БОРБА ДОЛАРА И ЕВРА МНОГО ВАЖНИЈА ОД ОДМЕРАВАЊА СНАГА ДОЛАРА СА ЈУАНОМ Главна интрига минуле године била је – борба евра и долара за лидерство у светском поретку који се обликује, а не, како се обично сматра, супротстављеност долара и јуана. Засад се лопта налази на страни америчке валуте која игру добија због дужничких проблема у Грчкој, Шпанији, Португалији и Ирској Према подацима система SWIFT, у октобру 2015. удео долара износио је 43% укупних свих новчаних трансакција на планети, док је евро успео да освоји 29%. Заостајање се смањује, али не тако брзо како би то желели у Берлину и Франкфурту. Немачка се – уместо о експанзији – озбиљно забринула како да сачува еврозону, чије понашање подсећа на полифонију библијске Вавилонске куле Вашингтон је „наградио“ Пекинг због „лојалности“ и доделио Кинезима квоту у ММФ-у износу од 6% (са садашњих 3,8%). Американци су сачували свој удео од 16,5% (смањен са 16,7%,) што ће им, као и раније, омогућити да ставе вето на било коју одлуку Борда директора ММФ, упркос томе што Индију доводе само до 3% – да не би потискивали кинеске амбиције Турска се нашла на граници опстанка, њене југоисточне покрајине траже самоуправу. Украјина је отишла у други план пошто је Немачка постигла свој главни циљ – добила је Северни ток-2 који ће јачати економску сарадњу између „Словена“ и „Тевтона“ и против себе изазивати гнев САД Пише: Саркис ЦАТУРЈАН ГОДИНА 2015. ући ће у историју као година продора у глобалном управљању. Економске промене, као и пре, следе високу политику. Довољно је поменути тржиште нафте на којем је Саудијска Арабија замрсила односе са Русијом и са САД и приморала савезнике у ОПЕК да подносе губитке у милијардама. Понекад чак изгледа да је термин „међународна политика“ изгубио актуелност и да га је заменио термин „светска политика“ – омиљени појам неолибералних интернационалиста који рачунају на јачање улоге Савета безбедности УН, Међународног монетарног фонда, хришћанских цркава и регионалних интеграционих савеза. Главна интрига минуле године била је – борба евра и долара за лидерство у светском поретку који се обликује, а не, како се обично сматра, супротстављеност долара и јуана. Засад се лопта налази на страни америчке валуте која игру добија због дужничких проблема у Грчкој, Шпанији, Португалији и Ирској. Кина познаје финансијске могућности САД: у лето 2015. берза Кине изгубила је за трен ока око 40% своје вредности, после чега је ММФ „ускладио“ дијалог са Пекингом о питању будуће либерализације берзе. Према подацима система SWIFT, у октобру 2015. удео долара износио је 43% укупних свих новчаних трансакција на планети, док је евро успео да освоји 29%. Заостајање се смањује, али не тако брзо како би то желели у Берлину и Франкфурту. Немачка се – уместо о експанзији – озбиљно забринула како да сачува еврозону, чије понашање подсећа на полифонију библијске Вавилонске куле. Федерални резервни систем САД започиње борбу са Европском централном банком пошто је 16. децембра објавио да повећава стопу рефинансирања до 0,5%. Од тога дана скупи долар ће са иностраних тржишта постепено враћати новац у Америку. Вашингтону ће тај новац добро доћи јер у 2016. на тржишту нафте и гаса глас Америке мора да се чује гласније него до сада. Није случајно 18. децембра председник САД Барак Обама одустао од четрдесетогодишњег ембарга на извоз сирове нафте. Ријад губи „нафтно оружје“, а његови савезници трпе дестабилизацију. Турска, главни ослонац Муслиманске браће, бацила је изазов Курдима и посвађала се са Москвом и Ираном. Чак ни Арапи-Палестинци не желе да са Турском имају посла. Махмут Абас апелује на Тел Авив да не пушта Анкару у Газу. Други саудијски савезник – Египат – успоставља контакте са Русијом и САД и подржава операцију Ваздушно-космчких снага РФ у Сирији. Египћане више брине хибридни рат на Синајском полуострву који дотира Катар, него територијална целовитост Саудијске Арабије, која се у марту 2015. обрушила на јеменске хусите. Колико год да је чудно, Трећи светски рат не води се само на територији Арапског Истока, него и унутар историјског Запада – Вашингтону је много лакше да се договори са Токијом него са Берлином. Такав пример је Транс-пацифичко партнерство које су САД формирале пре Транс-атлантске зоне слободне трговине. Док немачка канцеларка, Ангела Меркел, мами Америку фри-трејдерством (слободном трговином), Азија иде у офанзиву –Кина