Амерички економиста Џефри Сакс о узроку избијања украјинског конфликта
Америка је почела да прави планове по питању ширења НАТО на рачун Украјине још 1992. године, изјавио је амерички економиста Џефри Сакс. Он је у разговору за јутјуб канал „Канејдијен форин полиси“ рекао да је Алијанса убеђена да може без последица да се приближи било чијим границама, што је и био главни разлог за избијање конфликта у Украјини.
Био сам део економске консултантске групе за време председника Горбачова пре 34 година, био сам саветник Јељцина пре 31 годину, био сам и саветник украјинског председника Кучме пре 30 година, као и саветник Јушченка пре 27 година. Знам ту причу од самог почетка, а прича је о ширењу НАТО-а.
Мејнстрим медији ниша о томе неће писати. Ту причу америчке власти ће свим снагама покушати да прикрију. И то је веома тужно.
Многе земље лажу, али од САД нећу дочекати да макар једном кажу истину јер више не верујем ни једној речи коју изговори Вашингтон по питању тог конфликта. И не само о томе. Жалосно је само то што је постојало толико прилика да се овај конфликт избегне.
Лидери СССР, затим и Русије су много пута понављали – не треба укључивати Украјину у НАТО. Шта је то било толико тешко разумети? Хајде да замислимо да су Кина и Мексико којим случајем пожелели да створе војни савез. Наравно да Америка и Трудо неће само рећи да је то био њихов избор, да су врата отворена за све, да они могу да раде шта год пожеле. То је лицемерно и ароганција – ни сам не знам шта је.
Америка је рекла да је њој свеједно шта о томе мисли Русија. У званичној политици НАТО у више наврата је спомињано да треће земље не могу да утичу на одлуке организације. И тачка. НАТО сматра да може без икаквих последица да се приближи било чијим границама. Управо зато је и покренут конфликт – ако ћемо у две речи. Све остало је секундарно.
Многи ће рећи да то није истина: „Шта вам је професоре, да ли сте полудели?“.
Управо је то што ми говоре читаоци „Њујорк тајмса“ јер их хране глупостима. Извините, али био сам тамо и видео како се то заправо дешавало. Био сам тамо дан после Мајдана јер ме је замолила нова власт да тамо дођем. Објаснили су ми како су америчке невладине организације финансирали протесте на Мајдану. Ми смо их платили.
Како би се нама свидело да је Кина финансирала протесте испред Капитола 6. јануара? САД су спонзорисале Мајдан, међутим, о томе нећете прочитати у „Њујорк тајмсу“.
Живимо у свету лажи и САД воде своју политику тајно, изузев пар случаја када неко кришом објави неку информацију у јавност. Све треба да буде тајно. Стога, хајде да посветимо неколико минута нашег времена да резимирамо шта се заправо десило.
Током 1989. и 1990. године САД и Немачка су директно убеђивали Горбачова да НАТО неће ни на један инч да се приближи Совјетском Савезу уколико СССР распусти Варшавски пакт. Можете да уђете у архив националне безбедности универзитета Џорџ Вашингтон, а чланак се зове „Ширење НАТО: Шта је чуо Горбачов“. Потражите на интернету и наћи ћете око 30 архивских докумената у којима се налази истинита информација.
Дакле, Америка је обећала да неће ширити НАТО и, ево одаћу вам једну тајну, Америка је слагала јер је већ 1992. године планирала да прошири НАТО, између осталог, и за рачун Украјине. Недавно сам причао са једним истакнутим историчаром који се бави архивским материјалима и он ми је рекао да је Украјина била на том списку још 1992. године.
Америка је арогантна. Извините што откривам још једну тајну. Америка сматра да управља светом, да су једина супердржава и да може да ради шта год пожели. Управо због тих америчких вредности ми и радимо све што пожелимо – било да је реч о субверзивним операцијама, рушењу влада, покретању ратова под лажним изговором, бомбардовању Београда, Либије. Није битно. Не очекујте да ћете сазнати истину јер вам је нико неће ни саопштити.
Почев од средине 1990-их година постојао је детаљни план по годинама како ће се све одвијати. Навешћу пример Бжежинског који је написао у свом чланку у „Форин аферсу“ септембра 1997. године:
„Ширење НАТО треба да се одвија у одређеним фазама. Ово је спекулативни, али и реалистични план – до 1999. године прве три централноевропске земље ће ући у састав НАТО (под њима мисли се на Пољску, Мађарску и Чешку) иако ће се њихово укључивање у састав ЕУ вероватно десити најраније 2002. или 2003. године (а десило се 2004. године). До 2023. године ЕУ ће вероватно покренути преговоре о чланству три Балтичке државе, а затим ће се на њихов рачун проширити и НАТО након што затраже чланство у тој организацији, као и на рачун Румуније и Бугарске, али ће њихово чланство бити реализовано до 2005. године.
Украјина ће постати чланица између 2005. и 2010. године али само уколико спроведе унутрашње реформе како бисмо је препознали као централноевропску земљу, чиме ће се стећи услови да се покрену преговори и о чланству у ЕУ (то се догодило 2008. године).
То нису само размишљања Бжежинског, он заправо открива реалне планове.
Ти планови се нису свидели Русима. Рекли су: „Не, не треба ширити НАТО до наше границе са Украјином, која се простире дужином од око 2.000 километара. Не треба то чинити“. Међутим, Америка то није желела да слуша. Први талас ширења се већ догодио, укључене су три земље, затим још седам при Џорџу Бушу – Литванија, Естонија, Словачка, Словенија, Бугарска, Румунија. А затим 2008. године – САД су саопштиле да ће Украјина и Грузија такође постати чланице Алијансе.
