Нарко мафија, проституција, корупција и гладни грађани

Албанско друштво на Косову је пред распадом. Ни после петнаест година од како је успостављен амерички војни протекторат над овом српском покрајином, ниједна институција не ради без надзора међународне заједнице. Са друге стране, албанска нарко- мафија држи под контролом и окупациону власт и све бивше вође ОВК, које ускоро чека суђење пред Специјалним судом за истрагу ратних злочина који је формиран од стране УН. Рат међу албанским клановима увелико траје, али онај прави, оружани, могао би да почне у време најављеног судског процеса. Од идеје албанске државе на Косову остала је само идеја криминала и личних интереса. Срба у тој причи нигде нема.Они више не постоје. Захваљујући политици Александра Вучића На дан 24. априла ове године, Скупштина сепаратистичког Косова усвојила је законе о продужењу мандата Еулекса до 2016. године, и тако отворила пут оснивању Специјалног суда за истрагу ратних злочина које су починили припадници бивше ОВК. Само на први поглед, било је чудно да су за оснивање суда за злочине ОВК гласали и посланици Демократске партије Косова Хашима Тачија и Демократског савеза Косова Исе Мустафе и Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја, те да су били уздржани (али не и против!) Јакуп Краснићи, председник Парламента Косова и Фатмир Љимај, доскорашњи посланик Демократске партије Косова. Јер, сви набројани, били су команданти ОВК. Алтернатива је била још гора по њих: такозвани „план Б“ међународног протектората на Косову, био је да оснивање овог суда буде изгласано у Савету безбедности Уједињених нација. Укратко, припрема за суђење злочинцима ОВК, никако није могла да се избегне, тим пре што су и САД заузеле став да се у процес против бивших вођа ове терористичке организације, неће мешати нити ће тај процес ометати. Три месеци касније, тачније, 3. августа, у вечерњим сатима, у Скупштини Косова је донет и Закон о оснивању Специјалног суда и Специјалног тужилаштва и финансијској помоћи оптуженицима. Исте ноћи, извори из британског министарства спољних послова, дојавили су својим медијима у Приштини, да ће седиште суда бити у Хагу, а извори из Швајцарске су најавили и шокантна сведочења о злочинима над Србима са пратећом документацијом коју њихови истражитељи већ дуго поседују. Ипак, до данашњег дана, суд није почео са радом, али према најавама, то треба очекивати у прва три месеца 2016. године. Увод у рад Специјалног суда за истрагу ратних злочина ОВК, на неки начин се већ десио. И, већ на самом старту, показало се да би то суђење у много чему могло бити увод у велике међуалбанске обрачуне. Ово тим пре што су најмање две велике фракције некадашње терористичке организације ОВК, и крвно завађене међу собом. Такође, треба нагласити да су и поједини важни сведоци злочина које су починили команданти ОВК (а које дуга рука албанске мафије није стигла да побије), смештени са промењеним идентитетом у неколико европских земаља и стављени у програм доживотне заштите. Њихов допринос расветљавању криминалне позадине тек се очекује. У Извештају Државног секретаријата САД, о стању на Косову током прошле, 2014. године, посебно је истакнут проблематичан рад правосуђа, са посебним акцентом на рад Еулекса. Наиме, у извештају између осталог пише да је Еулекс, још 22. маја прошле године, ухапсио Фљорима Ејупија и Бајрама Кичмарија, на основу оптужби за тероризам, а у вези са двоструким убиством службеника Привремене управе Мисије УН-а на Косову и полицијског службеника током нереда косовских Албанаца. Ова оптужба је дошла тачно десет година након извршеног злочина (кој се десио 2004. године). Истовремено, главни тужилац Специјалне истражне оперативне групе Еулекса је 29. јула објавио да има уверљиве доказе да подигне више оптужница против бивших високих званичника Ослободилачке војске Косова (ОВК) за ратне злочине, и злочине против