За „Твитер” су и панде део кинеске пропаганде
Овој друштвеној мрежи није споран налог портпарола талибана, али жигоше профиле медија који нису миљеници званичне политике САД.
Успех талибана који су пре неколико дана умарширали у Кабул корисници „Твитера” могли су да прате из часа у час, јер је портпарол исламиста о томе редовно извештавао на свом налогу на овој друштвеној мрежи. У компанији „Твитер” ни у једном тренутку нису помислили да у томе има нечега спорног. Реаговао је бивши председник САД Доналд Трамп, јетко констатујући да, за разлику од њега, талибани могу да се оглашавају на „Твитеру”. „Убице, пљачкаше и диктаторе промовишу”, каже Трамп, док њега „скидају” с мреже. Овим својим опаскама опет је покренуо лавину коментара о томе колико су друштвене мреже недоследне.
Пре Трампа на „Твитер” су се жалили Кинези и Руси тврдећи да на овој друштвеној мрежи постоје двоструки аршини. Наиме, крајем прошле године „Твитер” је почео налоге појединих медија да жигоше етикетом „повезан с владом” (држава из којих потичу).
Означавање медија повезаних с државом у пракси има последицу да „Твитер” неће препоручивати њихове налоге нити „појачавати” домет њихових твитова. Тако су на овој друштвеној мрежи режимски „белег” добили кинески медији ЦГТН, „Глобал тајмс”, ЦЦТВ, „Њу Чајна”, као и руски „Раша тудеј” и „Спутњик”, али се поставило питање зашто тај жиг нису добили, примера ради, Би-Би-Си или Глас Америке, који се такође финансирају из државне касе и промовишу званичну политику својих влада. „Твитер” је одлуку оправдао тиме што они имају „самосталну уређивачку политику”.
У Русији и Кини су приговарали да су у милости „Твитера” само налози под контролом држава које подржавају званичну политику САД. Станица „Раша тудеј” издала је саопштење о „лицемерју гиганата друштвених медија”, наводећи да је то што „америчка компанија (Твитер) која дуго шурује с естаблишментом САД и говори остатку света шта ко може, а шта не, заправо дефиниција технолошке диктатуре”.
О нонсенсу етикета које „Твитер” „лепи” неистомишљеницима америчког естаблишмента можда најсликовитије говори пример налога „Ајпанда”. Наиме, „Ајпанда” је кинеска платформа на којој се целодневно приказују призори из живота панди, угрожене животињске врсте. На твитер налогу „Ајпанде” нема никаквог политичког садржаја, али је ипак обележен ознаком „повезан с владом Кине”, а преношење сцена из живота панди проглашено је за – кинеску пропаганду.
Најконтроверзнији случај догодио се претпрошле године, када је „Твитер” без најаве и појашњења суспендовао налог платформе посвећене ширењу информација о оснивачу „Викиликса” Џулијану Асанжу. Аустралијанац се суочавао с изручењем САД у часу кад је „Твитер” повукао овај потез, не одговоривши на жалбе твораца налога, који су били ангажовани у кампањи против Асанжовог прогона, хапшења и изручења. Креатори налога рекли су тада да не сумњају да је „Твитер” суспендовао налог јер је био центар корисних информација о догађајима и акцијама зарад подршке Асанжу, као и Челси Менинг, које Америка није баш симпатисала. На овом налогу никада нису прекршена правила „Твитера” и служио је као активистичка подршка новинару који је ућуткан.
И кад је „ударено” на Трампа повела се полемика о томе да ли „Твитер” следи правила, удара на слободу говора или чини нешто треће. Налог тада још актуелног америчког председника трајно је суспендован након упада његових присталица у зграду Конгреса, како су појаснили у „Твитеру” – због ризика од даљег подстицања на насиље. Трамп је у том тренутку имао 89 милиона пратилаца. Написао је тада да ће његови гласачи имати свој глас дуго у будућност и да их нико неће ниподаштавати. „Твитер” је ово протумачио као доказ да Трамп није спреман на мирну предају власти. Када је Трамп твитнуо да неће бити на инаугурацији 20. јануара, „Твитер” је појаснио да је то доживљено као потврда да избори нису легитимни.
Закључили су да оба твита крше политику о глорификацији насиља. Одлука је поделила јавност у САД. Једни су аплаудирали, а други, међу њима и они који се мало боље разумеју у материју, тврдили су да је одлука „Твитера” лицемерна и да има политичкопословну позадину. Они су става да је Трамп сигурно кршио интерна правила, и то од старта, због чега се питају где је „Твитер” био раније кад је шеф Беле куће твитовао расну мржњу и објављивао речи насиља, него су чекали 15 дана пред крај мандата.
Љиљана Вујић/Политика