Немачке да игра одлучујућу улогу у финансијско-економским пословима не само Грчке, већ и других држава еврозоне – између осталог и у источноевропском региону – директно је повезана са интересима крупног немачког бизниса. Немачки капитал користи европску дужничку кризу како би у земљама региона повећавао сопствене активе. Међутим, то је у своје време скренуло пажњу Европске комисије – јединог органа у Европској унији – која је у извесној мери у стању да се супротстави притиску Берлина. Још у новембру 2013. Европска комисија је објавила извештај у коме је званично Немачку поставила „под сталну присмотру“. Документ је упозоравао да она има „сумњиво висок ниво трговинског профита“. У септембру 2013. године наведени показатељ је достигао рекордни ниво од 18,9 милијарди евра, и тенденција раста је настављена и следећих месеци.Према подацима Европске комисије тај резултат је могао да буде постигнут само захваљујући вештачком расту извоза у условима економских проблема главних трговинских партнера Немачке, односно, земаља Централне и Источне Европе. Ето, то је био разлог због кога таква политика не само да није доприносила превазилажењу општеевропске финансијске кризе, већ је, насупрот томе, водила даљем погоршању европске економије. Питање је да ли је Немачка у стању да у сличним условима „помаже обнови избалансираности економије Европске уније“, размишљао је тадашњи руководилац Европске комисије Жозе Мануел Барозо: „Морамо да сазнамо“ да ли високи профит Немачке подрива „функционисање комплетне европске економије“. У Немачкој је извештај наишао на нож. Владин саветник за економска питања Волкер Виланд је трговинске успехе своје земље објаснио као „резултат деловања тржишта“, а његов колега Ларс Фелд је чак почео да размишља о „успешној заклетви“ владе Ангеле Меркел. Отада је политика Берлина према другим земљама еврозоне стекла још агресивнији наступ. Само криза у Грчкој је Немачкој донела преко 100 милијарди евра – то су цифре које су наведене не у извештају Европске комисије, већ Института за економско истраживање из немачког града Халеа (IWH). А датум на њему је август ове године, односно, он је објављен после уплитања немачког министра финансија, које је било без преседана, у преговоре Атине са „тројком“ кредитора. У извештају се каже да су почев од 2010.године немачке власти уштеделе 100 милијарди евра или преко 3% БДП-а захваљујући смањењу губитака са зајмова тако што су инвеститори због нестабилности у еврозони покриће за своје уштеде тражили преко немачких обвезница спуштањем камате. Експерти су израчунали да тај износ превазилази учешће Немачке у пакетима помоћи Грчкој: наведено учешће се процењује на око 90 милијарди евра. Средства су дозначена директно и преко ММФ-а и Европског стабилизационог механизма. У истраживању IWH констатује се да је у периодима када је грчка криза достигла врхунац и када су почели преговори о неминовном изласку Грчке из еврозоне, рентабилност државних обвезница Немачке дневно смањивана између 20 и 30 базних поена. Чим би криза пролазила и разговори о повратку драхме се утишавали, рентабилност немачких обвезница је расла. Немачки експерти су чак израчунали да уколико се ситуација са Грчком изненада смири, Немачка ће без обзира на то да добија, зато што још није време за исплату средњерочних и дугорочних обвезница. Према подацима аналитичара IWH Немачка је била та која је у највећој мери искористила и наставила да користи грчку кризу за своје интересе, далеко превазилазећи по сразмерама добијене добити друге колеге из Европске уније, међу којима су и Холандија и Француска. Уопште није чудно што Берлин категорично одбија да иницијативу преда неком другом – тако што истовремено појачава притисак на Атину и уцењује други део Европе крахом грчке економије до кога ће доћи уколико се Грчкој дају олакшице. Као пример из уџбеника може да послужи следећи одломак из коментара радио-станице Deutsche Welle: „Алексис Ципрас ће ући у историју као још један грчки премијер који се показао као потпуно неупотребљив на тој дужности, на крају чак још гори него његови претходници. Уколико се не деси право чудо, Грчка ће да потоне у хаос и банкротство. Грци морају што пре да се ослободе Ципраса и његове владе.