Србија пред распадом

Емил Влајки „Елементарно, драги мој Вотсоне“ Када неке НВО, малтене свакодневно, блате и издају своју земљу, то је перверзно нормално; оне су, на концу конца, за то плаћене, „пуним шакама долара“. Наравно, оне то не би радиле, нити би постојале као такве у Србији, да их свака марионетска власт након 2000. године, није у томе издашно охрабривала и помагала. Једног дана, ако Србија којим случајем опстане, ове слуге свјетског, неоколонијалног империјализма, политички и „невладини“ хуманитарни магарци, бит ће третиране као највећи издајници српског народа. Али, што да човјек ради са добронамјерним аналитичарима који, без сваке сумње, желе свако добро Србији, а, којег ли апсурда, својим теоријским разматрањима помажу Србији да се што прије распадне? Тако се у последње вријеме, преко медија, па и у НСПМ, појавило низ студија које објашњавају како није добро ући у ЕУ зато јер тамо ситуација није, економски, социјално и политички најбоља, а пријети јој и распад. А вријеме распада ЕУ, као и код радиоактивних елемената, неки ситуирају, као и код Светог римског царства, у периоду од пуних 1000 година! Ови аналитичари, оптимисти, узимају као здраво за готово да ће Србија сасвим сигурно опстати, али ће јој бити лошије него сада ако уђе у Европу. Бујрум! Наша маленкост није толико видовита да би знала што ће се десити у слиједећих хиљаду година, али сасвим сигурно зна, и то је у неколико наврата непогрешиво „пророковала“ (видјети на примјер наш текст из 2002. године „Права калварија Срба још није почела“), што би се, не дај Боже, врло лако могло десити у слиједећој деценији, када ће ЕУ бити далеко од распада. А чини се, нажалост, да су мале шансе да се то лоше по Србију не деси. Тим поводом, желимо да нешто кажемо свим добронамјерним мислиоцима. Није ствар у томе да ли ће Србији бити боље или лошије ако се ангажира на такозваном европском путу. Ако се крене на тај начин, могу се наћи хиљаде аргумената у корист ЕУ, тако да оваква дебата, за и против, само сакрива суштину проблема. Ствар је, наиме, у томе, да такво интелектуално ангажирање у крајње небитном смјеру, значи сасвим сигурно допринос (даљњем) распаду Србије, до њеног нестанка! Другим ријечима, треба престати са кукњавом: „Јао си га нама ако уђемо у овакву, ровиту, пропадајућу Европу“. Треба, напротив, „спасавати главу“, а не бавити се лажним „европским“ дилемама које се Србима, испирањем мозгова, намећу као „праве“ и „без алтернативе“. Хајде да видимо, зашто садашњи „европски пут“ значи истовремено и распад Србије. У овом часу, европским србомрсцима је највише стало да Србија кроз одговарајућа поглавља фактички и бесповратно призна самопрокламирану Републику Косова. Владајућој политичкој елити је овај антисрпски програм, зачудо, главни, подразумијевајући, адут код народа: „Добро, дат ћемо Косово, али ћемо зато, сасвим сигурно, ући у ЕУ.“ Чак и ако су искрени и добронамјерни, а не бисмо се у то заклели, мало морген је да ће се то десити! Када се буде дао Космет, појавит ће се поглавља о „добросусједским“ односима са државама у региону. Јасно је да ће Хрватска то обилато искористити и условити свој глас Србији за улазак у ЕУ са многобројним концесијама које се тичу српских избјеглица, њихове имовине, ћириличног писма и тко зна чега још. С друге стране, Мађарска, а и Њемачка, ће тражити посебан статус „аутономне“ Војводине, повратак њихових избјеглица из Другог свјетског рата, привилегиран статус њихових мањина. Све у свему, Војводине као интегралног дијела Србије, бит ће још само на папиру. Најциничнија ствар ће бити у томе, да када се Србија на тај начин дезинтегрира, дајући фактички Космет и Војводину, онда тек неће бити примљена у ЕУ. Посебно ће се отворити питање Рашке (Санџака). Сада тамо постоје двије главне бошњачке/муслиманске партије које се играју лошег и доброг полицајца. Тко је још толико наиван да вјерује да садашња „просрпска“ бошњачка партија, када „Велики брат“ буде дао миг, да се неће прикључити својој браћи по вјери, односно овој другој партији и да неће тражити одцјепљење тог српског територија? Вјерујте ријечима писца ових редака, бошњачка већина на Санџаку је већ остварена, и само је питање релативно кратког времена када ће прећи у фазу оштре политичке, а и терористичке,  борбе за отцјепљење у чему ће све тамошње партије бити јединствене, а уз безрезервну подршку „међународне заједнице“. И то по већ познатим сценарију који се одигравао на Космету. На крају, овај самоубилачки ЕУ пут Србије значи и фактичко уништење Републике Српске. Вратимо се на почетак. Дилема није да ли и под којим увјетима ући у Европу. Јер то је сигурна смрт Србије. Дођавола, што би Чомски рекао, са оваквом фашистичком (антисрпском и русофобичном) ЕУ као да је она света крава. Императив је за Србију очување њеног територијалног интегритета који се, ни на који начин, не може очувати текућим евроатлантским интеграцијама које су у овом часу политички доминантне, и које једино имају за („тајни“) циљ, задатак, „демократско и хуманитарно“ уништење свега што је српско. http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/srbija-pred-raspadom.html