Екмечић је, заправо, напустио пакао

Миодраг Зарковић „Е новине“ су и иначе адреса на којој пристојан човек може увек да рачуна да ће бити згрожен тамошњом нељудскошћу, али је овај простачки портал прошле седмице успео да наново пренерази јавност одавно навиклу на њихове безумне испаде. О смрти Милорада Екмечића, наиме, мозгови са „Е новина“ известили су чланком, пропраћеним бестидним наднасловом „Екмечић у паклу“, у којем се на најбеднији могући начин чак два назови аутора, Бојан Тончић и Томислав Марковић, ругају тек упокојеном историчару – први прозом, други стиховима. Био је то милионити доказ да човечност и „Е новине“ постоје у упоредним васионама које се међусобно нигде не додирују. Цивилизација у овај портал, вођен изопаченим мозгом Петра Луковића, очигледно никада није навратила, чак ни на кафу. Мајстори су успели да пропусте обичај стар хиљадама година, који налаже поштовање обредног сахрањивања покојника. Једно је не слагати се с Екмечићем. Оно, ни неупоредиво способнији умови од „Е новинара“ нису успевали да побију доказе и закључке из Екмечићевих капиталних дела, али хајде де, ово је врло ново доба у којем свака шуша може да умисли да је интернет измишљен зарад ње, па онда нека буде да „Е новинари“ имају право да живе у погубном уверењу како су њихови плитки, плаћенички утисци исто што и мишљење, те да могу то мишљење исказати чак и одмах након Екмечићеве смрти. Да је било умотано у какав условно прихватљив облик, некакво начелно неслагање са Екмечићем још би се и дало истрпети. Ово што су „Е новинари“ урадили, међутим, заиста је нитковлук без премца. Бедници су се тек упокојеном академику буквално наругали, називајући га између осталог и „националним радником снајперско-екстремистичке провенијенције“, те објављујући Марковићеве стихове који обилују псовкама недостојним за објављивање и у обичнијим приликама, а некмоли непосредно после смрти особе којом се баве. Неком претераном запрепашћењу ипак нема места. Ово је „модерна“ Србија, у којој је светост обредног сахрањивања погажена још пре девет година, када су омладина Демократске странке и сателити усред Београда уприличили слављенички скуп поводом смрти Слободана Милошевића, истог дана када је бивши председник Србије и СР Југославије био сахрањиван у Пожаревцу. Петру Луковићу и његовим једнако бесрамним следбеницима са „Е новина“ можете оправдано приписати свакојаке поганости, али је у њиховом непрегледном низу непочинстава тешко наћи неко које им изворно припада: безмало свако су од некога преписали, што је, у суштини, још и најјезивија одлика њиховог деловања. На тај пакао, у који „Е новине“ сместише Екмечића, заправо и не морате да чекате до смрти. Свет у којем изопачени умови попут Луковића овако лако могу да нађу на кога да се угледају, од пакла се и не разликује превише.