оснива зону слободне трговине са АТР – Азијско-пацифички регион, поткрепљујући је Азијском банком за инфраструктурне инвестиције. Без обзира на све противречности, планета постаје узајамно све зависнија, упркос национализму и све већем међу конфесионалном антагонизму који се излива на улице сакралних центара Блиског Истока – Јерусалима, Каира и Багдада. Година 2015. доказала је не само ефемерност „златног јуана“, него и његових ватрених апологета – у четвртом кварталу америчка државна благајна учинила је све да кинеску валуту интегрише у корпу ММФ-а, пошто је одузела неке позиције јединственој европској валути и „оглобила“ британску фунту и јапански јен. Показало се да је Кина конзервативнија више него што се очекивало: према стању закључно са новембром – златне резерве Народне банке Кине процењене су на око 59,52 милијарде долара, пренела је агенција Reuters. По резервама тог драгоценог метала Кина се, као и раније, налази на шестом месту, иза САД, Немачке, ММФ, Италије и Фрацуске. Вашингтон је „наградио“ Пекинг због „лојалности“ и доделио Кинезима квоту у ММФ-у износу од 6% (са садашњих 3,8%). Американци су сачували свој удео од 16,5% (смањен са 16,7%,) што ће им, као и раније, омогућити да ставе вето на било коју одлуку Борда директора ММФ. При том, Индију доводе само до 3% да не би потискивали кинеске амбиције. Пошто је у децембру одобрио реформу фонда, Конгрес САД ту структуру претвара у нешто налик на светску централну банку: сада ће резерве ММФ-а порасти на око 659 милијарди долара, уместо садашњих 329,83 милијарди. Међу десет утицајних учесника фонда наћи ће се и Русија која са неповерењем гледа на настале промене. „Може да се деси да у скоријој будућности не буде следеће ревизије квота. Али ипак, земље БРИКС-а имаће могућност да блокирају одлуке које им не одговарају“ – цитирала је министра иностраних послова, Сергеја Лаврова, агенција Sputnik. Реформа светског финансијског система – толико је опасна тема да на све начине покушавају да је маргинализују. После убиства либијског лидера Муамера Гадафија 2011. нису случајно терористи Исламске државе преузели руковођење PR-пројектом „Златни динар“. CNN је почео да понавља тезу да Ислмска држава „систем папирног новца сматра за катастрофу за читаво човечанство“ које може да спаси „само златни динар“. Као пример наводи се заузимање банке у Мосулу од стране терориста (2014.), када су „украли око 450 милиона долара у златним полугама“. „Финансијски алхемичари“ из Исламске државе упућују своју „паству“ на историју „арапског калифата“ који је користио злато и сребро док је Европа била роб сатанских банака које су Старом Свету наметнуле папирни новац“. Такве тезе могле би да се припишу обичном непознавању предмета, али им CNN додаје „аналитички“ значај позивајући се на следећу мисао коју су изрекли амерички експерти: „Злато заиста има недостатке. На пример, милион долара у америчким новчаницама сместиће се у мали џак тежине 22 фунте. Али, ако пожелите да транспортујете милион долара у полугама, онда ће његова тежина износити 58 фунти“. Занимљиво пружање информација, зар не? Током протекле године нису се промениле само декорације финансијске архитектуре, него и политички приоритети. Украјина је отишла у други план пошто је Немачка постигла свој главни циљ – добила је Северни ток-2 који ће јачати економску сарадњу између „Словена“ и „Тевтона“ и против себе изазивати гнев САД. Турска се нашла на граници опстанка, њене југоисточне покрајине траже самоуправу. У први план излази Сирија у којој директно или индиректно ратује више од 60 земаља. Равнотежа снага у свету променила се до те мере да је Москва први пут после Исламске револуције у Ирану 1979. ушла у тактички савез са Техераном који се припрема за укидање санкција које сакате нафтну привреду. Преуређење Блиског Истока достиже врхунац и већ се издалека виде обриси нових граница. Курдистан у Турској, Ираку и Сирији претворио се у реалност. Он сада више подсећа на крхку Италију половином XIX века, подељену на монархисте и републиканце, али за сада још не на Пруску која је ујединила одломке германских кнежевина. Година 2016. неће бити само тешка него и праведна. Политичка економија светског рата строго надзире грешке људи. Превела Ксенија Трајковић извор – http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/svet-polako-dobija-tri-kurdistana-a-mmf-postaje-svetska-centralna-banka
