Људи Сједињених Држава немају заједничке циљеве и вредности, немају заједничку историју.
Познати амерички новинар и писац Џорџ Пакер објавио је чланак у часопису Атлантик како је Америка пукла на четири дела.
„Људи Сједињених Држава немају заједничке циљеве и вредности, чак ни заједничку историју и националну идеју“, пише Пакер, идентификујући четири типа Американаца и четири Американца:
1) „Слободна Америка“ (Фри Америка). То су Американци који верују у конзервативне идеале.
2) Паметна Америка, или либерално образовано окружење.
3) „Права Америка“ (Реал Америца). Ово је, према Пакер-у, „сол земље“, где је глобални светски поредак скептичан.
4) Јуст Америца је генерација миленијалаца која се брине о расној и социјалној неједнакости.
Свака Америка „именује победнике и губитнике“. У Слободној Америци победници су ствараоци, а губитници они који желе да друге увуку у трајну зависност од владе. У Паметној Америци меритократе су победници, а слабо образовани губитници. У Правој Америци победници су вредни бели хришћани, а губитници издајничка елита која зарази људе жељом да униште земљу.
Ова се подела развила, према Пацкеру, током година такмичења између републиканаца и демократа. Све до краја 60-их година двадесетог века, према аутору, две странке су биле јасно подељене. Републиканци су заговарали индивидуално предузетништво, док су демократе заговарали социјалну солидарност.
Седамдесете су довеле до краја поратне бипартијске Америке, а са њом и два релативно упорна наратива: сталан напредак (републиканци) и умерено дрмање темеља (али не и дрмање) у име правде (демократе). Уместо њих, пише Пакер, појавила су се „четири конкурентска наратива“ и нови раздор „са обе стране провалије која је поделила земљу на два дела“.
Слободна Америка је била политички најмоћнија у последњих пола века. Она се ослања на слободарске идеје. Либертаријанска слобода је негативна слобода заснована на томе да ме не газиш. Култна књига либертаријанаца је роман Ајн Ранд Атлас слегнуо раменима, који слави „амерички мит о самозатајном човеку, усамљеном пиониру у равници“.
За време Роналда Реагана, посвећеног „Слободној Америци“, уништени су синдикати и затворени социјални програми, започела је ера монопола Валмарта, Цитигроуп-а, Гоогле-а, Амазон-а, ЈП Морган-а, Стандард Оил-а. Цхарлес и Давид Коцх, ови либертаријански милијардери, инвестирали су у политичке кампање Слободне Америке, делујући као корпоративни званичници. Разлози пропасти ове Америке, сматра Пацкер, били су основни клански капитализам и пад квалитета вођа.
А када је „нова економија знања створила нову класу Американаца: мушкарци и жене са високим образовањем, вешти у употреби симбола и бројева“, „Паметна Америка“ се гласно изјаснила; била му је потребна владина подршка како би сви имали једнаке шансе за напредак. Политички се паметна Америка повезала са Демократском странком, али то је довело до њеног одвајања од народа. „Ако би Демократска странка одбила да призна затварање фабрика током 1970-их и 1980-их као природну катастрофу, ако би постала глас милиона радника погођених деиндустријализацијом у растућој услужној економији, могла би да остане мултинационална странка радних класа која постоји од 1930-их. -к година “. Међутим, то се није догодило, а „бели Југ је напустио Демократску странку“ и „Паметну Америку“.
Паметни Американци верују у институције и подржавају америчко вођство у војним савезима и међународним организацијама, али не воле патриотизам. За њих, Пакер пише, „непријатна реликвија из примитивнијих времена, попут дима цигарета или трка паса“.
„Права Америка“ је „провинцијско село у коме свако зна свој посао, нико нема више новца од других“. У јесен 2008. године, Сара Палин, републиканска кандидаткиња за потпредседницу, изјавила је да је „најбоље у Америци у овим малим градовима које ја називам правом Америком“. Палинина политичка каријера није успела, али Трамп је подигао транспарент „Реал Америца“ који јој је пао из руку.
Најсистематичнија сила је Фаир Америца, која је окупила генерацију миленијалаца и активиста БЛМ-а. Уједињује их протест против „свеобухватног пакла беле надмоћи … против Америке као једне зле снаге која надмашује свако друго зло на Земљи“.
У недостатку заједничких циљева и вредности међу ове четири Америке, Џорџ Пакер не види излаз из социјалног ћорсокака у којем се земља налази. Такође нема објашњење како је настала нација, тако подељена у социокултурном смислу. Такође не постоји рецепт за превазилажење нејединства становништва.
Амерички историчар Пиотр Турчин објаснио је феномен друштвеног раскола у Америци „прекомерном производњом елита ”, самоизолација виших класа од остатка друштва. „Ситуација постаје толико екстремна да се социјалне норме подривају, а институције дезинтегришу. Продубљивање политичке напетости у војсци такође је алармантан знак за Сједињене Државе.
Амерички политиколог Дмитриј Симес, емигрант из СССР-а, верује да ће победа Јоеа Бидена на изборима 2020. погоршати раскол у друштву, будући да је целокупна политика демократа усмерена на поделу друштва на категорије према расној, класној, моралној и идеолошке карактеристике. А оно што је добро за неке групе сматра се неприхватљивим за друге.
Трамп, који се вратио у политику, неће превазићи поделу. Повратак републиканаца у Белу кућу значит ће губитак за „Паметну“ и „Поштену“ Америку, али они неће одустати од својих позиција без борбе која би могла да се претвори у пуноправни грађански рат.
Владимир Прохватилов/ФСК
Превод: Њуз Фронт Србија
Људи Сједињених Држава немају заједничке циљеве и вредности, немају заједничку историју.