Амбициозни Ердоган приближава се остварењу дуго сањаног сна о обнови Исламског Калифата. Нови Велики Султан биће… Амерички потпредседник Џо Бајден има веома важну улогу у мрачнијој страни спољне политике Обамине администрације, улогу која се често занемарује због неупадљивог карактера његове личности. Делује као да на сваком месту где Вашингтон планира да изазове рат Обама шаље Џоа да покрене ствари. Стога је важно пажљиво размотрити његову последњу посету Анкари и пратеће изјаве. Џо Бајден је 24. јануара дошао у Анкару на важне билатералне састанке са турским председником Реџепом Тајипом Ердоганом и премијером Ахматом Давутоглуом. Одмах упада у очи запањујућа чињеница да, према тврдњама неименованог америчког званичника који је био присутан, као и по званичним извештајима и изјавама, Бајден – представљајући владу САД, наводно ангажовану на уништавању ISIS, тј. Исламске државе, или на арапском Даеша – ниједном није поменуо преговоре о политичком решењу у Сирији. Уместо тога, Вашингтон се помирио са Ердогановим етничким чишћењем – извођеним под плаштом борбе са терористима ПКК –турских Курда и њихових сиријских етничких саплеменика. Штавише, Бајден је, стојећи поред турских лидера, најавио да ће, у случају да дипломатски преговори о Сирији, који се одржавају ове недеље у Женеви, пропадну, уследити војна акција: „Знамо да би било боље ако бисмо постигли политичко решење, али смо спремни – у случају да до тога не дође – за војну операцију против Даеша“. Осим тога, навео је да Вашингтон неће притискати Турску да заустави своје војне маневре у Ираку, у близини богатих нафтних поља Мосула, која тренутно држи Даеш, остављајући то питање да реше владама Ирака и Турске, што је de facto прихватање турске нелегалне војне окупације Ирака. Бајден је заправо разматрао и америчку војну подршку турској војсци у акцији заузимања нафтних поља у Мосулу. Надаље, амерички потпредседник није изговорио ниједну једину реч о континуираном илегалном шверцу ирачке и сиријске нафте коју ISIS извози у Турску, одакле је преузимају и даље развозе на светска тржишта бродови Ердогановог сина, чиме се омогућава финансирање терориста Исламске државе у Сирији, против којих се Бајден наводно ангажовао. Џо Бајден, по много основа прљави и корумпирани званичник, врло добро зна да Ердоган и његов шеф турске обавештајне службе MIT Хакан Фидан отворено обучавају и наоружавају милитанте Даеша за рат у Сирији, док за то време Вашингтон тврди да се против њих бори. У интервјуу за турску новинску агенцију Анадолија 18. октобра 2015. Фидан је отворенио подржао Даеш. „Исламска држава је реалност и морамо прихватити да не можемо уништити тако добро организовану и популарну организацију. Стога апелујем на моје колеге на западу да преиспитају своје ставове о исламским политичким струјама и да, оставивши по страни цинични приступ, крену да раде на спречавању Путинових планова да угуши исламске револуционаре у Сирији“. ВЕЛИКА ИГРА ЗАВОЂЕЊА Као што сам писао раније, оно што обликује данашњи Блиски Исток, далеко од дипломатских резолуција о рату у којем ISIS (уз подршку Америке) кидише да уништи легитимно изабрану сиријску владу председника Башара ел Асада јесте прикривена вашингтонска стратегија умиљавања надменом и амбициозном Ердогану, подржана од једнако надменог и глупог саудијског режима, предвођеног происламистичким краљем Салманом и његовим ратоборним и војно некомпетентним сином, министром одбране и de facto краљем, принцом Мухамедом бин Салманом. Изгледа да је план Вашингтона да убеде саудијско-турски двојац да се умешају у самоубилачки вртлог борби за нафтна поља Сирије и Ирака и, ако буду довољно блесави, Ирана. Мало људи схвата да је саудијски краљ Салман био тај који је слао саудијски новац у CIA за стварање исламиста, што датира од времена када је Салман као принц организовао финансирање Осаме бин Ладена и Ал Каидиних муџахедина да би се борили против совјетске Црвене армије у Авганистану 80-тих. Данас имамо срамотну војну и економску сарадњу између надменог и амбициозног Ердогана и вехабитско-саудијске монархије. Саудијска монархија краља и принца Салмана са своје стране спремна је да пригрли још нафтних поља како би увећала своје богаство. Они то не раде јер је монархија у оскудици, већ зато што живе у илузији да ће им једном, кад постану власници већине светских нафтних резерви, коначно бити допуштено да „седе за господаревим столом“ и да неће од арогантних западних олигарха бити третирани као примитивни бедуини и јахачи камила у Ролс Ројсевима. ВЕЛИКИ СУЛТАН? У марту прошле године, као резултат договора краља Саламана и Ердогана, египатски председник Абдел Фатал ал Сиси био је приморан да преда кључну политичку полугу у Ердоганове руке. Турски председник ће ускоро водити Организацију за исламску сарадњу (OIC), што се сматра муслиманским Уједињеним нацијама, будући да се налази одмах иза УН по величини и глобалном утицају. Саудијска Арабија је организовала турско-египатске преговоре и успоставила оквир за мировни споразум између те две земље, који ће бити финализован пре априла, када ће Сиси Ердогану уступити место председавајућег у OIC, што је без сумње потез на који је сиромашни Египат пристао у замену за саудијску финансијску помоћ. Такође, мораће Ердогановом режиму (који подржава Муслиманско братство) да преда стотине египатских чланова тог покрета који су осуђени на смртну казну пошто је Ал Сиси 2013. године свргнуо њиховог председника Мухамеда Морсија са власти. OIC је 1969. основало 57 држава као „заједнички глас муслиманског света“. Његово оснивање је резултат колапса Отоманске Империје и Калифата након Првог светског рата, што је оставило вакуум за стварање једне панисламске институције. Ово је највећим делом она група земаља коју је прошлог месеца принц Салман окупио у оквиру саудијске „антитерористичке коалиције“. Корак по корак, надмени и амбициозни Ердоган, садашњи међународни „заштитник“ Муслиманског братства и спонзор ISIS, приближава се остварењу свог дуго сањаног сна о обнови Исламског Калифата, али не са неким Ал Багдадијем на челу (за којег се може на крају испоставити и да је фиктивни лик). Нови Велики Султан ће бити… Реџеп Тајип Ердоган. Или барем он верује да ће бити, посебно након последње посете подмуклог Џоа Бајдена Анкари. Сваким даном је све јасније да луткари у Вашингтону и њихове олигархијске марионете са Волстрита и Биг Оила (назив организације која окупља седам од осам највећих светских нафтних компанија; прим. прев.) постављају позорницу за нешто веома велико и драматично што ће се наредних месеци одиграти на Блиском Истоку. Исход би могао да изненади цео свет. У сваком случају, можемо бити сигурни да испуњење планова Џоа Бајдена и његових патрона неће допринети светском миру. Вилијам Ендгал је предавач и консултант за стратешке ризике. Дипломирао је политикологију на универзитету Принстон и један је од најцењенијих стручњака за нафтна и геополитичка питања Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ New Eastern Outlook http://www.standard.rs/svet/33775-%D1%87%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B8-%D1%9F%D0%BE-%D0%B1%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D0%BD-%D0%B8-%D0%B5%D1%80%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2-%D1%81%D0%B0%D0%BD