Ако погледате на мапи, Америка реализује план Бжежинског – да опколи Русију у црноморском региону будући да Украјина, Румунија, Бугарска, Турска и Грузија у потпуности опкољавају Русију у Црном мору. И то није цео план, то је само врх леденог брега.
Још 2007. године Путин је говорио: „Желимо да сарађујемо али прекините да ширите НАТО. Говорили сте да се нећете проширити на исток, а сада је још 10 земаља ушло у пакт, а биће и 12 и 14 и у потпуности ћете нас опколити“. Ни тада Америка није слушала.
Међутим, НАТО-у се није посрећило то што је украјински народ, ако погледате анкете, био против ширења алијансе. Виктор Јанукович је постао председник 2010. године и залагао се за неутралност Украјине. Он се залагао за то да Русија плати закуп војне базе Црноморске флоте у Севастопољу до 2042. године. Руска флота се тамо налази од 1783. године. То је био добар повод да се он уклони, а крајем 2013. године свргавање Јануковича постало је циљ америчке политике.
Избили су протести због тога што Јанукович није желео да потпише споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ. Да ли су то били протести који су организовани споља или су се они догодили спонтано – то ћемо оставити за касније. Али убрзо затим у те протесте су се укључиле агресивне милитаризоване групације, посебно из западне Украјине.
Ми смо о томе сазнали из телефонског разговора Викторије Нуланд, који је одржан 6. јануара 2014. године, да је разговарала о томе ко ће ући у састав нове владе. У том разговору она је споменула своје партнере из Вашингтона. А ко су они? Џо Бајден и Џек Саливан. Односно, они који су учествовали у свргавању Јануковича данас су на власти.
Када се догодио преврат позвали су ме и рекли: „Дођи и погледај нову власт“. Када сам дошао на Мајдан, тамо су и даље биле гомиле људи. Један од америчких представника ми је говорио да се дичи тиме што су Американци финансирали ове протесте. Невладина организација се хвалила колико је пара уложила у финансирање протеста. Шокиран сам био када сам схватио каква је улога Америке у државном преврату у Украјини.
Ми такође морамо да схватимо да оружани конфликт у Украјини није почео 2022. године, већ фебруара 2014. године. Чак је и 2015. године НАТО већ испоручивао Украјини наоружање.
Затим је постојао покушај да се конфликт реши уз подршку УН, између осталог, споразумом „Минск 2“ у којем су Француска и Немачка били гаранти. Међутим, ново украјинско руководство, које подржава НАТО и САД, још тада је рекло да неће испунити ставке из тог споразума.
Потписали су га и нису га испунили. Пре неколико месеци Ангела Меркел је у скандалозном интервјуу рекла да је тај споразум био потписан само зато да би се Украјини купило време да се припреми за борбена дејства. Кијев је добио наоружање вредно милијарде долара.
Путин је предложио нацрт споразума Русије и САД о гаранцијама безбедности чији је циљ био да се заустави ширење Алијансе. Крајем 2021. године разговарао сам са високим званичницима Беле куће и рекао сам им: „Забога, зауставите ширење НАТО, то је корен свих проблема“, на шта су ми рекли: „Никада. Ми никада нећемо о томе разговарати“.
Цитирам: „Врата НАТО су отворена“. Сигуран сам да би ми баш то рекли и Мексику када би та земља ступила у савез са Кином. Рекао бих вам како то звучи, али такве речи једноставно није пристојно изговарати јавно. Све у свему, то се тако не ради, то је провокација рата.
У јануару 2022. године НАТО је званично обуставио да води преговоре о ширењу Алијансе. Ако погледате протокол седнице Савета безбедности Русије уочи специјалне операције видећете да су се све ставке тицале Алијансе. Путин је рекао да је Русија настојала да заустави процес ширења Алијансе али да Америка то није схватила озбиљно, тако да им је немогуће више веровати. Затим је Лавров рекао да су пропали сви преговори са НАТО и да Алијанса не жели да разговара о заустављању процеса њеног ширења.
И након тога је избио конфликт. Месец дана касније Зеленски је рекао: „Добро, сагласни смо да будемо неутрални“. Затим су покренути преговори у Анкари уз посредништво Турске. Разговарао сам са турским посредницима који су рекли да је био направљен велики прогрес по питању украјинске неутралности.
Међутим, након тога Украјина је рекла да жели да направи паузу у преговорима. Бивши премијер Израела је испричао шта се све десило: „Да, САД су прекинуле преговоре. Нисам сагласан са њима, али су сматрали да морају да покажу Кини своју снагу. Био би знак слабости ако би суделовали у преговорима“.
Руку на срце, та логика не пристаје ни петогодишњем детету. Бирократе које су се настаниле у Вашингтону не маре за људске жртве. Чак је и Ромни у свом чланку писао да је то један прелеп рат – Русија крвари, а Америка није изгубила ни једног војника. Да ли можете да верујете да је он толико глуп или огорчен да озбиљно пише такве ствари.
Ето вам и цела прича. Ако желимо да завршимо конфликт, морамо да покренемо преговоре, а они морају бити засновани на заустављању ширења НАТО. Не постоји други начин да се окончају борбе. Зашто? Јер ако Украјина победи на бојном пољу, Русија ће употребити нуклеарно оружје.
Ако Украјина изгуби, онда не знам како ће се све ово завршити. А трећа опција – конфликт може да траје бесконачно. То је веома „амерички“. Ако желимо мир, морамо да говоримо истину о томе да о ширењу НАТО треба да постоје границе.
Украјинска власт је све карте ставиле на подршку Американаца. То је страшна опклада. Покушао сам да их упозорим. Питајте Вијетнамце, Авганистанце, питајте Либију, Сирију – како је то играти за истим столом са Американцима. Ништа доброг од тога не може бити.
Амерички економиста Џефри Сакс о узроку избијања украјинског конфликта