Има ли мира на Блиском истоку?

Мир на Блиском истоку је далеко, а за очекивати је да сукоби буду оштрији након што се заврше избори и буде познато име  новог америчког предсједника. До тада ће се Русија, посебно руски предсједник Путин, у западним медијима демонизовати и осуђивати због потеза у Сирији и Украјини. У међувремену, компликује се ситуација у Авганистану и Пакистану. Индонезија је, такође, на мети Калифата, јер је желе као базу за операције у Азији. Исламска држава се, као и иначе, користи за обавјештајне активности и диверзије. Иако нема јасан облик нити величину, односно, није потпуно видљива, материјални су злочини који се у њено име чине. Територија коју ИД контролише је огромна, око 30 до 40 хиљада бораца ратује на страни ове квази државе, а 2/3 тог састава чине странци. ИД сије страх, ствара хаос, онемогућава економију, транспорт, нормалан живот. Информатичари ИД вјешто користе друштвене мреже, имају сигурне сервере. Много тога указује да је ИД у основи обавјештајна организација, састављена од више обавјештајних заједница. Не треба занемарити економско објашњење рата на Блиском истоку. Траса нафтовода и гасовода који би из Катра и Саудијске Арабије преко Сирије и Турске водила до Европе, након руске војне интервенције доведена је у питање. Овај цјевовод, као и често спомињани Јадранско-јонски нафтовод, треба у потпуности да потисну сваки могући руски „ток“ нафте и гаса према Европи. Стога Турска треба да обезбиједи „тампон зону“, њена војска већ настоји да запосједне сјевероисточни дио Сирије, јер би преко те територије биле постављене цијеви нафовода, који би из Катра кроз Саудијску Арабију прошао кроз помињану „тампон зону“ и тако би се заобишла територија, коју уз помоћ руских снага контролише Дамаск. Цјевовод би затим кроз Турску, Грчку, Бугарску и Мађарску, водио даље ка ЕУ. Док Турска не обави свој дио задатака, настоји се умирити Иран, те је сукоб Ирана и Саудијске Арабије изгубио на интезитету. Овај нафтовод био би  доведен у питање ако би Курди успјели да формирају аутономију на дијелу Сирије који граничи са Турском. Што се тиче ЕУ, она је потиснута из свих важнијих процеса и доношења одлука. Политички и економски капацитети ЕУ потрошени су током инвазије на Ирак, када су слиједили америчку и британску политику. Садашња војна кампања на Блиском истоку показује да су Француска и Њемачка змајеви од папира. Наиме, ове земље са симболичним бројем авиона учествују у борби против Исламске државе. Иначе, француски предсједник Оланд је буквално „вукао за рукав“ челнике ЕУ да, након посљедњег терористичког напада у Паризу, слиједе Француску у рату против ИД. Због традиционалног политичког савезништва и стога што чине језгро ЕУ, једино се Њемачка одазвала позиву Француске и то са симболичним учешћем. Опет, и Французи и Нијемци једва су дочекали  сугестију Сједињених Држава да не помажу Русима у Сирији, те су уз наиван изговор да је свјетло у кабинама њемачких ратних авиона прејако, и да стога није добро да лете, Нијемци приземили авионе, а француски носач авиона Шарл де Гол служи искључиво за сунчање француских маринаца. Европска унија је преоптерећена економским и политичким проблемима који произилазе из мигрантске кризе, а за коју никако не успијева пронаћи рјешење. На прољеће се очекује нови талас миграната, који ће показати дисфункционалност ЕУ. За очекивати је пад производње и укидање Шенгена. Међу мигрантима се налазе бројни ратници Исламске државе који за сада пролазе кроз Балкан и не праве проблеме. Свега 20 %  миграната је из Сирије, остали су из Авганистана и других земаља, али са сиријским документима. Медији не приказују  све проблеме које мигранти стварају у Њемачкој и другим земљама, од којих је највише угрожена Шведска. Челницима ЕУ предлажу се да проблем с мигрантима ријеше тако што ће Балкан искористити као тампон зону. Наиме, све је извјесније да ЕУ неће моћи да изнађе новац који тражи Турска за заустављање новог мигрантског таласа, нити ЕУ може обезбиједити новац који у исте намјене траже Грчка и земље Балкана. Овај приједлог здушно подржава британска дипломатија, дајући сугестију да се мигранти „усидре“ на ободу ЕУ, односно на Балкану. Међутим, општа је процјена да ће, ако се мигранти „заглаве“ на Балкану, доћи до експлозије њиховог незадовољства и до сукоба са локалним становништвом. Сједињене Државе настоје да на Блиском истоку и сјеверу Африке воде активности које су од националног интереса САД, а он се своди на фрагментацију постојећих, и накнадно стварање нових држава, сунитских и шиитских. И нова, пројектована мапа Блиског истока чека новог америчког предсједника. С друге стране, САД настоје реконфигурисати НАТО на начин да више неће бити потребан консензус за доношење одлука, већ ће функционисати јединствен НАТО штаб. Државе попут Пољске, балтичких земаља, и бивших чланица Варшавског пакта, према истој замисли, изгубиле би статус пуноправних НАТО чланица, али би по основу уговора и споразума биле у функцији НАТО. У суштини ништа се не би промијенило, сем што те земље не би биле формално чланице НАТО, а што је потребно због пројектованог сукоба са Русијом. На тај начин Русија не би била у рату са НАТО, али би земље сукобљене са Русијом биле логистички и електронски подржане од НАТО. Све би пратила бјесомучна медијска кампања западних медија, а главна мета анатемисања био би руски предсједник Путин. Према планерима те операције лакше је демонизовати репутацију појединца него цијелог народа. Мир је птица која је са Блиског истока одавно отишла. Банкарски картел, банкстери, како их назива Џералд Селенте, желе хаос на Блиском истоку, у ЕУ, на Кавказу, у Азији.