Хоће ли Курди добити државу?

Турски предсједник, Rеџеп Tајип Ердоган, јавно је испољио незадовољство политиком Сједињених Држава на Блиском истоку, конкретно у погледу америчке сарадње са Курдима. У том контексту Ердоган је својим америчким пријатељима отворено поручио да могу да бирају између Турске и сарадње са курдском Партијом демократске уније (PYD). Сједињене Државе Ердоган је директно прозвао: „Како да вам вјерујемо? Да ли сам ја ваш партнер или су то терористи PYD и Радничке партије Курдистана (PKK)? Иза Ердоганових оптужби на рачун Американаца да су у региону направили „базен крви“ крије се зебња да се амерички пројекат, који је вјероватно процурио из Пентагонa, не спроведе у дјело. Пише: Предраг Ћеранић Наиме, амерички стратези нацтали су нову мапу Блиског истока, која се налази у Пентагону, и чека новог америчког предсједника. Нови Блиски исток изгледа сасвим другачије у односу на претходни, јер се три државе не могу препознати, а настају и нове. Наиме, територија Сирије би била подијељена на алавитски дио, који би обухватао приобални медитерански појас и Дамаск, односно територију која је под фактичком контролом снага Башара ел Асада. Држава сунита би произашла из садашње, по злу гласу познате, Исламске државе, док би државу на територији Сирије, али и Ирака, изградили и Курди. То и јесте оно што највише мучи турског предсједника. Ако се све буде одвијало према америчком плану, цијепања територије не би била поштеђена ни Саудијска Арабија. На њен рачун профитирао би Јордан, који се сматра за најоданијег америчког савезника у региону, и општи утисак је да као такав, Јордан заслужује награду. Велики Јордан, како га већ називају, проширио би се у дубину саудијске територије, обухватио градове Табук и Дуба, и захватио широк појас уз Црвено море. Свети исламски градови Мека и Медина имали би посебан, екстериторијалан статус. Другачије би изгледао и садашњи Ирак. Амерички прагматизам Ердогану је познат. Коначно, односи између Турске и Сједињених Држава пролазили су кроз различите фазе, од потпуног удаљавања до екстремне политичке блискости. Ни руски сухој турски ловци нису оборили без претходног Ердогановог договора са политичким ментором, који након оштрог руског одговора није реаговао како се очекивало. Све уочљивија америчка намјера да Курдима створи државу код Ердогана оставља утисак да је одиграо улогу „корисног идиота“ и стога је његов, јавно испољени бијес, разумљив. Како ће се ствари одвијати, остаје да видимо. Коначно, ради се само о америчком плану, а своје треба да кажу и Руси, уз чију подршку Асад непрестано шири територију коју контролише. Ердоганова нервоза је све већа. Турска гомила војску уз сиријску границу, како би створила тзв. тампон зону, односно да би турска војска запосјела територије које у Сирији контролишу Курди. Дамаск и Москва су изрекли упозорење да ће се прелазак турских трупа преко границе сматрати чином агресије. Колико ће неоотоманске амбиције, које Ердоган показује не само на Блиском истоку већ и на Балкану, коштати Турску, тешко је предвидјети. http://www.pravda.rs/2016/02/11/hoce-li-kurdi-dobiti-drzavu/