен. А Тимошенко је одмах преко интернета проширила гласине да је „посланицима давано до милион долара да не би гласали за оставку владе Арсенија Јацењука“. Можда не баш по милион, али су давали сигурно – без тога украјински народни посланици неће ни да раде. Некада је Јацењук, као нови премијер, за себе рекао да је камиказа. Све у свему, уствари јесте тако. Његов је задатак да Украјину усмери према Русији, као што ради „ован“, јер је пројекат „Мајдан“ у ствари баш због тога и започет. Они који командују овом камикази неће да га ликвидирају све док сматрају да је он способан за „овна“. Али – они могу и да се разувере у његове таленте, и у том случају ће га заменити. Варијанта је спремна. Само – да Украјина не пропадне пре времена, тако да он не успе да на свом „овну“ долети до циља? А Јацењук се за своје радно место у Ради борио као да је зомби. Денунцијације је игнорисао, нападе одрицао, убеђујући да Украјина ступа у сутрашњи дан „са отписаним дуговањима“, са пуном благајном, са наоружаним армијама. Очигледно је да су стручњаци са њим добро порадили, да су га баш ојачали. „Ко год да је премијер и каква год да је влада“ – објашњавао је Арсеније Петрович посланицима – друга варијанта осим настављања сарадње са међународним финансијским организацијама, у првом реду са Међународним монетарним фондом, не постоји. Ако неко има други рецепт – изађите и покажите где да се узму милијарде долара како би се избалансирао платни биланс државе, и стабилизовали банкарски и економски сектор земље“. У сали је било и таквих који су били спремни да скоче и повичу: постоји таква партија! Али – ћутали су. Вероватно су решили да се шило за сапун не мења на скели! Наравно, сценарији за сценарије, али тог дана, 16.фебруара, импулзивни покушај Украјине да искочи из јаме у коју су је утерали, ипак се десио. Безуспешно. Импулсивност ту не помаже. А украјински борци за судбину нације? Професионални националиста, посланик Дмитриј Јарош на дан када се гласало о Јацењуку није се ни појавио у Ради. Вероватно су му дали другу улогу. Уосталом, ултра-радикали су избрисали Јароша из својих редова још крајем прошле године. И не само њега. У штаб „режима унутрашње окупације“, како ултра-радикали називају владу Порошенко-Јацењук-Гројсман-Турчинов, убројани су и други „класици“ необандеровског покрета – Билецки, Парасјук. Олег Мужчиљ (он је и друг Лесник, он је и Сергиј Амиров) који је убијен крајем 2015, када га је хапсио СБУ те, изузетно успешне наследнике Бандере прозвао је „фалсификовани патриоти“, а „провидника“ (руководиоца) Јароша – полупровидник – полуруководилац. Мужчиљ је хтео да свргне режим шпекуланта. Његови истомишљеници који су себе називали „Револуционарни десни сектор“, два дана пре гласања у Ради су имали састанак на ком су изабрали руководиоце Украјинске устаничке армије (УПА), и поставили „новог Бандеру и новог Шухевича“. А Бандера, како је свима познато, доћи ће и завести ред. Сада они обећавају да ће ликвидирати непријатеље, и унутрашње, и спољне, да ће осветити Сашку Билог и Лесника, ослободити „политичке затворенике“ (на пример – садисте из „Торнада“), како би украјински пензионер могао, баш као немачки, мирно да пије пиво и игра шах. Један од идеолога устанка, три пута екс-посланик Раде Јуриј Кармазин, говорећи на конференцији „Револуционарног десног сектора“ и приговарајући режиму Порошенко – Јацењука потсетио је: „Фашистичка Немачка је у току рата производила две подморнице месечно, а ми нисмо ни једну!“ Како сматрају незадовољни ултра-радикали, издаја врха је у томе што „режим унутрашње окупације“ није победио сепаратисте Донбаса, што је пустио из руку Крим, и што је потписао Минске споразуме. „Револуционарни десни режим“ је одлучио да власти да последњу шансу. А затим – аутомате у руке и напред. Неко ће рећи – маргиналци. Пошто осете крв, желе да наставе банкет. Стварно, али њихова жеља удара о потпуно глуво, све јаче незадовољство народа. Наравно, Лењин то никако не би назвао револуционарном ситуацијом – украјински властодршци још могу мирно да управљају и пљачкају, а раја је научена да је „непријатељ и агресор – Русија“. И без обзира на све, другу годишњицу преврата непомирљиви борци против „режима шпекуланта“ ће ипак прославити. Власти то схватају и предузимају мере. У центру Кијева су се појавили стражарски пунктови (2 само у главној улици, на Крешчатику), где могу свакога да претресу. И Јулија Тимошенко је узнемирена: „Становници Кијева не треба да се поведу за позивима за учествовање у новом Мајдану – Русија ће обавезно искористити нереде у украјинском главном граду…Ја подвлачим, сваку буну у центру Кијева, сваку агресију Кремаљ ће искористити 300% да би освојио Кијев и завео војну диктатуру“. …Како су подељене улогу у новом чину великог украјинског позоришног комада, у ком ће тачно тренутку на сцени да се појави Валентин Наливајченко коме је режисер дао улогу спасиоца Украјине, ми још не знамо. Али можемо да претпоставимо да ће у једној од мизансцена „револуција достојанства“ срећно да прождере своју децу из Украјинске устаничке армије (УПА), друго издање, који сада, при прослави годишњице преврата, украјинског становника плаше оружаним наступом“.
