Златко Богатиновски Прође већ скоро месец дана од кад је почела медијска припрема грађана Србије да на следећем попису становништва могу да се изјасне и као – Сиријци, Ирачани, Авганистанци, Либијци… Кад може да се мења Устав Републике Србије, и да у њему не буде Аутономне Покрајине Кососво и Метохије, па даље ни Аутономне Покрајине Војводине, па ни Рашке или Санџака, како новокомпоновани „српски турци“ воле да кажу, па где и Врање, Лесковац и Ниш не треба да буду део државе Србије, већ треба да буду великодушан поклон српски, вековних територија српских, шиптарима, тј. помагање, и то српско, прављењу „Велике Албаније“, могу и у будућој „Квазимодо Србији“ да живе управо поменути Сиријци, Ирачани, Авганистанци, Либијци… То су иначе избеглице, тј.мигранти који месецима упорно ове календарске двехиљаде петнаесте године дефинитивно битно демографски мењају изглед „Старе даме“. Европа, или ЕУ, прецизније речено, се брани од најезде људи из разваљених држава како зна и уме, а углавном – не уме. Јер неће. Али да Србији „ували“ врућ кромпир преко неспособне и колаборационистичке владе и њених разних сатрапа – то уме. И хоће. Наиме, златно правило психологије пропаганде или популарно названог „спиновања“ је да се вести и информације које прате или претходе одређеним активностима или буду скоро неприметне али много пута поновљене на различите начине, или те исте вести и информације у српски јавни медијски простор пласирају високи функционери режима на власти, и наравно владајуће или најјаче партије. Споменимо само неке: Момир Стојановић, Бранкица Јанковић, Душан Јањић, Иван Маринковић, Александар Вучић,… Ови људи својим антидржавним реченицама и коментарима припремају грађане Србије на прихватање – неприхватљивог. А то је, суштинско мењање, у врло блиској будућности, демографске структуре становништва Србије и, дугорочније гледано, прављење нове државе „Србистан“ са озбиљним бројем припадника разних нација које никада нису живеле на простору данашње Републике Србије. То што су неки болесни умови у неком елитистичком златном салону смислили „мудро“ да мигранти треба да битно мењају Европу, трајно је насељавајући, нужно тражи послушничке и издајничке умове у слабофункционалним и барем делимично несамосталним државама, као што је, на жалост Србија данас, да би то „мудро смишљено“, могло да буде – операционализовано и спроведено. Зашто је ЕУ изабрала баш Србију за „трајно насељавање“ имигрантима, сазнаћемо врло брзо, као што сада сазнајемо из уста „просвећених“ аналитичара и владиних службеника, зашто је то, не у ствари политички изнуђено, већ је опште корисно по посрнулу отаџбину. Томе нас „уче“ већ поменути, а добро је поновити њихова имена и презимена: Момир Стојановић, Бранкица Јанковић, Душан Јањић, Иван Маринковић, Александар Вучић,… Читава прича је и кренула недавно од Момира Стојановића, председника Одбора за контролу служби безбедности Скупштине Србије, који је, ето, успут, једном радију („Градски радио“) споменуо вест да ЕУ жели и може да помогне Србији у разрешењу мигрантске кризе тако што ће обезбедити новац за смештај, ни мање ни више, него чак 400.000 имиграната!!! Онда се јавила поверница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изговарајући у „Кажипрсту“ свима нама опомињућу реченицу: „Иако избеглице првенствено желе да оду у земље Западне Европе, у наредној фази им треба понудити да остану у Србији.“ Даље је рекла и ово: : „“Треба размислити, понудити опцију да ти људи остану у деловима Србије који су пусти. Ту би требало урадити селекцију, детаљну безбедносну процену, иако нико у овој фази не жели да остане у Србији, можда ће се то променити у некој новој фази“. А онда се јавио НАТО-аналитичар Душан Јањић са грозоморним коментаром: „Aко се управља миграцијама, то може донети само добро Србији, којој недостаје квалификована и неквалификована радна снага. A друго, ми смо држава пред биолошким изумирањем, наша села су празна. Треће, ако тежимо ЕУ, све више људи ће живети у Србији. Aко попут Немачке, Aмерике, Aустралије направимо добру стратегију – који број људи, које расе, вере, квалификација и старости су нам потребни, то ће бити у нашу корист. Да не помињем да мигранти који долазе нису пука сиротиња, већ имају потенцијала за покретање предузећа. Само је потребно ништа не чинити ад хок.“ Упоредо са Јањићем, „благодети“ насељавања Србије мигрантима објашњава и Иван Маринковић из Центра за демографска истраживања: „Наша старосна структура је таква да је ситуација више неиздржива, и многи не схватају да су нам мигранти једина шанса. Они би помогли њено подмлађивање и обнављање и дала би се шанса да се привредна активност одржи, ако не и повећа. Самим тим би и пензиони систем, који је заснован на солидарности, и са нашом старосном структуром је неодржив, јер неће имати ко да ради за велики број пензионера, опет постао одржив“. Маринковић чак и тврди да је: „…драстичан пад броја становника на северу Баната, али и на истоку и југу Србије“ разлог да су „те области спремне да приме велики број миграната, али Србија нема шта да им понуди“. Ма није него! Онда спомиње чак и локације за насељавање миграната: Југоисточну Србију, Златиборски округ, Сјеницу, Црну Траву, Пирот, Северни Банат. Да ли је неко нешто питао Црнотравце, Сјеничане, Пироћанце и остале о овоме? Шта има да их пита, кад уместо њих сва питања и одговоре у земљи Србији на све теме, па и на ову, изговара и формулише Први од Првих – А.В. Главни лик и ове нове српске трагедије, А.В., на свој метафизичко-опортунистички начин заокружује прву етапу извођења теме „Имигранти остају да живе у Србији“ (јер ми то желимо!?) у јавни живот Србије, а преко изјава датих Ројтерсу у Бечу за време одржавања „Самита о западном Балкану“: „Србиjа никад неће затворити своjе границе за мигранте… Mи никад нећемо подићи никакве ограде нити зидове“. И замолио је да га више нико ништа не пита о томе, јер неће желети више о томе да прича. Сада ће на томе да се ради. Јер, Момир Стојановић, Бранкица Јанковић, Душан Јањић, Иван Маринковић и Александар Вучић су већ почели да „нуде“ Србију мигрантима.