човечности, почињених након 1999. године над Србима. Оптужнице су чекале на отварање Специјалног суда, као што је и било предвиђено разменом службене коресподенције којом је продужен мандат Еулекса. Такође, прошле године, током маја и јуна месеца, ухапшено је 17 припадника такозване Дреничке групе, бивше припаднике ОВК по основу разних оптужби за убиство и тероризам. Хапшења су укључила чак и владине службенике са јаким везама унутар владајуће странке ПДК, укључујући амбасадора Косова у Албанији Сулејмана Сељимија и председника општине Србица, Самија Љуштакуа. Сељимија за седам дела, укључујући и злостављање цивила и употребу насиља над заштићеним сведоцима. Због великог броја окривљених, судско веће Еулекса које је предводило рад на предмету, сагласило са се захтевом тужилаштва да подели предмет Дреница у два одвојена суђења са седморо окривљених. Али, већ 16. децембру 2014. године, судија Еулекса је пустио на слободу Љуштакуа, Сељимија и четворицу осталих из предмета Дреница, уз јемство. Сабит Геци је остао у затвору издржавајући казну због посебне осуде за ратне злочине. Љуштаку се по пуштању на слободу вратио на своју позицију председника општине. И док Еулекс и корумпирано косовско правосуђе делују благонаклоно према ратним злочинцима, дотле су обични преступници изложени нељудској тортури у затворима-мучилиштима широм Косова. Наиме, физички опстанак кажњеника у овим „установама“, скоро је немогућ. У неким просторијама у затвору Дубрава, који је имао највећу затворску популацију, „услови“ су били такви, да је интервенисао неко од представника ЕУ, који је имао прилику да види шта се тамо дешава, захтевајући да се објекат хитно затвори и реновира. Слабо или никакво осветљење и вентилацију у неким ћелијама, оронуле кухиње и тоалете, недостатак воде, постељине и кревета „красио“ је ову ужасну робијашницу. Скоро у свим косовским затворима, присутна је тортура над осуђеницима, чији број ни до данашњег дана није утврђен. И међунардне инстутицуије су у неколико наврата покушале да дођу до правог броја осуђеника, али им то није пошло за руком. Мучења и других видова окрутног, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања има свакодневно. Ретко се ко од осуђеника охрабри да се писмено обрати Заштитинику грађана, мада и та институција формално постоји на Косову и под патронатом је међународне администрације. Стање у правосуђу је хаотично. Више од 100.000 грађанских и кривичних предмета чека на суђење, више од 100.000 поступања потребних судским одлукама чека на извршење, а 200.000 прекршаја чека на пресуђивање. А, како албанско правосуђе на Косову ради (кад ради), најбоље говори и један скорашњи случај, кад је Основни суд у Призрену, 9. септембра ове године, прогласио кривим бившег председника Општинског суда у Приштини, Нухија Уку, четири судије Општинског суда у Приштини, три судије Окружног суда у Приштини и два правна заступника за доношење незаконитих судских одлука у периоду од 2006. до 2007. године у 15 предмета који се односе на отимачину државног земљишта. Ука је (са помагачима) уз помоћ незаконитих судских одлука стрпао у џеп невероватних 75 милиона америчких долара, а није добио никакву стварну казну. Уместо праве казне за ово дело, кажњен је са максималном условном казном! Све ово речито говори да албанска сепаратистичка парадржавна творевина, не може опстати. Наиме, овако од Србије отцепљено Косово, кошта Америку и Европску унију око пет милијарди евра годишње, а то је новац који више нико није спреман да издваја зарад опстанка нечега што није одрживо. Нервоза је све присутнија, ближи се тренутак почетка суђења вођама ОВК, а час обрачуна међу албанским политичким и криминалним клановима, само што није куцнуо. Страх од Руса Од почетка 2015. године, широм Косова почели су интензивнији сукоби Покрета за самоопредељење, Аљбина Куртија, са владом Хашима Тачија. Од бушења гума на колима министара, до