Ако Александру Вучићу не свиђа Србија и српски народ, он може да потражи другу државу

Данијела Ружичић Ако сам добро разумела, у претходних неколико дана, диктатор Александар Вучић представља себе као шампиона, али у кукњави. Заиста мислим да ако му се не свиђа у Србији, може и он да потражи другу државу, по његовој мери. Одмах, што се већине грађана тиче. Диктатор користи сваку ситуацију да покаже себе у правој слици квислинга. Не само да ради против интереса Србије, него се толико уживео у понижавању сопствене земље и народа, да то постаје невероватно и потпуно неподношљиво. До које мере иде његов ум, показује реченица о захвалности пореским обвезницима ЕУ. Престрашно. Ради подсећања, ради се о изјави да грађани Србије морају да цене подршку ЕУ и онога што су урадили за нас. Ако је тако, са економског становишта, да ли је то ЕУ узела кредите од Србије, да ли ЕУ у Србији финансира једно радно место 10,000 евра??? Да ли диктатор зна да велики део грађана Србије живи од 25,000 динара месечно? Таман сам помислила да ће у целу причу да упадне Шешељ и да викне “председник је највећи криминалац у Србији“, као што је то увек говорио, међутим, ништа од тога. Диктатор у целој причи заборавља да су управо порески обвезници Србије ти који у највећем делу финансирају буџет Србије и њихову раскошност. А да не говорим што смо добили колективно наређење да морамо ћутати о НАТО агресији због инвестиција. Да будем искрена, инвеститора нема, осим неких разних макета. Па да. Странци финансирају отварања школа, обданишта и слично, и то управо онако као што су некада радили на просторима под својом колонијалном управом широм планете, односно у земљама Трећег па и Четвртог света, највише на подручју афричког, азијског и јужноамеричког континента. Историја је пуна таквих примера. Заиста, велики је то напредак. Велико достигнуће, нема шта. А уђосмо у 21. век. Далеко се догурало од земље која је својевремено сама градила сличне и још веће пројекте у истим таквим земљама са неразвијеном инфраструктуром. Ово не да је пад с коња на магарца, већ је с коња па пешке. Па да ли је могуће да се постала таква беда и сиротиња па да се прима од свакога милостиња и што је још горе да се таквоме шта аплаудира. Где нестаде понос!? Да ли је могуће да било која локална средина не може да издвоји средства па да направи такав објекат о властитом трошку? Да ли је могуће да и сами родитељи не могу да се самоорганизују и прикупе средства за овако нешто уколико држава већ нема новца? Србија ипак споро капира, ЕУ се добрано клима, Натовци се свађају и на корак су од напуштања правила о заједничкој одбрани по питању Турске и вероватно балканских и балтичких чланица које се форсирају на сукобе са Русијом, а остатак Србије хрли за фрулашем у провалију! Дикатор не пропушта прилику да оплете по сопственом народу из најразличитих побуда. Најновије су, ето, да у условима када је из Србије по подацима НБС за последњих 9 година изнето 52 милијарде долари, уствари ми смо дебело потпомогнути новцем пореских обвезника ЕУ. Укупан финансијски ефекат ССП-а је поразан за Србију, ненаплаћена ратна штета од НАТО-а, и слично, наравно све то нема везе, ми смо по његовим речима помагани или издржавани од ЕУ, а никако опљачкани или уништени. Порески обвезници земаља ЕУ су финансирали економско и политичко уништавање Србије. У сваком случају економска штета коју су учинили Србији далеко превазилази њихову „економску помоћ“. Европски порески обвезник је можда дао 130,000 евра за школу у Србији, а диктатор је галантно дао 5 милиона евра сиромашног српског пореског обвезника Сребреници. http://www.vaseljenska.com/misljenja/bahato-ponasanje-vucica-se-zove-diktatura/