Пројекција мрачне европске будућности: Стари континент на коленима

Сценарио окупације Европе од стране избеглица из Африке и са Блиског Истока објављен је још 2001. у једном, свима доступном документу Уједињених нација. Ова студија, која се бави питањем решавања проблема пада наталитета у најразвијенијим земљама света, сматра да је за очување данашњег стандарда у Европи (рачунајући и земље изван Европске Уније) неопходан прилив од најмање 376.000 миграната сваке године. У зависности од модела који би се применио, Европа би у првој половини овог века требало да прихвати и до преко 27 милиона избеглица на годишњем нивоу, а то би се финансирало подизањем прага за одлазак у старосну пензију на преко 70 година. Када је Сектор становништва Одељења економије и социјалних питања Уједињених нација 2001. објавио своју студију „Замена становништва“ („Реплацемент Мигратион“ – СТ/ЕСА/СЕР А./206) мало ко у јавности је на њу обратио пажњу. Сматрало се да је то суво теоретисање неколицине доконих статистичара, све у стилу „шта би било, кад би било“. Ако шира јавност није обратила пажњу на ову студију, њоме су се, свакако, бавили светски центри моћи и помоћу ње израдили сценарио мигрантске кризе која тренутно потреса Европу. Полазећи од чињенице да наталитет у Европи опада, а да захваљујући напретку медицине расте просечни животни век Европљана, творци студије су покушали да направе моделе према којима би се стопа потенцијалне сразмере подршке (ПСП – однос броја становника у радно способном узрасту и пензионера) одржала на прихватљивом нивоу. Још 1995. ПСП је спао испод пет, тачније на индекс 4,8. То је значило да на сваког становника старости од 65 година или више долазе 4,8 становника у узрасту од 15 до 64 године. Доња граница ПСП-а је у већини европских земаља досегнута, а она износи два радно способна становника по једном пензионеру. После тога ни један економски модел не може да одржи буџетски баланс оптерећен исплатом пензија. Да би се овај тренд зауставио, студија „Замена становништва“ предвиђа довођење великог броја миграната у Европу (под овим појмом се подразумевају све земље Старог континента, без обзира да ли су чланице Европске уније или нису). У зависности од предложеног сценарија, од 2000. до 2050. године тражи се довођење између 18.779.000 и 1.356.932.000 миграната из неевропских земаља. Постоји и сценарио по коме у посматраном периоду не би дошао ни један мигрант, али се онда за обезбеђивање пензија и стабилност буџета предлаже да се у пензију одлази најраније са навршених 70 година живота. Интересантно је да Сценарио 1 (према коме за пола века треба населити скоро 19 милиона неевропљана) предлаже да се у пензију иде са навршених 69 година, дакле нешто раније него када не би дошао ни један мигрант. Још интересантније је да се предлаже да финансирање спровођења ових сценарија буде кроз уштеде у пензионом фонду, па би се на почетку (док изабрани модел не почне да доноси резултате) старосна граница за одлазак у пензију повећала на 72 године, а у најнеповољнијем случају на чак 77 година живота?! Ово значи да планери Уједињених нација намеравају да Европљане у прелазној фази фактички лише пензије како би се Стари континент населио мигрантима из земаља Африке и Азије. У случају да европски политичари прихвате Сценарио 6 поменуте студије, 2050. године би две трећине становника Европе било мигрантског порекла и то под условом да не дође до значајнијег мешања становништва. Европа би имала преко две милијарде становника, а ПСП би константно износио 4,8. Студија је појединачно обрадила само највеће и најзначајније земље и регионе: Европу, Европску Унију, Француску, Немачку, Италију, Велику Британију, Русију, Сједињене Америчке Државе, Јапан и Јужну Кореју. Ако Немачка жели да поврати ПСП од 4,8 до 2050. она у наредних пола века мора да прихвати 181.508.000 миграната, односно двоструко више људи у односу на садашњи број становника. Да би ПСП остао благо изнад 2,1 Немачкој треба 10.200.000 странаца у истом том периоду. Постоје и мишљења како је могуће повећање ПСП-а и без великог броја миграната, посебно јер и аутори студије најављују повећање наталитета у блиској будућности (пример Русије то доказује). То је могуће кроз енергичнију примену роботике. На тај начин би један радник био продуктивнији него што је данас, имао би веће приходе (самим тим би се повећале и уплате у буџет), више слободног времена и више пара и воље да те паре потроши (што кроз ПДВ додатно пуни буџет). Смањењем радних оптерећења и повећањем стандарда становништво би временом повећало своју стопу репродукције, тако да би се до 2050. зауставило опадање становништва и наталитет би опет био већи од морталитета. Овакав развој ситуације, међутим, не одговара власницима крупног капитала, којима не треба само обичан радник, већ конзумент. Роботи нису никакви потрошачи. Они троше нешто енергије, повремено су им потребни резервни делови и то је све. Роботи не иду у супермаркет да купују храну, они не зидају себи куће, не купују себи аутомобиле, не иду на скупа крстарења за време годишњег одмора који ни не користе. За власнике крупног капитала далеко су интересантнији сиромашни мигранти из