Америка талибанима ускратила доларе
ММФ суспендовао помоћ Авганистану за борбу против короне након одлуке Вашингтона да замрзне девизна средства Кабула.
„Тражили су ме од врата до врата: морао сам да се склоним из Кабула.” Тим речима је Аџмал Ахмади (43), харвардски ђак и гувернер Централне банке Авганистана (ДАБ), описао „Волстрит џорналу” разлоге хитног напуштања земље протеклог викенда, у јеку завршне офанзиве талибана на престоницу.
Разлог за драматичну евакуацију Ахмадија (од недеље твитује с анонимне локације) јесте његово детаљно познавање токова новца једне од најсиромашнијих држава света, чији буџет су до јуче у износу од 80 одсто финансирали САД и други међународни донатори. Наиме, Аџмал Ахмади је један од ретких Авганистанаца који данас у прсте знају где леже државне хартије од вредности и кеш, златне полуге, сребрњаци, као и непроцењиви древни накит и предмети (21.000 комада) из колекције „Бактијанско благо”.
И не само то. Ахмади је до прошле суботе био на директној телефонској вези с Вашингтоном. Наиме, вече пред упад талибана у Кабул телефонирао је америчком шефу дипломатије Ентонију Блинкену да упита зашто редовна испорука америчких долара није тог дана стигла „по реду вожње” у Авганистан. Било како било, гувернер ДАБ-а је уочи офанзиве талибана указао на међународне финансијске позиције земље са око девет до десет милијарди долара девизних резерви (више од седам милијарди положено је у трезор Централне банке САД у Њујорку), и златним полугама вредним око 1,3 милијарде долара.
Ахмадијев банкарски тим у ДАБ-у у јуну је званично објавио да Авганистан располаже са око 6,1 милијарду долара инвестиција у иностранству. Посматрачи спекулишу да је вероватно реч о дугогодишњим улагањима у америчке хартије од вредности.
Каква је онда могла бити судбина финансијске имовине Авганистана у иностранству у тренутку одсудног јуриша талибана на Кабул? Група до 18 републиканских сенатора реаговала је муњевито. У писму америчкој министарки финансија Џенет Јелен захтевали су да Вашингтон сместа предузме мере за замрзавање имовине Авганистана на територији САД. И не само то, већ и да Вашингтон, као највећи улагач, убеди Међународни монетарни фонд да 23. августа новој власти у Кабулу ускрати приступ суми од 440 милиона долара ради рвања с последицама короне.
„Могућност да сума од готово пола милијарде долара неусловљене готовине доспе у руке режиму за који се зна да је подржавао терористичке акције против САД и њених савезника изузетно је забрињавајућа”, навели су сенатори у писму Џенет Јелен.
Иначе, тих 440 милиона долара део су јединственог, недавно договореног програма помоћи институције „Бретон Вудс” васколиком чланству у борби против короне, вредног укупно 650 милијарди долара.
„Као што је увек случај, ММФ се руководи становиштима међународне заједнице. Тим поводом тренутно нема јасности у међународној заједници у погледу признавања владе у Авганистану, због чега држава не може приступити ’специјалним правима вучења’ или другим ресурсима ММФ-а”, истакао је Гери Рајс, портпарол ММФ-а.
Гувернер Централне банке у изгнанству Аџмал Ахмади упозорио је јуче да Авганистан сада чекају тешки дани, могући финансијски колапс, скок цена хране (суша влада већ трећу годину, док извоз опијума не иде више једноставно као некад), пад вредности локалне валуте…
Посматрачи указују на деликатност новонастале финансијске ситуације Авганистана. Рестрикције привреди Авганистана и замрзавање фондова у САД представљају опасан развој ситуације, процењује Јан Бремен, председник и оснивач „Еуразија груп”. Према његовим речима, иза ових финансијских потеза уследиће нови таласи миграција из Авганистана и ескалација радикализма.
У међувремену, Аџмал Ахмади истиче да су око 362 милиона долара државног кеша Авганистана до протеклог викенда била распоређена у сефовима Централне банке и њених подружница, као и у председничкој палати, којом сада крстаре талибани. У резиденцији одбеглог лидера Ашрафа Ганија изгледа да је остало златних полуга и сребрњака вредних више од 160 милиона долара, наводе званични подаци ДАБ-а. Талибани ће, према Ахмадијевим проценама, успети да се домогну тек око 0,1 одсто државног новца.
Сем ако новчана помоћ не стигне однекуд другде.
Тања Вујић/Политика