Када много не размишљаш о проблему који си негде далеко направио имаћеш пуно брига када ти се тај проблем једног дана приближи. У ЕУ се води жустра расправа о томе да ли је она под навалом огромног броја избеглица из Сирије, Либије, Авганистана и Ирака на путу да изгуби „своју хришћанску душу“ или ће душу изгубити ако се према њиховим захтевима за азил буде постављала рестриктивно. Као и увек кроз историју, лицемерна Европа је претходно, много не размишљајући о души, хладећи петродоларским лепезама своје политички сифилистичне брежуљке подржавала САД и њене сатрапе у черечењу тамо неких Муамера, Садама, Омара и Асада. Одједаред, Европа се са оним што она мисли да се зове душа, али сада у носу, нашла у ситуацији да је много Мухамеда дошло подно њеног главног брега за чије хлађење сада изгледа неће бити довољно ни петродолара ни евра а нити предње поменуте САД и сатрапи јој имају неку жељу да их Европи за те ствари дају. Дали су ономад колико треба Шиптарима са Косова и Метохије да у операцији „егзодус“ одраде малу генералну пробу овога што данас гледамо у много ширем обиму и са давањем је готово а и кроз слику америчког сукоба са Кином и Русијом све се више види да се пара богме и нема. Како је до сада и било, империје у паду су све радиле убрзано па тако сада на пола операције стварања новог Блиског истока, америчко узнемиравање Медитерана је са огромним убрзањем ушло у следећу фазу-демографско и културолошко ремећење целе Европе (финансијско је кренуло одавно). Америчке калкулације су јасне: што мање њен главни савазник на Блиском истоку оличен у Исламској држави буде имао противника, то боље по инетресе САД а ако ти могући противници се одлуче на повлачење и бежанију и у тој бежанији као своју крајњу дестинацију изаберу Европу, тим по америчке интересе још боље. Да ли ће због тога у Европи броја катедрала у односу на број минарета бити значајно измењен су за САД трице и кучине. Ум међувремену су САД објавиле да ће, онолике колике су, широкогрудно примити читавих три до пет хиљада избеглих са простора на којима њихова Исламска држава дивља при том пазећи да никако не дира Израел. У последње време повремено веома непослушна православна Грчка и у истом смислу али јачем интезитету непослушна православна Македонија и одавно много непослушна православна Србија (послушне НАТО православне Бугарска и Румунија су поштеђене) су са становишта САД најдивнији могући избегличко-азилантски коридор, али и привремени простори за настањење маса ако се савременом опсадом Беча буде морало успорити. Католичка Мађарска ће мало милости и одмора добити ако се ратосиља „својеглавог“ Орбана. Та, Орбанова политичка „својеглавост“, то јест његово виђење државног суверенитета онаквим како тај суверенитет треба у што већој мери и да изгледа је оно што је тренутно Србију спасило да САД на све јаче крике и јауке из ЕУ тренутну операцију премештања народа привремено не зауставе на Хоргошу и Келебији и тиме нас уз већ постојећи косовски проблем коначно и дефинтивно удаве и уједно толико осакате да не можемо да подржавамо Републику Српску и у неком битном тренутку утичемо на догађања у Македонији и Црној Гори. Да ли је покретањем избегличких маса Америци Европа сама по себи и крајњи циљ? Не? Европа је Америци опет оно што је била и непосредно пре и за време Другог светског рата – жртвено јагње, онда Хитлеру а сада као примаоц великог броја ратних избеглица који беже испред Ел Багдадија огледна ситуација за сличну, планирану кроз будуће америчко изазивање хаоса и крвопролића у државама Централне Азије (Узбекистан, Казахстан, Таџикистан) посебно долини Фергана (додати Киргизију) и тамошњем покретању великих избегличких маса али овог пута у правцу Русије, којој би се при том паралелно искреирале нове буне у Ингушетији, Дагестану и Чеченији. У том смислу нису Американци престали да „креативно мисле“ и на кинеску провинцију Сикјанг, коју настањују већински Ујгури, муслимани, од којих је један велики део у оружаном сукобу са централним властима у Пекингу. Како је некада Хитлер био замишљен као оруђе којим ће се срушити СССР а он се отео англосаксонској контроли па уз пут смандрљао целу Европу, тако су сада Ел Багдади и његова Исламска држава регионално оружје којим би Америка хтела да прекроји Блиски исток и дође до руског меког трбуха али оруђе које већ сада показује повећање апетита па у значајној мери ремети Европу и које ће једног дана урадити оно најцрње што се за Американце може десити, напасти Израел. Сејање фашизма по исламском свету није нека новотарија и запрепашћујућа појава. Памти се јерусалимски муфтија Мухамед Амин Ел Хусеини који је осим великог утицаја који је имао током Другог светског рата на муслимане Блиског истока и на енглеске муслимане, деловао и на овим просторима тако што је регрутовао муслимане из Босне, Рашке, Црне Горе и са Косова и Метохије у Ханџар дивизију која је била саставни део немачке нацистичке Вафен ССа а која је ратовала и пред Стаљинградом. Искрени правоверни муслимани знају и виде шта Америка покушава да ради па је у том смсилу проф др. Имран Хосеин предложио сасвим супротан пут европским муслиманима – хиџру – апсолутно напуштање Европе и потом склапање савеза са Руумом (Новом Византијом-Русијом) у борби против још агресивније наступајуће англосаксонске неофашистичке инвазије на Иран, Русију и Кину. Због свега тога је за Србију и Србе веома важно да миграција од Исламске државе прогоњеног света преко наше територије прође што мирније и безболније због каснијег широког и веома крвавог фронта који ће освешћени мусlимани имати са Америком и Исламском државом а и ваљало би нам и да се неки дериват тих сукоба не одрази на наше просторе где би нас англосаксонски фактор радо поново видео зараћене са муслиманима у окружењу. Нимало не ниподаштавајући све опасности које вребају као последице циркулације преко наше територије оволиког броја људи ипак је важно да се подсетимо да нас није прогутала и из историје избацила онолика Отоманска империја и њена дуготрајна владавина па је мало вероватно да нам тако нешто могу учинити сиријски, либијски, авганистански и ирачки муслимани на свом путу ка Европској Унији, посебно ако останемо свесни своје национално-верске суштине која за разлику од „европског хришћанства“ још увек не мора да брине за своју душу. Оливер Вуловић http://www.vaseljenska.com/misljenja/sta-je-krajnji-cilj-masovnih-migracija/