“ Инсистирање Немачке на максималном заоштравању позиције према Атини тако да се покуша победа без обзира на то како ће снаге бити распоређене, попримило је тако опасне сразмере да почиње да изазива стрепње од стране не само њених партнера из Европске уније, већ и САД-а. Информације којим располажемо нам омогућују да говоримо о „савезу“ који је ојачао последњих недеља, а који је створен између Париза и Вашингтона, који независно један од другог долазе до закључка да постоји реална претња „германизације“ руководећих органа и одлука Европске уније. При том француске власти све активније прате концепцију коју износе амерички економисти Пол Кругман и Кенет Рогоф. Они се, без обзира на све индивидуалне разлике у прилазу, солидарно супротстављају позицији Немачке и немачких бизнис-кругова сматрајући да они треба да преузму главно бреме при решавању дужничких проблема у еврозони тако што би, конкретно, издали еврообвезнице за обезбеђење дугова Грчке, али не само ње, већ и Ирске, Шпаније и Португалије, које би платили порески обвезници читаве Европе. Како каже Рогоф: „С обзиром на масовну финансијску кризу, европски дужнички проблеми треба да се дијагностификују као проблем неспособности да се од самог почетка плаћа и то треба да се лечи реструктуризацијом дугова и опраштањем, уз умерено повећану инфлацију и структурне реформе“. При томе је у Грчкој „требало да буде више брзих дужничких отписа“, а за рекапитализацију немачких банака требало је да се искористе средства немачких пореских обвезника. Ни аналитичари компаније IceCap Asset management не сумњају да Грчка никада неће моћи да отплати сва своја дуговања која су се, када се узме у обзир нови програм помоћи, приближила цифри од 400 милијарди евра. По њиховом мишљењу, заједно са последњим догађајима (банкарски одмор и ограничења у кретању капитала) грчка економија изгледа лошије него икада до сада. Настала ситуација омогућује да се претпостави да компромис у вези са Грчком, који су постигле Француска и Немачка, може да буде последњи у узајамним односима Париза и Берлина. Француски председник Франсоа Оланд је категорично против дискусија које је иницирао министар Шојбле, а које се односе на привремено искључење Грчке из еврозоне: „Не може да буде никаквог Grexit-а. Grexit или постоји, или га нема, Грчка је или у еврозони, или уопште није у еврозони“. При том су и Париз и Берлин већ успели да се снабдеју подршком најближих савезника. Француску су у њеном сукобу са Немачком подржале не само земље Средоземља, већ и Холандија и, што је врло значајно – Аустрија. Аустријски канцелар Вернер Фајман је предлог Немачке отворено назвао „понижавајући“. Осим тога, по његовим речима, уколико би дошло до реализације немачког сценарија: „многе земље могу да почну да излазе из еврозоне и да се у њу враћају, говорећи `дајте да одахнемо од јединствене валуте`. То ће да уништи дух еврозоне.“ Али, ни Немачка није остала без подршке, немачки прилаз су поздравили Финска и Словачка. Премијер Словачке, Роберт Фицо, буквално је изјавио: „Најбоље би било када би Грци еврозону напустили сами, одрадили свој домаћи задатак и затим покушали да се врате“. Питање следећих корака Европске уније према Грчкој може да се појави у најскорије време. Еврогрупа је прелиминарно одобрила трећи пакет помоћи Грчкој. Али, иако усаглашен са кредиторима и подржан од стране грчког парламента, пакет финансијске помоћи захтева и одобрење држава еврозоне. Уколико дође до нових сукобљавања мишљења, Европска унија ће да размотри могућност да се Грчкој одобри бриџ-кредит („међукредит“) од шест милијарди евра са роком враћања од максимално три месеца. По информацијама немачког листа Bild, тај корак министри финансија еврозоне разматрају као алтернативу трећем пакету финансијске помоћи Атини од 85 милијарди евра. Такође треба да се има у виду да дискусије о Грчкој у Европској унији наилазе на опште негативно мишљење. Програм количинског олакшавања који важи у зони евра не доноси никакав успех. То је закључак из протокола последњег заседања Европске централне банке (ЕЦБ). ЕЦБ је темпо обнове економије еврозоне назвала „разочаравајућим“. Осим тога, инфлација у еврозони остаје на изузетно ниском нивоу, без обзира на њен мањи раст од почетка године, каже се у протоколу заседања. И то кочи економски раст. Према мишљењу ЕЦБ, стварна инфлација може да буде негативна, а текући ниски темпо инфлације – само резултат статистичких грешака. Без обзира на то, Немачка одбија да ублажи своју позицију. У интервјуу немачком телевизијском каналу ZDF од 16. августа канцеларка Меркел је ко зна који пут одбацила могућност да се спасавању Грчке прикључи ММФ, који, са своје стране, инсистира на отпису дела дуговања и сматра да без тога Грчка није у стању да се избори са кризом. „Ја сам, као и до сада, потпуно сигурна да је грчки дуг изгубио стабилност и да та земља не може да га сама стабилизује. Европски партнери Грчке треба да предузму кораке како би се дужничко бреме Грчке олакшало“, убеђена је извршна директорка ММФ-а Кристин Лагард. Према свему, супротстављеност у редовима ЕУ може да постане још опаснија не само са гледишта решавања економских проблема, већ и на плану питања ко политички води ту организацију.