паљевина, ломљаве стакала на зградама институција, до бацања сузавца у скупштинским клупама, свакодневних туча са полицијом, овај покрет је учинио све да спречи потписивање и спровођење Бриселског споразума. Парадоксално, оно што су Срби требали да учине, учинио је Аљбин Курти! Сукоби су до те мере узели маха, да су посланици владајућег Демократског савеза и Покрета за самоопредељење, Вјоса Османи и Иљир Деда, представили некакав Нацрт споразума за излазак из политичке кризе и позвали завађене стране на помирење. Иљир Деда је јавно рекао да албанске партије и њихове вође, директно воде у рат и додао: „…Можемо да доживимо трагедију на Косову ако не постигнемо споразум, чак и ако се ово стање одужи, једног дана ћемо морати да се договоримо. Зашто онда губимо толико времена“ – рекао је Деда, једини опозиционар који је осудио бацање сузавца у парламенту. Деда и Османи позвали су лидере две владајуће странке, Хашима Тачија и Ису Мустафу, као и лидере три опозиционе партије, Рамуша Харадинаја, Висара Имерија и Фатмира Љимаја, да потпишу споразум. Уплашена да ће ускоро доћи до албанско-албанских сукоба на Косову, и потпредседница Европског парламента и известилац ЕП за Косово, Улрике Луначек, панично је позвала на помирење Албанаца и на мир у скупштини. Истог дана, као одговор Луначековој, поново је бачен сузавац међу посланике а дошло је и до туче између полиције и чланова Покрета за самоопредељење, чији чланови су подсетили да је ова жена вођа аустријске лезбејске заједнице и да на Косову, међу појединим политичаркама, има „пријатељице“. Кад је постало јасно да ће међуалбански сукоби на Косову кренути у правцу озбиљног рата, уз помоћ америчке амбасаде у Тирани, почела је медијска кампања, у којој је представљен лажни сценарио за „инвазију српских трупа на север Косова“. На првим странама дневне штампе, појавили су се наслови који панично најављују да се Србија спрема за војну инвазију и анексију севера Косова! Вест је потекла из америчке амбасаде у Тирани, а у косовским медијима је добила разне верзије. Два албанска портала (вериу.инфо и тесхесхи.цом) почели су да оперишу „поузданим“ подацима да Србија надгледа територију Косова беспилотним летелицама, „акумулира оружје у Нишу, док повећава присуство војске и полиције на граници са Косовом“! Наводна војна интервенција Србије на северу Косова, према плану, биће извршена као блиц-криг, у трајању од два-три сата, да би после тога север Косова бити под контролом српских снага. Да би све било још провидније, „неименовани дилпоматски извор“ је рекао редакцији портала тесхесхи.цом да је „припремљен злокобан сценарио војних и обавештајних шефова српске државе како би се постигао сличан пројекат инвазије и анексије севера Косова, као што је то урадила Русија на Криму“. Али, шта стварно плаши албанске сепаратисте на Косову и њихове инспираторе у Албанији и у америчким обавештајним круговима? По свему судећи, заједнички војни маневри између Србије и Русије који су одржани прошле године, а затим слање српских војника на параду у Москви поводом 70. година од победе над фашизмом у Другом светском рату, били су разлог да америчке окупационе власти у Приштини, много више него имаче, обрате пажњу на оно што руска војна сила ради у нишком региону. Наиме, обавештајне службе НАТО пакта, тек недавно су схватиле да су на аеродрому у Нишу, руске војне снаге оставиле прилично велику количину наоружања и опреме после војних вежби са Војском Србије, те да се ради о „веома модерној војној техници“. Помињу се и стални налети беспилотних летилица изнад територије Косова, који долазе из руске базе у Нишу. Страх албанских власти на Косову да постоји план о изненадном и одлучном упаду на север Косова, могао би бити оправдан, али само у случају да је неко други на власти у Србији, уместо садашње издајничке владе. Једино је мафија продуктивна Политичка, војна, дипломатска и финансијска