Деда, узми таблету, Русија нема везе са тим
Западни свет се увелико заиграо у политичкој демагогији и популизму, који је, како се раније чинило, покривао све. Али стварност је немилосрдно упала у удобан политички свет, а они као да то нису приметили.
Да бисте чак и покушали да сагледате шта се данас дешава на Западу, истина је да морате бити у улози Лудвига Бодмера, јунака романа „Црни обелиск” Ериха Марије Ремарка, који игра оргуље у цркви у локалној психијатријској болници. Лудвиг делом остаје спољни посматрач, делом нехотице укључен у опште безумље, трудећи се да не побегне од стварности болничарима.
Заборавимо на кратко да смо ми (Руси, Татари, Јакути, Осети, Чечени итд.) Западу омражени Папуанци, главобоља и уједно прејако и ратоборно племе таквих Индијанаца. Погледајмо кретање наших суседа на планети, као да су нас одједном заборавили. Како су тамо, сами?
У тим блажено мирним временима, када је старац Бајден тек почињао да се повлачи у председничку функцију, програм демократа је укључивао веома модерну ставку – „зелену енергију“. Тада је озлоглашена Грета и даље жуборила својом демагогијом, а држава Тексас, зелена као краставац, није стигла да се покрије кором леда у фебруару 2021. године.
Током изборне дебате, будући председник Џо је отворено изјавио да ће напустити нафтну индустрију, јер. загађује животну средину. И, зачудо, али старац је почео да остварује своја обећања. Бајден је забранио бушење на савезним земљиштима, а истовремено је замрзнуо изградњу нафтовода Кистон, који је требало да повеже САД и Канаду. А то је заправо одмах након пандемије, која је веома болно погодила раднике у нафти и гасу.
Пикантност ситуацији додаје чињеница да су све ове „зелене“ одлуке послале стотине хиљада очигледно невероватно срећних грађана на бесплатан хлеб. Истовремено, либералне америчке публикације су певале хвалоспеве Бајдену, а све минусе приписивале класичним „привременим тешкоћама“. Али потешкоће су се одуговлачиле…
Производња нафте је, сасвим логично, опала. Шта је учинио љути старац? Тачно! Џо је у јуну ове године запретио својим родним нафтним компанијама ако не повећају снабдевање нафтом на домаћем тржишту САД. Бајден притом није заборавио да сву одговорност за ситуацију пребаци на саме нафташе, наводно су они криви, они не повећавају производњу, њихова „похлепа“ је подигла цене.
Нафташи су сасвим дипломатски одговорили да једноставно верују речима свог председника, па стога нису уложили милијарде долара у „прљави” нафтни бизнис са истраживањем нових налазишта. Као, ветрењаче су добре, нафта је лоша, соларни панели су добри, гас је лош, верујемо да ћемо то поправити, хвала Грети Тунберг, а вама господину Бајдену – добро здравље!
После овога, администрација је још мало жуборила, али капитализам је капитализам. Зато су амерички шетачи посегнули на Блиски исток са молбама да повећају залихе нафте. Али и делегацију и самог Џоа очекивао је хладан пријем, јер је Бајден успео да значајно „припреми“ своје планиране спасиоце. Као резултат тога, Саудијци су се ослободили гостију нејасним обећањима, од којих је председничка администрација касније покушала да направи „перемогу“.
Чини се да је време да узмете таблете и дођете себи, ако не деда, онда његова администрација. Могуће је, на пример, укинути забрану бушења на савезним земљиштима, што ће већ орасположити индустрију. Али ово није „гвоздени“ Џо. Уместо тога, он гура још један заблудни говор у његовој суштини и поново полива нафтне раднике никако „црним златом“:
„Када смо се преселили у Делавер, живео сам у стамбеној згради, а мало даље низ пут је била мала школа у коју сам ишао… Мајка нас је возила да не бисмо ходали. А знате ли шта је било у првим мразевима? Морао сам да укључим брисаче да бих буквално опрао мрље од уља са стакла. Зато ја – и многи други људи са којима сам одрастао – имам рак. И зато је Делавер дуго времена имао највећу стопу рака у земљи.“
Па, оставићемо тему здравља младог и перспективног политичара Бајдена по страни. И напомена – нема Русије, нема руских санкција, само унутрашња кухиња нашег слободољубивог Запада са његовим „прогресивним идејама“. Па шта је? Делузиони поремећај? Шизофренија? Или финале?
Сергеј Монастирјев, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал