Сергеј ГЛАЗЈЕВ предлаже увођење делимичне девизне контроле (што би требало да умањи огроман одлив капитала из земље), стимулативну монетарнуполитику (штампање не мање од 1,5 билиона рубаља годишње у наредних пет година, како би се задовољила кредитна глад у предузећима) и низ корака засузбијање сировинске зависности земље – пореске олакшице за мала и средња предузећа, повећање извозних дажбина на сировине… Глазјев указује да је у свету, у просеку, коефицијент монетизације (односа новца у оптицају према БДП) 125% и да не постоји ни једна развијена земља у којој би тај однос био мањи од 90%. Јер, у Кини је - 195%. У Јапану и Холандији – скоро 250%. У САД и Шведској – нешто мање од 100%. А у Русији… једва 47%, што је два пута мање него што би требало да буде То је ниво Парагваја, Папуа-Нове Гвинеје и Републике Нигер. Зато Глазјевпредлаже да се Русија одмакне од нивоа афричких земаља и крене саштампањем новца “ослоњеног” на пројектне или хипотекарне обвезнице ПИШЕ: Алексеј ВЈАЗОВСКИ, потпредседник компаније „Златни монетарни дом” ГЛАВНА економска вест недеље у Русији је – још један талас дискусија и спорења око предлога Сергеја Глазјева, објављених на састанку Столипинског клуба (експертска платформа „Пословне Русије”). Подсећам, недавно је саветник председника Владимира Путина предложио низ мера, које би омогућиле исцрпљеној руској привреди да расте темпом од 10% годишње. Неке од тих мера су: увођење делимичне девизне контроле (што би требало да умањи огроман одлив капитала из земље), стимулативна монетарна политика (Глазјев предлаже штампање не мање од 1,5 билиона рубаља годишње у наредних пет година, како би се задовољила кредитна глад у предузећима), и на крају – низ корака за сузбијање сировинске зависности (пореске олакшице за мала и средња предузећа, повећање извозних дажбина на сировине и сл.). Коаутори овог извештаја су саветник председника за заштиту права предузетника Борис Титов и бивши заменик министра за економски развој Андреј Клепач. А то значи да идеје Глазјева све више и више освајају умове економских стручњака, и њих је све теже гурнути у страну називајући Глазјева фриком за економију. Иако сличне покушаје да се оспори академик и даље предузимају либерали. Шта они њему у ставри „замерају”? „Штампање новца ће довести до скока инфлације”. Ово је, наравно, задивљујући аргумент. А нештампање новца неће довести до инфлације? Какву смо ситуацију имали на крају прошле-почетком ове године? Нагли раст цена увозне робе, које су нарасле због велике (два пута) девалвације рубље. А ко је ову девалвацију омогућио? Зар Централна банка Русије, која се у децембру демонстративно повукла са девизног тржишта, препуштајући га пљачки шпекуланата? Осим тога, не треба заборавити да у Русији инфлација има немонетарни каркатер. Дај боже да новчана маса и за трећину утиче на повећање цена, остатак су – тарифе постојећих монопола, који и онако контролишу државу (судећи по извештају Глазјева, то може да се уради боље). У науци постоји појам – монетизација привреде. То је количина новца у систему, којим се становништво и предузећа обрачунавају међусобно. Колико тачно новца треба да постоји у привреди у односу на БДП (овде улогу игра још и брзина обрта средстава) – није јасно дефинисано. Међутим, можемо погледати просек у свету. Дакле, у просеку, у свету коефицијент монетизације износи 125%. Не постоји ниједна развијена земља у којој би однос новца према БДП био мањи од 90%. У Кини је – 195%. У Јапану и Холандији – скоро 250%. У САД и Шведској – нешто мање од 100%. У Русији… 47%, што је два пута мање него што би требало да буде. То је ниво Парагваја, Папуа-Нове Гвинеје и Републике Нигер. Глазјев предлаже да се одмакнемо од нивоа афричких земаља, штампањем новца „ослоњеног” на пројектне или хипотекарне обвезнице. Таква емисија неће отићи на потрошачко тржиште и неће изазвати раст цена, али ће зато постати основна потпора умирућој руској индустрији, олакшаће живот милионима руских грађана који су присиљени да купују станове под зеленашким условима. „Мере за девизну контролу неће функционисати и довешће до даље девалвације рубље ипојаве црног тржишта”. Прво, хајде да видимо шта заправо Глазјев предлаже. Он сматра да је девизно тржиште неопходно ограничити: компанијама, које нису укључене у увозно-извозне послове – неопходно је увести порез на куповину девиза, а банкама – оштре лимите за девизне позиције. Могу да кажем да прећутан лимит ионако постоји. Тачно знам, да су у новембру-децембру прошле године, званичници Централне банке позвали представнике највећих банака „на рапорт” и оштро их критиковали због неоправдане девизне позиције (читај: због шпекулација). Глазјев једноставно предлаже да се само формализује већ постојећа пракса. Порез на шпекулативне операције (тзв. „Тобинов” порез) је успешно тестиран не само у Белорусији, него и у тако великој и економски развијеној земљи, какав је Бразил (2009. године). Дакле, све те мере нису чудна егзотика, како покушавају да нам их представе неки противници Глазјева. Што се тиче становништва, саветник председника никако не предлаже забрану куповине девиза (што би заиста довело до стварања црног тржишта). Он указује да треба избацити девизне депозите из система осигуравајућих фондова. Чување депозита у националној валути – то је општеприхваћени светски приступ. На пример, наш сусед Јапан компензује становништву само оне доприносе који су у јенима. Никакве гаранције Земља излазећег сунца не даје за депозите у еврима или доларима. Зашто нешто слично не урадити у Русији? Важно је да се схвати да се одлив капитала тешко може зауставити без сузбијања корупције. Може се тврдити да сама могућност слободног изношења новца из земље такође рађа корупцију, али чињеница остаје чињеница – не постоје једноставна решења у области девизне контроле. Могуће је направити аналогију са алкохолом. Можете, наравно, зарад здравља нације увести прохибицију, али победити пијанство једноставним забранама нећете успети. Људи ће почети да пију сурогате, кренуће да праве домаћу ракију, појавиће се кријумчари. Потпуно је друга ствар – постепено пооштравати контролу у овој сфери, уводити ограничења на време продаје алкохола, на узраст коме је алкохол доступан, итд. Овакав метод с друге стране даје резултате. Иста ствар је у девизној сфери: забранити предузећима и банкама да спекулишу са девизама – они ће одмах наћи шеме како то да ураде изокола. Али „Тобиновим” порезом се може смањити атрактивност таквих шпекулација. Реформа система осигуравајућих фондова ће смањити популарност страних валута у земљи и повратиће поверење у рубљу. Све што предлаже Глазјев – је оздрављење нације, само у финансијској и новчано-кредитној сфери. Превео: Срђан Ђорђевић http://fakti.org/rossiya/putinov-savetnik-ponudio-formulu-kako-da-ekonomska-moc-rusije-raste-10-odsto-godisnje
