Сваки запослени Црногорац дужан 5.000 евра

Грађани Црне Горе су за кредите и минусе на текућим рачунима дужни скоро милијарду евра, показују подаци Централне банке. Како кажу у Централној банци Црне горе, чак 90.133 грађана је дужно 16,2 милиона евра по основу минуса по текућим рачунима. пиxабаy.цом Ма шта задужени, ђетићи прездужени: Просечни дуг по становнику у Црнох Гори износи 1.463 евра У Централној банци саопштавају да у односу на укупан дуг по кредитима, картицама и минусима грађана код банака просечно задужење по сваком грађанину Црне Горе је 1.463 евра, а ако се то сведе на запослене грађане онда је просечно дуговање 5.000 евра. Дуговање Према подацима Централне банке, доспели ненаплаћени дуг по кредитима грађана на 30. 11. 2015. је износио 39,6 милиона евра, односно 4,54 одсто укупног дуга кредита грађана код банака, што је мање у односу на исти податак на 30. 11. 2014. године, када је проценат доспелог ненаплаћеног кредитног дуга износио 4,63 одсто. У Централној банци саопштавају да у односу на укупан дуг по кредитима, картицама и минусима грађана код банака просечно задужење по сваком грађанину Црне Горе је 1.463 евра. Василије Костић сматра да ни на ову чињеницу не треба гледати негативно. Он наглашава да када разматрамо износ задужености, истовремено треба имати у виду кредитну способност дужника способност враћања и изгледе у вези с тим, а не само износ задужености. На тај начин ће наша представа бити реалнија. – У складу са тим просечна задуженост наших грађана од 1.463 евра на први поглед не делује превисока, ако се узме у однос са просечном зарадом од око 480 евра три просечне зараде што заиста није много, међутим, треба имати у виду да сви нису запослени, па је податак о укупној задужености боље сагледати у релативном односу са укупним бројем запослених (око 180.000) чиме се стиче далеко реалнија слика јер се долази до податка од преко 5.000 евра задужености по запосленом – истиче овај економски аналитичар. – То је релативно висок степен задужености поготово уколико се узме у обзир висина просечне зараде, што способност враћања чини врло упитном. Оваква ситуација указује да значајан део зараде људи одлази на отплату кредита чиме се утиче на погоршање личног животног стандарда грађана – каже Костић. Он наглашава да када разматрамо износ задужености, истовремено треба имати у виду кредитну способност дужника способност враћања и изгледе у вези с тим, а не само износ задужености. На тај начин ће наша представа бити реалнија. Најмање дугују они с најмањим платама Костић каже да су у региону и шире најмање задужени грађани земаља у којима су најниже зараде, јер је њихова кредитна способност ниска, што потврђује опсервацију да дуг обавезно не мора значити и лошу ситуацију као ни да ниска задуженост нужно не указује на позитивне околности. – Са растом прихода запослених опада склоност штедњи или, другачије речено, склоност запослених задуживању расте са растом њихових зарада. Из овог произилази да задуженост сама по себи није невоља. Задужености ће увек бити, али је од суштинске важности њен релативан износ у односу на наше приходе – каже Костић. – Наша невоља се огледа у релативно ниским приходима у односу на наше потребе низак стандард, односно ниске зараде подстичу потребу за задуживањем, а уколико задуживање брже расте од раста прихода, односно зарада наша ситуација постаје тежа и стандард пада све већи део прихода одлази на отплату кредита, а мање нам остаје за задовољавање наших потреба. Јасно је, дакле, да се тај проблем на одржив начин може решавати само економским растом, односно растом продуктивности и социјално праведнијом расподелом, што заједно утиче на повећање личних прихода грађана, а са тим и релативно подношљивијим нивоом задужености понаособ – објашњава он. Задуженост није нужно лоша Василије Костић истиче да када се говори о задуживању уопште, разумљиво је да је асоцијација примарно негативна, али треба рећи да задуженост нужно нема негативну конотацију, како ми то често разумемо. - Она може бити показатељ и нечега другог супротно од онога што нам се њоме обично сугерише. Тако, на пример, Швајцарци су највише задужени, а истовремено су и најбогатији (по износу нето активе по глави становника). Овим, наравно, не желим рећи како је добро бити задужен, већ да појам задуженост, поред негативне, може имати и позитивне конотације којих треба бити свестан када се о њој расправља задужен обавезно не значи бити у проблемима иако задужење, само по себи, није пожељно – каже Костић за Побједу. http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/546617/Svaki-zaposleni-Crnogorac-duzan-5-000-evra