Битка за климу подићи ће дугове, оборити кредитне рејтинге
Пандемија ковид-19 изазвала је невиђено повећање државних дугова, а климатске промене би могле да изазову неизвршавање отплата доспелих рата широм планете, која је, како упозорава панел Уједињених нација, због загревања на путу без повратка ако се хитно не предузму конкретне акције.
Да би спречиле катастрофу, земље се обавезују на смањење емисије угљеника, али ће то бити скупо и вероватно ће додано нагомилати глобални дуг који је према Међународном институту за финансије (ИИФ) достигао прошле године 281,5 билиона долара.
С обзиром на поплаве и пожаре који уништавају свет, варирају процене о томе колику ће штету само загревање нанети глобалној економији, пише Ројтерс.
У једном извештају Банк оф Америка, објављеном раније ове године, штета се процењује на 54 до 69 билиона долара до 2100. године, у односу на процењену вредност целокупне светске економије од око 80 билиона долара.
Финансијске последице климатских промена по економију могле би да се манифестују за мање од једне деценије, упозорава се у студији провајдера ФТСЕ Расел индекса Лондонске берзе.
Државе ће се ускоро суочити с првим смањењима кредитних рејтинга везано за климу, каже коаутор извештаја и виши менаџер за одрживе инвестиције ФТСЕ Расела, Џулијан Мусави.
Према најгорем климатском сценарију „свет у паклу“, земље у развоју, укључујући Малезију, Јужну Африку, Мексико, па чак и богатије економије попут Италије, могле би до 2050. да упадну у проблем несервисирања дугова.
Друго, земље чије владе у погледу климатске борбе споро реагују, укључујући Аустралију, Пољску, Јапан и Израел, такође ће бити у опасности од неизвршења дужничких обавеза и смањења кредитног рејтинга, закључује се у тој студији.
Мада су земље у развоју рањивије на раст нивоа мора и суше, ни оне богатије неће избећи последице климатских промена, констатује се у многим климатским студијама.
У истраживању групе универзитета, укључујући Кембриџ, закључује се да би 63 државе, што је отприлике половина земаља које оцењују рејтинг агенције S&P Глобал, Мудис и Фич – могле би да доживе смањење кредитних рејтинга до 2030. године због климатских промена.
Најтеже би биле погођене Кина, Чиле, Малезија и Мексико са смањењем рејтинга за шест поена до краја овог века, док би Сједињене Државе, Немачка, Канада, Аустралија, Индија и Перу могле да забележе пад рејтинга за око четири поена.
Пад рејтинга повлачи за собом раст трошкова задуживања који би увећали укупан терет годишњих отплата дугова земаља између 137 и 205 милијарди долара 2100. године, процењује се у заједничкој студији групе универзитета.
Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорава да се пораст рањивости на климатске промјене за 10 процентних поена, мерен индексом Notre Dame Global Adaptation Initiative, повезује са повећањем каматног спреда од 150 базних поена за дугорочне државне обвезнице земаља у развоју. Просечан раст у свим земљама износи 30 базних поена.
Програм за заштиту животне средине Уједињених нација процјењује да ће у земљама у развоју годишњи трошкови климатског прилагођавања износити чак 300 милијарди долара 2030. године, и да ће порасти на 500 милијарди долара до 2050. године.
Државни дуг у привредама у развоју изражен као проценат бруто домаћег производа и даље се креће око 60 посто, показују подаци ИИФ-а, наспрам САД-а и Британије чији дугови чине 100 процената БДП-а, или Јапана са уделом дуга од чак 200 процената БДП-а.
Посебно забрињава раст дуга са предпандемијског нивоа од око 52 посто.
Док су у Европи, САД и Јапану централне банке у суштини гаранти задуживања својих држава, ту могућност немају сиромашне земље, које на крају морају да отплате дуг.
„Како да им омогућите такву врсту финансирања коју траже, ако се имају у виду високи нивои дугова и оквири кредитног рејтинга?“, каже Соња Гибс, директорка за глобална тржишта капитала у ИИФ-у, преноси Ројтерс.
РТВ