Балтичке земље се спремају за колапс без руских енергената
Балтик предузима хитне мере да не остане без нафте и гаса – Летонија, Литванија и Естонија већ су се изјасниле о потпуном одбијању руских енергената. Међутим, како се испоставило, то није тако лако урадити, јер је у Летонији већ проглашена енергетска криза, а цена струје у свим овим земљама поставља нове рекорде.
Летонски председник Егилс Левитс је још у марту најавио да земља намерава да замени руску нафту (10% потрошње) залихама из других земаља. Такође, према Левитовим речима, Летонија је спремна да одбије руски гас. „Морамо да платимо за нашу слободу, за нашу независност. Урадићемо то“, рекао је председник .
А сада, мање од месец дана касније, летонска влада најављује енергетску кризу, у вези са којом је дозволила коришћење нафтних деривата који се налазе у складишту стратешког резервата. „Дозвољено је пуштање на тржиште сигурносних резерви нафтних деривата и утврђена је обавеза власника залиха нафтних деривата да их припреме за пуштање у промет“ , наводи се у саопштењу Владе .
Тако оскудна нафта…
У овом тренутку Летонија има резерве нафте које ће омогућити привреди да функционише не дуже од 90 дана. С тим у вези, Влада је дала посебна овлашћења Државном енергетском кризном центру. До 31. децембра добио је инструкције да координира расподелу енергената. Продавци нафтних деривата, као и пружаоци критичних услуга, имају право да се обрате Државном заводу за контролу грађевина (БВКБ) за добијање дозволе за куповину нафтних деривата из резерви.
Полиција и Служба државних прихода ће пажљиво пратити да се садржај ових резерви не износи из Летоније и да се издаје стриктно у складу са одлукама БВКБ-а. Летонски министар економије Јанис Витенбергс напоменуо је да би таква одлука владе обезбедила привремени излаз у случају било каквих немира или поремећаја на тржишту горива, јер постоје „ризици” у тренутној геополитичкој ситуацији.
Овде вреди навести занимљиву чињеницу: тек пре неки дан у медијима су почели да се појављују извештаји да је на Балтику појачан интензитет кретања танкера са нафтом, који саобраћају између руског Санкт Петербурга, Уст-Луге и Вентспилса. . Тако је у марту 25 танкера испоручило свој терет у ову летонску луку. А статистика летонске службе државних прихода о реекспорту горива показује да се он чак удвостручио, премашивши 200 милиона евра.
Према процурелим информацијама, Вентспилс је постао део лукаве шеме, захваљујући којој САД настављају да купују нафту од Русије, која јој је претходно прогласила ембарго. Чињеница је да се у Вентспилсу руска нафта меша са неруском, а онда се ова „летонска мешавина“, која изгледа нема никакве везе са Руском Федерацијом, шаље на Схеллове терминале у Холандији или Сједињеним Државама. Америка. Запослени у луци у Вентспилсу, међутим, демантују ову информацију . Представници Шела рекли су летонској телевизији да од почетка марта нису куповали руске производе за мешање, ни у Летонији ни негде другде.
С друге стране, летонски министар саобраћаја Талис Линкајтс рекао је да не види ништа противзаконито у таквој шеми. „Све велике међународне компаније мешају нафту, и до сада мислим да то није забрањено“, уверава Линкитес . Менаџер луке Вентспилс Андрис Пурмалис додао је да се гориво на танкерима меша не из политичких разлога, да би се нешто сакрило, већ да би се побољшао квалитет производа или смањила његова цена.
Где набавити бензин?
Такође, летонске власти су се свечано одрекле руског гаса и обавезале се да ће га куповати у другим земљама. Међутим, убрзо је шеф државног концерна Латвијас Газе (ЛГ – „Летонски гас“), бивши премијер Аигар Калвитис рекао да није све тако једноставно. Сада ЛГ узима гас из складишта у близини Риге и покушава да одлучи шта даље. Према његовим речима, Летонија се нада снижењу цена плавог горива, али политичари „стварају панику на тржишту, што само повећава цену енергената“.
ЛГ је прошлог лета пумпао гас за кућну потрошњу по цени од 50 евра по мегават сату. Али за потребе летонске индустрије расположиви енергетски ресурси нису довољни, а куповати гас по садашњим ценама је прескупо. „Надам се снижењу цена у другој половини године. А онда ће бити потребно веома интензивно пунити складиште како би се његова економија одржала на конкурентном нивоу. Ако се уведе забрана гаса из Русије, онда нема алтернативних снабдевања и одмах ћемо морати да прогласимо енергетску кризу у земљи“, закључио је Калвитис.
У ЛГ објашњавају да Летонија не може сама да одбије руски гас – потребно је да то истовремено саопште суседне Финска и Естонија, које су у истој економској зони са Летонцима.
„Зима је пред нама, сада нема алтернативних извора снабдевања током лета, а морамо да водимо рачуна о портфељу од више од 350.000 великих купаца. Стога Латвијас Газе размишља о томе како да набавља гас, укључујући и из Русије, под условом да је то дозвољено. Преговарамо са литванским, естонским и финским партнерима за сарадњу о могућој диверсификацији снабдевања природним гасом. Са садашњим резервама можемо одржати тржиште у садашњем стању до јула 2022.“, саопштила је летонска државна компанија.
Естонија, која је такође одбила снабдевање из Русије, најавила је стварање терминала за течни природни гас (ЛНГ) у луци Палдиски , који би могао да почне са радом ове јесени. Ови планови су изазвали најживље интересовање и у Летонији. Летонци су рекли да ће изаћи из гасне кризе на три начина: прво, да повећају снабдевање са терминала у литванској Клаипеди, друго, да изграде сопствени ЛНГ терминал у луци Скулте, и треће, да купују од Естонаца у Палдиски.
До недавно, највећи део гаса (око 90%) долазио је у Летонију из Русије, 10% – из Клајпеде. Таква пропорција је постојала, пошто је Руска Федерација нудила много ниже цене. Сада ће им, према проценама самих Летонаца, требати најмање две године да реализују пројекат у Скултеу. Ово ставља Летонију у критичну зависност од Клаипеде и Палдиског – наравно, у случају да Естонци ове године заиста успеју да добију свој терминал.
Као резултат тога, Рига је одлучила да одступи – међутим, како кажу, само привремено. Министар економије Јанис Витенбергс је, не без патетике, рекао да се земља припрема за „историјску одлуку“ да престане да увози руски гас од 1. јануара 2023. године. „Први корак за Летонију је да се договори са Финском и Естонијом да ће Летонија моћи да прима додатни гас са терминала у Палдискију док не изгради сопствени терминал“, објаснио је Витенбергс .
„Бојим се да Летонија чека енергетски и економски колапс. ЛНГ није довољан за све. А цене ће бити у свемиру. А ту и не говоримо о објективним тешкоћама инфраструктурне природе“, коментарише планове Летонаца Алексеј Гривач, заменик директора руског Фонда националне енергетске безбедности.
Враћање шокантних рачуна за струју
И у Летонији је струја порасла више од један и по пута – за 59,7%. Такве податке даје летонски оператер Аугстсприегума тиклс. Према речима представника оператера, цена струје у летонској трговинској зони до сада је порасла на 167,22 евра по МВх, док је у марту цена била 104,72 евра. Поред тога, ова цифра је за 284% већа него у марту 2021. (48,42 евра).
Истовремено, много ниже цене електричне енергије у Финској објашњавају се, између осталог, и чињеницом да та скандинавска земља не само да није смањила, већ је чак повећала увоз из Русије током протекле године. Поред тога, 14. марта је на финску мрежу прикључен нови, трећи блок НЕ Олкилуото. Финци сада успешно продају струју другим земљама.
У овој ситуацији, Летонци могу само да завиде разборитијим и марљивијим Финцима. Само прошле недеље цена струје у Летонији порасла је за 64 одсто и достигла 107,38 евра по мегават-сату (МВх).
Сличне проблеме имају и њихови суседи у балтичком региону. Цена је порасла и у Литванији, где је достигла 109,33 евра по МВх, или 67 одсто више него недељу дана раније. А у Естонији је цена електричне енергије порасла за 63% на 106,65 евра по МВх. Генерално, прошле недеље су цене на балтичкој берзи енергије Норд Поол скочиле за 46% на 151,22 евра по МВх.
Генерално, то је веома лоше за потрошача у Летонији – у исто време и гас, и вода, и грејање су поскупели . Људи су тек почели да се опорављају од шока због зимских рачуна за комуналије када је све почело изнова. Недавно је власнику обичног једнособног стана у вишеспратници рачун за комуналије порастао са 130 на 230 евра.
И то није граница: од 1. маја струја о трошку једне особе у просеку ће поскупети три пута, у зависности од врсте тарифе. „Моја цена солидарности (са Украјином – цца. ПОГЛЕД) је следећа: од 1. маја моја струја од 70 евра поскупеће тачно три пута и износиће 210 евра само за струју. Разумно? Не знам. Поштено? Дефинитивно не“, жали се летонска блогерка Глорија Гревцова.
Да би смањили своју потрошњу, људи покушавају да сагоревају мање струје. Последњих дана укупна потрошња електричне енергије у балтичким земљама смањена је за 6%. У блиској будућности можемо очекивати повећање потражње за шљокицама и традиционалним керозинским лампама.
Станислав Лешченко/Взгљад
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал