Пола Македоније гуши се у смогу

Велики део земље српског јужног суседа захваћен драматичним концентрацијама отровних честица. Грађани протестују с маскама, јер је загађење четири пута веће од дозвољеног ВАЗДУХ затрован високим концентрацијама честица прашине недељама гуши становништво великог дела Македоније. Грађани у страху алармирају власти за хитно предузимање заштитних мера против најопаснијих честица ПМ 2,5 и ПМ 10 изнад Скопља, у Тетову, Битољу, Кавадарцима, Кичеву, Велесу. Неколико македонских градова последњих неколико година већ држе веома виско место на лествицама најзагађенијих подручја у Европи на и читавом свету. Потврђују то и показатељи светских истраживача квалитета животне средине. Тако је на порталу Нумбео објављено да су високо на лествици „угушених“ на мапи света пронашли Тетово и Скопље. Просечна дневна концентрација веома опасних честица у Тетову редовно премашује 186 микрограма на кубни метар, што је као и у великом делу Скопља, четири пута изнад границе дозвољених вредности. У серији протеста грађана скопског насеља Аеродром са маскама на лицу, под слоганом „Хоћемо да дишемо“, захтевају се одлучније мере надлежних и спас од – гушења. Надлежни из градских и државних структура узвраћају да „чине све што је у њиховој моћи“. Но, грађани веле да се од тога „не дише лакше“. Вицепремијер владе Македоније Владимир Пешевски сматра да највећи удео у загађењу има сагоревање огревног дрвета. – Проветравање просторија више није препоручљиво, јер отрови долазе споља. Не филтрирају нам ваздух никакве изјаве лажљивих политичара, или апели силних организација. Стање је алармантно, становништво се буквално гуши – каже Споменка Тодоровска Јоксић из општине Аеродром. Градске власти у Скопљу су покушале да интервенишу прскањем неколико централних улица препаратом за смањење присуства штетних честица у ваздуху „чак до 30 процената“. То се, међутим, ни приближно не уклапа у показатеље мерних станица Министарства за животну средину. И у Тетову су улице прскане калцијум-магнезијумовим ацетатом. Загађеност ваздуха је остала на просечном нивоу чак 13 пута изнад дозвољене границе. Медицински стручњаци са Клинике за плућне болести у Скопљу указују на драстичан пораст обољења дисајних органа. Посебно расте број пацијената са опструктивном болешћу и карциномом плућа, међу којима је већи број младих. На опасности испуштања отровних честица из индустријских капацитета алармирају грађанске асоцијације у Скопљу, због Железаре, Битољу, због Рударско енергетског комбината и тамошње Термоелектране на угаљ, Кавадарцима, Топионица никла Фени, Тетову, због загађења Југохрома, Кичеву, где ваздух трује оближња Термоелектрана на угаљ Осломеј… Надлежни пак, трврде да највећи део индустријских капацитета поседују одговарајуће филтере испусних гасова који задовољавају еколошке стандарде по „интегрисаној А-дозволи“. ФИЛТЕРИ ДВА највећа енергетска капацитета у Македонији термоелектране код Битоља и Кичева, немају обавезу уградње филтера. С друге стране, на димњацима „Фенија“ код Кавадараца такви филтери су постављени, али свеједно загађеност – траје. извор:Новости