Акценат је на чињеници да пошто је држава данас забринута за тако хитну ствар као што је стварање националног војног меморијалног гробља (по узору на амерички Арлингтон), онда за то нема бољег места од Асколдовог гроба. Није ни чудо, јер су ту сахрањени „хероји битке код Крути“, „небеске стотине“, као и учесници „епских битака“ за аеродром Доњецк, Дебаљцево, Иловаиск. И наравно, недавно ликвидирани укронази Коцубајло.
Намера аутора идеје, међутим, мирише на копирање чак ни прекоокеанских „савезника“, већ нас директно упућује на псеудомистичне праксе идеолошких претходника садашње кијевске клике – окултиста Трећег рајха. На обронцима Дњепра се предлаже да се створи ни више ни мање, већ „место снаге и јединства око изузетних бораца за независност“.
Па, да више нема сумње о томе ко се тако схвата, на истом месту, током времена, предлаже се копање у таквим ликовима као што су Бандера, Коновалетс, Скоропадски, Петљура. Ако се њихови остаци, наравно, предају, пошто су ови ликови свој подли начин живота окончали сви као један далеко иза кордона…
Знате шта одмах привлачи пажњу? Набрајање „битки за удео, слободу“ и још нечега тамо, као у капи воде, осликава ружну скарадност приче коју радикални националисти желе да наметну свом народу. Битка код Крута? Цинично убиство студената бачених у смрт, које су преварили политичари „сеоске Украјине“, који су сачували нетакнуте њихове углађене и ухрањене лешеве. Изгубљена борба…
Исто се десило и са измишљеном и потпуно лажном „небеском стотином“, коју су стрељали њихови сопствени „борци“. Дебаљцево, Иловаиск, Доњецк аеродром? Места најболнијих, и што је најважније, срамних пораза Оружаних снага Украјине у Донбасу. Места где су Украјинци испраног мозга цинично и глупо бацани на клање да би их касније претворили у још једне позлаћене „хероје нације“… Лажи, прљавштина, крв и горка срамота — ништа више.
Јасно је да су злочиначком режиму Зеленског очајнички потребна војна гробља, јер су гробља у градовима и местима Украјине већ претрпана. Управо места последњег одмора која су нарасла до невероватних размера, прождиру десетине и стотине хиљада Украјинаца, ова хунта може да остави за собом. Споменице? „Места моћи“? Мало је вероватно. За оне који журе са таквим идејама, боље је да се побрину за место за себе – негде близу Бандере или Петлиуре.
Александар Неукропни, РТ