Аутор књига о Сребреници у којима се демантује званична верзија о злочину, ухапшен је 17. јуна у свом стану и скоро четири месеца држан у притвору под најстрожим условима, оптужен да је трговао канабисом, што он категорички негира. До каквих сте закључака Ви дошли у вези са Сребреницом? - Сви документи који постоје, да ли су у питању УН или НАТО, агенти тајних служби, документација РС и бошњачке армије, доказују од почетка до краја да се у самој Сребреници није ништа десило. Не постоји ниједан документ који доказује, да су људи убијени, кад је српска војска ушла у град. Постоји документ споразума о евакуацији, постоји документ који су потписали један командир УН и представник бошњачких цивилних власти, којим су недељу дана после потврдили да су Срби евакуисали бошњачке цивиле и да није дошло ни до једног јединог инцидента. Значи, ако су тада све стране потврдиле да није дошло до инцидента, како онда људи 20 година касније причају да је дошло! Ви значи, негирате злочин? - На основу документације можете прилично тачно да израчунате колико је људи могло да страда. Прво, имате документ о броју становника Сребренице пре пада и документ колико њих је преживело и пријавило се у Тузли. То је чиста математика. Разлика становника пре и после пада Сребренице је мања од 2.000 људи. Има много докумената бошњачке армије да су они у пробоју ка Тузли наишли једно 20 пута на српску армију и имате процене да је скоро 2.000 њихових бораца страдало у том пробоју. То је била колона од 12.000 људи, од којих 6.000-8.000 бораца из Сребренице и Жепе, још пар хиљада цивила делом такође под оружјем и то су, претежно, били мушкарци. Документи и математика и све друго доказују да није било више од 2.000 мртвих и да су највећим делом то били борци и наоружани цивили. Како се осећате када погледате неке од ратних снимака? На пример, онај са „шкорпионима“ који убијају шест заробљених младића. Има ствари од којих се сваком нормалном човеку окрене желудац. Да ли вас то некад поколеба, да себи кажете: Чије интересе ја ту сада заступам? Браним ли интересе оних који су убијали? Да ли сте себе икада довели у ту дилему? - Комплетно сам против насиља и ако бих морао да узмем пушку, сигурно бих побегао. Вегетаријанац сам и не волим насиље ни према животињама, а камоли против људи. Дружим се са свим нацијама и не оцењујем људе по националној припадности, већ по томе какви су. Сваки Србин који је непотребно у току рата извршио злочин подједнако ми је одвратан као и муслиман, Хрват, Кинез или шта већ био по националности који је вршио злочине. Наравно да ми је жао сваког припадника несрпске нације који је непотребно убијен. Морам, међутим, да напоменем да тај снимак „шкорпиона“ из ’93. године нема никакве везе са Сребреницом, јер је, као прво, снимљен 100 километара даље, а ради се о освети српских бораца за злочине код Трнова. Ради се о ратном злочину, апсолутно одвратном, али веза са Сребреницом не постоји. Као што ми је одвратно то убијање, одвратно ми је и да се ствари које немају везе са Сребреницом злоупотребљавају да би се доказало нешто што се никад није десило. Добро, нека буде да разумемо зашто се Хрвати и Бошњаци не баве својим злочинцима, иде им у рачун да су Срби криви за све, али зашто се Срби нису оградили од својих злочинаца и сами их извели пред лице правде, уместо да их шаљу у Хаг? - Од почетка рата не постоји никаква подлога да се неко, на српској страни, бави тиме на тај начин, јер су стално били под притиском међународне заједнице, НАТО-а, нису имали куд од слике коју су они о њима кројили – то је од почетка била једнострана слика. У том хаосу мали српски народ, и да је хтео, не би био у стању нешто да уради, јер нема равнотеже између великих сила и нас. Ко је питао Србе шта они хоће или неће. Било је процеса и у РС и Србији, у затворе су бачени они за које је установљено да су прекршили ратно право, било је суђења и током рата на Косову, правосуђе се бавило тиме, али им је међународна заједница малтене забранила да то раде, да су само они надлежни. Није било подлоге, јер је Србима одузето свако право, одговорност и то се пребацило у Хаг. Едвард С. Херман, професор на универзитету у Пенсилванији, који је посебно истраживао догађаје у вези са Сребреницом – као оснивач Сребреница рисерч груп – пориче геноцид, али каже да су „босански Срби убили више људи него Хрвати и Муслимани“ и додаје да „ни ови нису заостајали“. Такође, признаје: „Међутим, само Срби важе за убице.“ Да ли се слажете са том тезом да су убијали сви, а Срби највише? - Американци и Бошњаци су лансирали број од 250.000 мртвих током босанског рата, док су сами бошњачки истраживачи доказали да то нема везе с истином. Џорџ Кени, који је радио за Стејт департмент, каже да је у Босни на свим странама страдало 60.000 људи. Друго, у Босни се нису борили само Срби против других, него сте имали и тешке битке између Бошњака и Хрвата, за шта Срби сигурно нису криви, или жестоке сукобе између армија Фикрета Абдића и Изетбеговића, као и инциденте када је званична хрватска армија прелазила у Босну и убијала људе у Мркоњић Граду и околини Босанског Брода. Не сме се заборавити да је у том рату био општи хаос и да су се сви борили против свих и не могу се сви убијени приписивати једној страни. Друго, није исто кад причамо о војним успесима и о масакрима. Јер, што се тога тиче, бошњачка страна је била много бруталнија. Био сам на скуповима ветерана, гледао документацију и не бих се сложио да су Срби у рату убијали више од других. Имали су неких година веће војне успехе, али кад погледате објективно, са стране, сви су имали плус-минус сличне губитке. Сматрате ли да би сви народи које су учествовали у рату морали више да се позабаве злочинима на сопственој страни и да ли би такво понашање дало много већи кредибилитет када говоре о злочинима који су почињени над њима? - Неким народима антисрпска пропаганда иде у корист. Ако сам Хрват и годинама читам да сам припадник једног невиног народа, а да су Срби агресори, мени то одговара. Ако сам Бошњак који чита 20 година да су Срби монструми и нељуди, онда је то мени добродошло и нико неће да сазна о мојим злочинима. http://www.vesti-online.com/Vesti/Svet/525268/Ekskluzivna-ispovest-Aleksandera-Dorina-3-Dokumenti-nam-sve-govore