земаља Трећег света који би у Европи радили за мање пара од садашњих европских радника, али би те паре и трошили на све и свашта. Чак и ако уштеђевину буду слали у земље свог порекла како би помогли породицу, новац ће опет завршити на рачуну неке од мултинационалних компанија. Институт за међународне студије „Ралф Банч“ („Ралпх Бунцхе Институте фор Интернатионал Студиес“) градског универзитета Њујорк, после опсежних истраживања, дошао је 2015. године до закључка како је цео пројекат Уједињених нација, обухваћен студијом из 2001, ништа друго до листа жеља крупних индустријалаца. Дуже од две деценије, тачније од 1993. године, покушава се под окриљем Уједињених нација, кроз дијалог земаља увозница радне снаге, са једне стране и земаља које радну снагу извозе са друге стране, доћи до „хуманог решења проблема“ за имигранте. Главни противници дијалога су управо највећи увозници радне снаге: САД, Аустралија, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија. Великима, једноставно, не одговара да се обавежу на било шта. Резултат ове неорганизоване политике прихватања сваког радно способног који се појави на граници, види се управо ових дана на историјском таласу избеглица који је преплавио Европу. Знајући све ово далеко је лакше разумети наизглед нејасну политику главних протагониста на политичкој сцени Европе. Сви политичари, мање или више, зависе од власника крупног капитала којима савршено одговара „замена становништва“ у Европи. Њима, са друге стране, не одговара да се обавежу на константни прихват миграната, јер привредна ситуација није довољно стабилна да би се правили дугорочни планови. Они због тога спроводе неки од шест сценарија студије УН из 2001. године без да су то званично објавили, још мање да су за то тражили дозволу својих парламената. Да ли ће ова политика да се спроводи до момента када ће Европљани постати изразита мањина у сопственим земљама (како предвиђа Сценарио 6) или ће се стати пре тог тренутка, зависи од процене индустријалаца шта им је исплативије. Сценарио етничког и верског уништења Европе Студија „Замена становништва“ Уједињених нација из 2001. године предвиђа шест различитих сценарија, од којих су, по речима самих аутора, само прва четири релативно реална. Сценарио 1, назван и „средња варијанта“, заговара долазак 18.779.000 миграната у Европу у периоду од 2000. до 2050. како би се одржао број становника који би омогућио потенцијалну сразмеру подршке (ПСП) од нешто преко 2,1. Сценарио 2 полази од претпоставке да у периоду од 2000. до 2050. у Европу неће доћи ни један мигрант и приказује претпостављене последице тога, односно да би ПСП на нивоу два могао да се одржи само ако би се у пензију ишло са навршених 70 година живота. Сценарио 3 обрађује ситуацију колико је миграната потребно да се одржи највиши ниво становништва, без обзира на ПСП. По овом моделу у првој половини 21. века у Европу би дошло 95.869.000 миграната, број становника би 2050. износио 727.912.000 људи, а ПСП би био 2,38 (поређења ради, 2000.. у Европи је живело 728.887.000 људи уз ПСП од 4,6). Сценарио 4 се бави проблемом одржавања највишег могућег броја становника у узрасту од 15 до 64 године. Он за целу Европу предвиђа до 2050. прихват 161.346.000 миграната и ПСП од 2,62. Мало вероватни Сценарио 5 проучава могућност одржавања највише могуће потенцијалне сразмере подршке и предвиђа долазак 235.044.000 миграната у Европу до 2050. године, уз одржавање ПСП-а на нивоу од три и више. Потпуно нереални Сценарио 6 обрађује ситуацију да се ПСП врати на ниво од пре 2000. године. Он предвиђа долазак 1.356.982.000 миграната до 2050. године, пад учешћа домицилног становништва на 33 одсто и мање, а раст ПСП-а на 4,81. Иако су Сценарији 5 и 6 у овом тренутку нереални, није немогуће да европска политичка елита, под притиском власника крупног капитала, управо спроводи један од ова два сценарија. Сценарио 5, на пример, за Европу предвиђа просечни долазак 4.701.000 миграната сваке године у периоду од 2000. до 2050. године. Сценарио 6 предвиђа просечни годишњи прилив од 27.139.000 миграната у првој половини овог века. Немачка влада је крајем новембра на састанку иза затворених врата у месту Ст. Аугустин код Бона усвојила поверљиви документ из кога произилази да ће у периоду 2014. – 2016. у Немачку доћи укупно између седам и десет милиона избеглица и чланова њихових породица. Према процени немачке владе, сваки мигрант за собом повлачи просечно још њих двоје – најчешће брачног друга или малолетну децу. У 2014. у Немачку је званично стигло нешто преко 300.000 избеглица, што са касније пристиглим члановима породице износи око милион особа. За 2015. савезна немачка влада рачуна са укупно више од милион избеглица (вероватно око 1,2 милиона, могуће и више), што са члановима породица износи преко три милиона, док ће 2016. у Немачку ући најмање 1,5 милиона миграната, односно укупно 4,5 милиона рачунајући и касније придошлу родбину. Посматрајући ове бројеве, чини се да се остварује у најмању руку Сценарио 5, ако не и апокалиптични Сценарио 6. Фридрих Емке / Таблоид извор:http://www.vaseljenska.com/misljenja/projekcija-mracne-evropske-buducnosti-stari-kontinent-na-kolenima/