Ако је веровати Википедији, корен који лежи у основи презимена америчког потпредседника на руско-украјинским наречјима може да значи следеће: бајда (жарг.) – глупост, будалаштина бајда (староруски) – бео, чист, празан бајда – украјински јунак, козак. Предање каже да је погинуо пошто је по наређењу турског султана обешен кроз ребро на куку. Вероватно су украјинске власти желеле да Бајдена упореде се јунаком из бајки, мада ако се ствар посматра у односу на могућу турско-украјинску осу ни то није баш згодно, тим пре што је извесни Дмитриј Вишњевецки кога поистовећују са тим јунаком народних прича, у своје време прешао на службу код цара Ивана Грозног, па је чак био и кнез Белевски, и војвода Кабардински. Уосталом, резултати посете лица, другог по рангу у америчкој администрацији, пре наводе на прва два значења. У почетку је било украјинских медија који су писали да, по Бајденовим речима (као – он је то рекао) „Украјина је центар Васионе“ и у њу цео цивилизовани свет гледа са надом. „Помоћи ће бити много. Нису тек тако „вата“ и Руси беснели два дана“ – гласио је један од коментара. Али – гост из далеког космоса је одлетео и тон се постепено мењао од узбуђеног, пуног наде, до меланхолично – саркастичног. Како констатују украјински новинари, долазак потпредседника САД-а је праћен са толиким узбуђењем као да, „чинило се, у Украјину стиже Исус Христос. Спаситељ је требало да у једном замаху исече проблеме који киње земљу и да се пребаци у друге земље како би и њих спасао“.“Ево шта ради Бајден животворни!“ – тај рефрен је најбоље приказивао веру политички активне публике у оно што „када већ наше тупаџије нису у стању да реформе сами направе, нити да се договоре између себе, можда ће их макар Американци натерати да то учине?“ Све у свему, било је чак непријатно посматрати како су се украјински активисти који су себе прогласили за слуге „револуције достојанства“ савијали пред, у суштини, не баш толико значајним у америчком политичком систему чиновником, чекајући у реду да му се поклоне. Његово излагање у украјинској Ради, прилично досадно и повремено уз губљење концентрације, одмах је проглашавано за „предивно“ мајсторско излагање ораторске уметности у политици, препуно „правих гестова, изражајне мимике, савршене интонације и богатог емоционалног набоја. А у стварности – Бајден је оживео тек када је дошао до напада на Русију, и тада су га једини пут прекинули аплаузом, толико је све остало било досадно. Када би престао да чита написани тест, изговарао је бисере типа „Украјина мора да се претвори у уједињени савез аутономних држава“ по узору на САД. А тада су украјински политичари или покушавали да се направе да амерички потпредседник ништа слично није ни изговорио, или да докажу да је он мислио на нешто сасвим друго. Само је вођа радикала О. Љашко, познат по свом темпераменту, ударао у сва звона: „Нећемо дозволити Бајдену да растури Украјину!“ А овај уопште није ни имао намеру да тако нешто уради, једноставно је правдао своје презиме врло гласним и празним изјавама. У ствари – званични Кијев је огорчен не толико оним што се чуло од Бајдена у различитим салама у та два дана, већ много више оним што он није ни изговорио. А он је о много чему „заборавио“ да каже. На пример, о спремности САД-а да Украјини пружи озбиљну финансијску помоћ или да је наоружа онако како је она то желела. Гост није рекао ни једне речи о перспективама учлањења Украјине у Европску унију или НАТО. Али је зато упорно акцентирао да су кијевске власти дужне да најзад саме среде сопствену кућу, да изврше реформе и да се изборе са корупцијом, и при том је подвлачио да ће „историја бити чврст судија“ уколико они то не ураде. Успут је све руководиоце земље који су били присутни у Ради натерао да поглед скрену у страну када је објавио да је Украјина светски првак у корупцији. Локални новинар Роман Бочкала наводи Бајденове речи делегатима: „Нећете наћи ни једну земљу на свету где рак корупције тако цвета“ и при том се значајно узнемирио: „Ни једне!!! То вам говори човек који је обишао цео свет! То је дијагноза. Страшна дијагноза.“ „Најмање 2/3 у сали присутних, да су били самураји, морали су да на прстима изађу и да себи распарају стомаке. Али – ја то само маштам. У стварности ће цинична пљачка да се настави. Било која изјава, колико год била генијална, [? / D.M.] нееће моћи да троне њихове душе, које су одавно продате ђаволу“. Истина, пошто се освестио, Бочкала је додао: „Али ја лично не губим наду. Борићемо се и даље. Америка ће нам помоћи“. Али то – зависи како се гледа. Тих дана је Њујрк тајмс објавио чланак у коме је констатовано да поверење у антикорупциону борбу потпредседника може да буде пољуљано због понашања његовог сина Хантера, чије се име повезује за једну од највећих украјинских приватних компанија за нафту и гас, Burisma Holdings и њеног власника Николаја Злочевског. Бајден млађи има 45 година. Тај бивши вашингтонски лобиста је ушао у савет директора Burisma тако што је испољио посебан интерес за експлоатацију шкриљчаног гаса у Донбасу, у априлу 2014. После месец дана, при истрази у вези са прањем новца британски чиновници су замрзли лондонске банкарске рачуне те компаније на којима је тада било 23 милиона долара. Кејт Бедингфилд, потпредседников секретар за штампу каже да бизнис Хантера Бајдена уопште не утиче на позицију његовог оца према Украјини. Значајно је да је те исте 2014.године овај знаменити изданак отпуштен из резерве војно-поморских снага због позитивних проба на кокаин. Може да се помисли и да су украјински партнери по бизнису позвали Хантера због неких изузетних способности, а не због рођачких веза са украјинским јавним тужиоцем. Зато су јако ружно звучале изјаве Бајдена старијег о томе да је „у рукама Русије корупција опасан инструмент за подривање стабилности Украјине“. Руско-украјинска економска сарадња која се смањује у бришућем лету не оставља ни мало места чак ни за корупционе шеме. Њујорк Тајмс констатује и да сви позиви Бајдена, упућени руководству Украјине, да земљу среди ослањањем на сопствене снаге, тешко да могу да доведу до било каквог резултата у условима када је годишњи БДП по становнику са 3.900 долара 2013.године пао на 1,600 долара, и када су по нивоу задужености Украјину превазишли само Сејшели. У Кијеву је било много очекивања у вези са тим, да амерички потпредседник може да направи „кадровску револуцију“ у земљи: да захтева смену кабинета, као и оставке високих функционера. Међутим, чак се ни то није догодило. Рекло би се да су Американци једноставно закључили да је у условима непостојања заменљивих политичких снага и активиста који би колико-толико учинили за Украјину, то потпуно бесмислен задатак. Замена кључних фигура у постојећим условима може да доведе до непредвидивих последица. Сви су се кладили на кога ће Бајден да типује – на Порошенка или на Јацењука, а Бајден их је само позвао да се смире. Како констатује Bloomberg View његова главна порука је била „Не љуљајте чамац“! Два циља америчког потпредседника су: сигнал Путину да је Украјина коначно постала зона стратешких интереса САД, и очување на власти Петра Порошенка… САД конзервирају лош, али једини могућ политички режим којим у потпуности влада Стејт департмент“ – износи нам своје утиске од боравка Бајдена у Украјини бивши спикер и први заменик секретара СНБО Степан Гавриш. Експерти сматрају да Бајден, пошто је дошао у Кијев, није правио нагле покрете, јер је у интересу САД да још извесно време подржава постојећи статус-кво Украјине. Међутим, са таквом својом логиком, САД су се данас нашле у позицији у којој се нашла Русија у време Јануковича. Москва је Јануковича, заједно са његовом „Породицом“ подржавала, као и његову кратку кадровску клупу, све док он није пао. Вашингтон подржава „своје“ без обзира што су они пропали уз велики тутањ и што сада воде Украјину у провалију. „Пријатно је слушати цитате Џеферсона или Томаса Пејна, али просечни Украјинац је, чекајући да се деси чудо, огладнео. Бајден чудо није направио зато што просечан Украјинац све чешће загледа у виле и својину својих имућнијих комшија.“