подршка албанској сепаратистичкој влади на Косову, која годинама траје од стране САД и ЕУ, омогућила је албанским криминалним клановима да дословно раде шта хоће. Коме албанска мафија користи, најбоље говори и податак да, на пример, текст британског листа „Лондон дејли њуз“, у коме аутор назива Албанце са Косова, који су се настанили у Лондону (претежна већина њих су бивши припадници Ослободилачке војске Косова – ОВК) „најспособнијим плаћеним убицама у Лондону и целој Британији…“. Један од челника албанске криминалне групације дао је и изјаву за овај лист у којој између осталог каже: „…Ми знамо да рукујемо оружјем, ми контролишемо проституке у Сохоу и тиме инвестирамо у Лондон. Никога се не бојимо, и закон не може да нас заустави“. Албанска емиграција у Европској унији дубоко је повезана са разгаранатом мрежом глобалне криминалне организације, чији је главни посао производња и испорука хероина и кокаина у европске и друге земље света. Према различитим проценама, албанска мафија контролише око 75 одсто хероина који стиже на западноевропско тржиште и око половине укупне количине хероина на „тржиштима“ у САД. Овај застрашујући податак нимало не забрињава америчку окупациону власт на Косову. Напротив, одавно је већ јасно да је реч о заштити нарко-кланова, а не борби против њих. Тако, на пример, албански нарко картел под именом „Камила“, спада међу неколико најјачих нарко картела света. За испоруке хероина у Европу одговара око 30 албански нарко-кланова, сваки од којих контролише „своју“ деоницу нарко трговине. За нарко трговину користи готово цела територија Косова, а једна од кључних карика те магистрале је „дренички потез“ који обухвата Призрен, Клину и Исток и повезује Косово са Црном Гором и Македонијом. Основни извор прихода такозване дреничке групе, осим хероина, чини шверц оружја, крадених аутомобила, цигарета и алкохола, као и трговина женама, децом, проституција… Годишњи промет само хероина износи око две милијарде долара, а новац од тога перу у преко 200 приватних мењачница и банака, које припадају албанским нарко-клановима. Војне команде две америчке базе на Космету (Бондстил и такозвани Мали Бондстил), раде на пуној заштити ових нарко кланова, што чини да се они осећају се савим безбедно. Апетити албанских нарко-картела су одувек били велики. Освојивши све институције лажне државе Косово, клан Хашима Тачија, завладао је и западним делом Македоније. И Мендух Тачи, председник македонске Демократске партије Албанаца, директно је повезан са албанском мафијом на Косову, која контролише промет хероина, кокаина и аутомобила. Једноставније речено, Косово под албанском влашћу данас представља велико складиште наркотика, оружја, крадених аутомобила… То и јесте разлог због кога данас албанска сиротиња на Косову нема ни шта да једе ни где да поштено ради. Остаје им само бављење криминалом, мада је и ту простор заграђен од стране кланова бивших команданата ОВК, а данас лдера косовских Албанца – Тачија, Харадинаја, Чекуа, Љимаја и многих других, који су на злочинима поставили темеље своје парадржавне наказе. Мада и амерички ФБИ, Интерпол и Еуропол стално упозоравају да је албанска мафија постала „кровна“ криминална организација у Европи, политичка елита Европске уније све чини да успостави ову нарко-државу и учини је равноправном са својим земљама-чланицама. Ипак, америчким и европским покровитељима непризнатог Косова, није потпуно јасно како је функционисало албанско друштво. Крвна освета је била привремено суспендована и сада, у недостатку обзиљних претњи од Срба, косовски Албанци намирују међусобне рачуне. А, пало је море крви и наплата почиње. Такође крви. То је, онда, спирала злочина која се тешко зауставља. На Косову постоје организоване банде, нарко кланови, корумпирни представници међународне заједнице и милион гладних. Таквој држави нема спаса, ни будућности. Никола Влаховић / Таблоид извор: