„Револуционарни“ 14. децембар

Отварање првих поглавља у преговорима Србије са ЕУ, 14. децембра 2015. године, премијер Александар Вучић назвао је „великим даном за Србију када се исписују странице историје“[1], па чак и „најреволуционарнијим датумом у новијој српској историји“[2]! Тих „историјских“ и „револуционарних“ датума било је много у последњих 15 година. Али, ни после једног од њих није се живело боље – напротив. Ко се, на пример, још сећа Ђелићевог тријумфалног потписивања ССП-а, 2008. године? То је тада, са истоветном еуфоријом, проглашено „историјским кораком ка ЕУ“. И? Колико нам је данас боље него пре седам година? Бојим се да ће нам управо толико бити боље и за седам година, па и за 12 година (2027. године), за колико потпредседик СПС-а Предраг Марковић види Србију у ЕУ. Иако је прогласио отварање поглавља „револуционарим“, Вучић је, славећи, направио једну занимљиву омашку. Наиме, четири дана касније, на митингу СНС-а у Новом Саду, величајући успех напредњачког похода на Европу, рекао је: „Када смо кренули били смо у позицији као Ханибал пред Алпима“[3], али су напедњаци ипак „победили и исписали нову страницу српске историје, честитам!“. Невоља је само у томе што Ханибал није победио. Морао се вратити за Картагину, а да није заузео Рим.   Уопште, није ли и помало неукусно себе поредити с Ханибалом? – као што је, уосталом, неукусно било и све то претерано славље, са ватрометима, свечаним пријемима, специјалним емисијама… Неукусне је била и већина „слављеничких“ изјава, укључујући и изјаву Маје Гојковић „да свугде где путује по свету, а путује много, увек чује исту реченицу, а то је да треба да будемо поносни на Вучића“[4]. Последњи пут у Србији се тако причало за друга Тита, па би се могло закључити како су у Вучићевој личности обједињени Ханибал и Јосип Броз. То је ипак мало претерано. Судећи по стварним ефектима Вучићеве владавине – од Бриселског споразума до споразума са ММФ-ом – премијер би пре требало да се боји да ће га, уколико тако настави, српска историја уместо с Ханибалом пре поредити са оним што је узео 30 сребрњака. И велики медији су, заједно с владом и напредњацима, целе недеље су славили „отварање поглавља“. Притом потпуно су игнорисали чињеницу да у Србији, према последњем истраживању НСПМ-а[5], 41% грађана не подржава улазак Србије у ЕУ (47% је за, а 12% је неодлучних). Када је друштво тако подељено нелогично је да једна половина слави оно што друга половина не воли (па чак ни да се то не помене као чињеница). У сенци све ове маркетиншке параде остала је заједничка изјава девет опозиционих странака (свих важнијих, осим партије Чедомира Јовановића и Бориса Тадића; јер, „Вучић је Друга Србија“, како се то резигнирано признаје у Пешчанику[6]), да у Србији „сада не постоје услови за слободне, фер и демократске изборе“ и њихов захтев да се с представницима власти „разговара о условима за одржавање слободних и поштених избора“[7]. Представница ДС-а чак је изјавила да је „стање изборних слобода слично оном из 1996. године“. Али, захтев за разговор о изборним условима фактички је обнављање институције округлог стола власти и опозиције – а то је 1990. година. Да ли смо се под напредњацима, када је реч о демократији, вратили чак 25 година уназад? Бојим се да тај наш колективни времеплов може да оде још и даље у прошлост. Тако је Вучић, три дана по „револуцији“, најавио и тоталну реформу образовања: „Деца ће, осим што ће шест сати да иду у школу, два сата радити, а одрасли ће морати шест сати да раде а два да уче”, казао је премијер[8]. Ако се ова његова визија односи само на образовање, онда је то повратак у „шуварице“ – дакле негде у 1976. годину. А ако се односи на цело друштво, са дечији радом (макар и од два сата), онда је то 1845. година. Да ли ће наши „ханибали“ заиста тако далеко да оду?  [1] http://www.informer.rs/vesti/politika/45815/VUCIC-NAKON-OTVARANJA-POGLAVLJA-Cestitam-gradjanima-na-velikom-uspehu-istorijski-dan-za-Srbiju [2] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=12&dd=14&nav_category=11&nav_id=1074233 [3] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2145670/%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%3A+%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5+%D1%98%D0%B5+%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A1%D0%9D%D0%A1-%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%BE+%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%B8+%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%B5.html [4] http://www.alo.rs/naprednjaci-okupirali-novi-sad/24635 [5] http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/istrazivanje-srbija-oktobar-2015.html [6] http://pescanik.net/najrevolucionarniji-dan/ [7] http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/2142335/%D0%9E%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8+%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA+%D1%81%D0%B0+%D0%A1%D0%9D%D0%A1-%D0%BE%D0%BC+%D0%BE+%D1%83%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B1%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B5+%D0%B8%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B5.html [8] http://www.politika.rs/scc/clanak/345515/Vucic-Srbija-u-narednih-pet-godina-ni-blizu-zacelja-Evrope