Најезда зелених усташа
Еколошка свест грађана Србије није на завидном нивоу. Код млађих генерација је нешто већа него код оних старијих, који и данас не могу без пластичне кесе у супермаркет и у чије време ипак није била толика толика куповна моћ, нити потрошачка грозница, па ни загађење иако је индустрија била јача. Довољно је погледати наше реке, […]
Еколошка свест грађана Србије није на завидном нивоу. Код млађих генерација је нешто већа него код оних старијих, који и данас не могу без пластичне кесе у супермаркет и у чије време ипак није била толика толика куповна моћ, нити потрошачка грозница, па ни загађење иако је индустрија била јача. Довољно је погледати наше реке, потоке и шуме, па и насељена места и схватити да смо на добром путу да Србију претворимо у депонију. Истовремено фабрике за рециклажу у Србији се суочавају са недостатком сировина(читај отпада). Рецимо, у Србији уопште не постоји ни један погон за рециклирање стакленог отпада. Стаклени отпад извозимо у суседне земље, док амбалажу увозимо – тако да поред еколошке имамо и економску катастрофу.
Те млађе генерације, код којих је еколошка свест мало већа или пробуђена, су углавном апстиненти на изборима. Локалне теме и проблеми их више занимају него јалово и досадно препуцавање садашњих и бивших власти а између осталих екологија је једна од тих тема.
Plaća ih Soroš da jačaju eko pokret navuku ljude prvo na plemenite ciljeve da vade reku iz cevi pa onda kreću drugi zahtevi, ukidanje sve industrije, rudnika, Kolubare npr, pa onda ukidanje privatnih ložišta smanjenje saobraćaja tj priv vozila osim ako nisu na struju, eko teror???? https://t.co/moSkQ7Tb17
— twitOLOŠKINJA (@enamabula) April 17, 2021
Шта нуде Зелени устаници?
Русија, Индија и Кина су зли јер загађују свет, док је Немачка прави Рај(х) на земљи из кога ничу само прелепе оазе природе, лепоте, здравља и богатства – ово је укратко агенда Зелених у Србији. Популарност Зелених из Европе се прелила и код нас, те су на тзв „Еколошком устанку“ одржаном на дан оснивања НДХ, успели да окупе око 10 000 учесника, што мало који политички фактор данас може да понови. Нагла популарност „Еколошких устаника“ се приписује пандемији коронавируса, као и засићеношћу досадашњих идеолошких подела. Наводно је корона повећала еколошку свест код ових „устаника“(како, не зна се).
Zna li ko radi li negde ovaj #AleksandarJovanovićĆuta? Od čega živi taj #Ćuta? Od čega plaća stan, klopu, struju, grejanje? Smeju li ovi reke jezera i mora Stare Planine da javno objave imena donatora, i kolike su te donacije? Koga bre vi zajebavate pod formom ekologije? https://t.co/nR0VP3zcdq
— Kalmikov (@Kalmikov4) April 17, 2021
Истине ради треба ипак рећи да је највећи загађивач у Европи управо та Немачка али да је генерално цела Европа већ поодавно загађена. Домаћи „зелени устаници“ су настали на таласу лево-ултралибералне агенде која се најјаче емитује из те загађене Немачке. „Зелени устаници“ критику усмеравају ка свим нивоима власти, почевши од локалних самоуправа, нешто попут некадашњег Отпора. Главне оптужбе, углавном слабо аргументоване „Еколошких устаника“ на рачун локалних власти је да су корумпиране, еколошки „неосвећене“, бахате, неосетљиве на родну равноправност, назадне, итд. Као „доказ“ да су локалне власти назадне, ови зелени усташи ултралибераши често наводе добре односе локалних власти са традиционалним верским институцијама, пре свега црквом. На пример, честе су критике локалних „еколошких устаника“ на рачун Епархије Сремске СПЦ којој је реституцијом враћен део поседа на Фрушкој Гори. А пошто су Зелени модерни и прогресивни они би боље знали шта да чине са имовином СПЦ, која је јелте једна назадна и ретро институција – Тако су размишљали и ’46. када је та имовина отета.
Разни локални еколошки покрети су добро увезани на друштвеним мрежама и своју структуру граде од доле, са локала, као Шешељ у време Милошевића, када му је онемогућено да се боље позиционира на републичком нивоу. Ипак, за разлику од некадашњих Радикала, питање је да ли ће „еколошки устаници“ успети да оформе озбиљан конгломерат од безбројних локалних еколошких покрета. Стварање јаког и јединственог зеленог фронта биће изазов и за опозицију као и за власт. Бивши ДОСовски политички паразити већ сад у „еколошким устаницима“ виде прилику за сопствену рехабилитацију, што су и показали својим масовним присуством на првом „еколошком устанку“ 10. априла ове године.
У будућности еколошки покрети ће свакако имати јак политички утицај у Србији, као што га имају и у западној Европи. Питање је само ко ће њихову, тренутно релативну, политичку снагу боље искористити, власт или опозиција или можда нека трећа страна. Преоблачење екс ДОСоваца у „еколошке устанике“ веома лако може да ову, у начелу, добру идеју сасече у корену. Гласачи у Србији би такву подвалу лако препознали, поготово ако се, као што се већ чини, у политичку агенду поред заштите животне средине убаце борба за људска права, легализовање геј бракова, катарза српског народа, и остале брендиране глупости НВО сектора.
За разлику од западног система виртуелне демократије, где је изборни процес готово одвојен од реалности, гласачи у Србији и поред јаке виртуелизације, још увек су суочени са реалним идентитетским, геополитичким и егзистенцијалним проблемима. То је оно што гласаче у Србији чини подозривима према новим идејама, покретима и политичким личностима. Та подозривост је тим пре већа ако те идеје и покрети долазе из нама историјски „наклоњене“ Немачке и нуди нам, у замену за чисту природу, све оно што нам је и до сад нуђено на нашу штету.
Горан Димитријевић/Видовдан.орг