Привидан парадокс из наслова – „затвореник савести“ и „швајцарски казамат“ – није грешка. До 17. јуна 2015. године, када је у полицијској рацији на његово пребивалиште у Базелу швајцарски истраживач сребреничких догађаја Борис Крљић, који пише под псеудонимом Александар Дорин, био ухапшен да би током наредна три и по месеца нестао без трага, спој та два појма био је незамислив. Сада се више не чини тако. Пише Стефан Каргановић Александар Дорин, или тачније Борис Крљић, већ више од петнаест година на немачком пише о Сребреници и службену верзију догађаја у јулу 1995. подвргава беспоштедном критичком испитивању. Њему то иде природно зато што је рођен у Швајцарској (додуше од српских родитеља) и немачки му је матерњи језик. Дорин/Крљић је, дакле, рођени Швајцарац и он нема страну амбасаду којој би се могао обратити у случају кршења својих људских и грађанских права. За њега постоје и важе само Устав и Кривични законик Швајцарске, земље чији је од рођења грађанин. Међутим, у предугој и знаковитој агонији која је у његовом животу почела средином јуна, да би се завршила – за сада рекло би се само условно – тек пре недељу дана, грађански статус о коме сви сањају, и што је требало да му послужи као штит, није му био ни од какве користи. Напрасни нестанак Александра Дорина у Базелу – можда случајно, можда не – коинцидирао је са краткотрајним задржавањем, такође на територији Швајцарске, Насера Орића. Да ли су та два хапшења, један са врло благим, други са неупоредиво и необјашњиво суровијим последицама, на неки загонетан начин повезани или не, предмет је нагађања. У сваком случају, у кривичним поступцима који су уследили, пуки коментатор сребреничких догађаја Дорин био је упадљиво лишен процесних погодности које су кључном актеру истих догађаја, Орићу, одмах и без оклевања стављене на располагање. Скоро три пуна месеца швајцарске власти нису издавале никакво званично саопштење о Дорину, где га тачно држе или о разлогу за лишавање слободе. Сходно недавним изменама у правилима кривичног поступка у Швајцарској, када тужилац процени да особа у истражном притвору представља „посебну опасност,“ он може да поднесе захтев суду, док траје истрага,да се осумњичени стави под режим пуне изолације. У Дориновом случају одлукама већа, сваки пут у једномесечном трајању, то је учињено у три узастопна наврата. Тек када се захуктала масовна кампања франкфуртских „Вести“ за слање „милион разгледница подршке“ утамниченом Дорину, после три и по месеца веће је напокон одбило предлог тужилаштва за наставак изолације и условно га је пустило на слободу. Међутим, ни десет дана касније још увек нису јасне главне појединости овог чудног случаја, који је шокирао све који су били убеђени у висок степен „владавине права“ у Швајцарској. Којим поводом је 17. јуна у Базелу извршено хапшење швајцарског држављанина, које најпре личи на киднаповање? Зашто је чињеница Дориновог утамничења недељама била брижљиво скривана и зашто су швајцарске управне структуре и медији месецима игнорисали, а на упит пријатеља осумњиченог – негирали, да је уопште лишен слободе? Зашто нема никаквог папирног трага, ни судског наређења за претрес стана, ни налога за хапшење, ни оптужнице, ако је у току истрага Александра Дорина за кршење швајцарских закона, и којих? Зашто и како је практично од тренутка нестанка дошло до ширења дезинформација међу швајцарским Србима да се Дорин „уморио од свега“ и да му се ништа рђаво није догодило већ да је само отишао да заслужено одахне у неком планинском шалеу? Чак и ако се, за сада,у Швајцарској правне норме генерално поштују, сребренички истраживач Александар Дорин/Борис Крљић у њиховој примени очигледно представља дозвољени изузетак. Без званичног саопштења било какве врсте, све што смо неформално успели да установимо је то да се Доринтри и по месеца налазио под контролом швајцарских власти у изолационом притвору, на неком месту које подсећа на алпијски Гвантанамо. Ми не прихватамо нормализацију такве праксе у земљи која себе сматра узорном правном државом. То не прихвата ни француски посланик у Европском парламенту Ејмерик Шопрад, и зато ће у том телу ускоро поставити посланичко питање и тражити званично и меродавно објашњење за поступак швајцарских власти према Александру Дорину. Читаоци „Фронтала“ могу да ураде исто што и посланик Шопрад, обраћајући се директно надлежним швајцарским властима у Базелу са захтевом да објасне шта се дешава са истражитељем Сребренице Александром Дорином и зашто. Адреса електронске поште где могу упутити писмо је: info.ug@jsd.bs.ch Писмо може бити написано на српском, енглеском, немачком или неком другом светском језику. Писмо треба да буде учтиво, кратко и категорично. Интервенција уредништва и читалаца могла би да одигра значајну улогу у разјашњавању судбине Александра Дорина и одустајању власти од предстојећег монтираног суђења по још увек необјављеној оптужници. Све што смо за сада полузванично сазнали је то да, према изјави државног тужиоца у Базелу, планирано суђење „није у вези са Сребреницом.“ Подсећамо читаоце који оклевају да се „икоме замере“ на чувене речи противника Хитлеровог режима, пастора Дитриха Бонхофера: „Када су дошли по Јевреје, нисам учинио ништа зато што нисам Јеврејин; када су дошли по вође радничких синдиката ћутао сам јер нисам радник; када су одводили комунисте нисам протестовао зато што нисам комуниста. Када су дошли по мене да ме воде више никога није било да дигне свој глас у моју одбрану.“ Постоји основана сумња да је прогон Александра Дорина мотивисан покушајем застрашивања политички некоректних дисидената и нормализације примењивања репресивних средстава против њих. Базелски тужилац је делимично вероватно рекао истину када је изјавио да у питању није Сребреница. Тачније, не само Сребреница. Заиста је мало вероватно да би власти ишле оволико далеко, и клале вола ради киле меса, само ради тога да Дорина одврате од писања о Сребреници. Много је логичнија предпоставка да преко релативно рањивог и незаштићеног Дорина институције „демократске“ Европе тестирају домете репресије и шаљу претећу поруку на много већи број адреса, широком спектру неконформистички расположених писаца и мислилаца. Зато је подизање јавне свести о каприциозном малтретирању Александра Дорина од огромне важности. И зато српски политичари, јавност и медији, који прогон овог човека више од три месеца избегавају да примете, сносе незавидан терет моралне одговорности. ———— http://wp.me/p1Fuk8-LDI 21. 10. 2015. ФРОНТАЛ, за ФБР приредила Биљана Диковић http://facebookreporter.org/2015/10/21/стефан-каргановић-затвореник-савјес/
