Дускусије до којих опет долази, а које се односе на решавање проблема Грчке све очигледније стичу „географску меру“, а подела интереса се поларизује око два основна центра – средоземног који води Француска и северног на челу са Немачком. Аргументација и закључци њихових представника су дијаметрално супротни, а све дубља сукобљеност директно прети моћи Европске уније да делује као јединствен економски и политички организам. За оне који подржавају „немачки“ прилаз решавању проблема грчких дугова за програмски се сматра чланак који је ових дана у америчком интернет-издању Project Syndicate објавио председник Немачког савета економских експерата Кристоф Шмит. Тај аналитичар и његова организација су познати због тесних веза са крупним немачким бизнисом, а њихове препоруке стижу директно на сто Ангеле Меркел, федералног канцелара. Па онда – какву политику предлаже Кристоф Шмит према Грчкој? Њена суштина је у забрани не само отписа грчких дугова, већ чак и њихове реструктуризације. Реструктуризација Грчког дуга ће запретити „Дугорочној стабилности читаве еврозоне“ – тврди председник Немачког савета економских експерата. Признајући чињеницу да висока задуженост смета расту економије Шмит је упоран у тврдњи да „Грчка има много озбиљније сметње, на пример структурне мане и политичке игре на граници фаула“ и предлаже да се „пре свега пажња обрати на то“. Осим тога, по његовим речима, реструктуризација званичног дуговања Грчке представља преседан – изузетак од правила. Остале земље еврозоне ће раније или касније да захтевају потпуно исте уступке. 2013.године, пошто је Грчкој продужен рок за враћање дужничких обавеза, Ирска и Португалија су захтевале – и добиле – исто продужење, мада су њихове потребе биле мање видљиве – потсећа Шмит. Уместо да се иде на уступке који би могли да доведу до дугорочне нестабилности еврозоне, лидери Европе треба да се залажу за мере које активно стимулишу земље-учеснице да воде паметнију буџетску политику – убеђен је К.Шмит. Он, даље, сматра да ће Грчка да зависи од повлашћеног финансирања из нетржишних извора, по свему судећи, још врло дуго. Овакав начин финансирања се пружа уз услов извођења реформи, а не промене дужничких коефицијената. „Номинална величина грчке задужености ће почети да буде важна тек када та земља поново стане на дужничка тржишта и почне да води рачуна не о повлашћеним, већ о тржишним условима позајмљивања. Док је ситуација таква, земља мора да спроведе структурне реформе које су неопходне како би се обновиле перспективе дугорочног економског раста и тако ојачале и њене могућности да се дуг исплаћује без значајног смањења његове номинале“ – констатује немачки експерт и закључује: „Немогуће је негирати да краткорочне одлуке о великим проблемима, например, ублажавање дужничког бремена Грчке, прети гугорочној стабилности еврозоне. Да би се опстало, и уосталом и да би Европски монетарни савез јачао, његове вође не треба да прихватају искушење да постоје лака решења“. Анализа постулата шефа Немачког савета економских експерата нас приморава да закључимо да су они у основи потпуно супротни оценама аналитичара који представљају независне финансијске центре и институције. Јер они већином, напротив, подвлаче да је неопходно да се одмах отпишу грчка дуговања, или да се изврши њихова кардинална реструктуризација, констатујући да ће у супротном ту земљу и целу еврозону већ следећих месеци чекати нови још јачи потреси. Тако анкета највећих светских економиста, коју је спровела Агенције за пословне новости Bloomberg , показује да крајем 2016. могу поново да се стекну услови да Грчка остане изван зоне евра. Скоро половина анкетираних економиста је изјавила да је трећи пакет финансијске помоћи од 86 милијарди евра, који је договорен у јулу, премали да би Грчка изашла из кризе. При том, у опасност да ће Грчка бити принуђена да крајем 2016.године напусти еврозону верује 71% економиста које је анкетирао Bloomberg. Већина експерата сматра и да је неопходно да се Грчкој олакшају услови враћања дугова. Како је то приметио главни економиста компаније Merrion Capital Group из Даблина, Ален МекВејд, Грчкој је неопходно да јој се смањи дужничко оптерећење. Уколико се то не учини, он сматра, та земља тешко да ће преживети у еврозони. С тим се слажу сви, по речима тог експерта, осим Немачке. У насталој ситуацији постаје још актуелнија прича коју је у јулу испричао председник Савета ЕУ Доналд Туск. Он је признао да се док су трајали преговори, који су одржани одмах после грчког референдума о односима Атине и међународних кредитора, европска економија због неконструктивне позиције немачке канцеларке Ангеле Меркел према грчком премијеру Алексису Ципрасу, нашла на ивици „катастрофе“. Према речима Туска који је и сам учествовао у дискусијама, европски лидери су се „цењкали“ о величини грчког приватизационог фонда, чије оснивање је представљало један од услова међународних кредитора да би се Атини одобрио нови пакет финансијске помоћи. „У току преговора, око 7 сати јутра, Ципрас и Меркел су замолили за прекид и ја сам осетио да су преговори врло близу пропасти. Дотле је разлика у процени износила само 2,5 милијарде евра. Рекао сам им да уколико се преговори заврше без договора ја сам спреман да врло гласно објавим да се Европа нашла на ивици катастрофе због 2,5 милијарди евра“ – то је саопштио председник Савета ЕУ. У вези с тим значајан је и битан детаљ из наведених преговора, које је председник Савета ЕУ фактички „спасао“. Основни камен спотицања у преговорима је постао управо захтев спољних кредитора да се у Луксембургу формира фонд за приватизацију државних актива. Атина се на крају сложила да тамо преда државне активе у вредности 50 милијарди евра на управљање међународним кредиторима, због чега је доцније премијер Ципрас у својој коалицији левих радикала – Сиризи – претрпео оштру критику. По нашим информацијама наведени захтев о формирању фонда је ванредно унео на дневни ред немачки министар финансија Волфанга Шојблеа, одмах пошто се у Берлину сазнало да је дошло до зближавања позиција ММНФ-а, Европске Централне банке и Европске комисије, са једне стране, и грчке владе, са друге. При том, до овог зближења је дошло захваљујући напорима Француске која је фактички свим учесницима преговора пружала одлучујућу експертску и техничку подршку. Берлин је ултимативно изјавио да не прихвата већ скоро завршен споразум, обзиром да у њему нема „гаранција“ да ће Атина испунити своје обавезе, и захтевао је формирање фонда, припретивши да ће у супротном да постави питање искључења Грчке из зоне евра на минимално 5 година. Како сведочи већ помињано интернет-издање Projekt Syndicate, сценарио за привремено одбијање Грчке да се служи валутом Европске уније осмислио је већ помињани Волфанг Шојбле који је своју позицију објаснио немогућношћу чак и делимичног отписа дугова у оквиру структура и институција еврозоне. „Мада су правни аргументи, вероватно, врло натегнути, отворено смањење дуговања за земљу еврозоне остаје немогуће из политичких разлога“ – у вези с тим констатује аналитичар Project Syndicate-a Данијел Грос. На крају, постигнути договор је испао повољан за Немачку. Еврозона је сачувана у облику у коме је била и до сада, грчка дуговања нису отписана, Немачка је учврстила своју улогу финансијско-политичког лидера у Европској унији, а приватизациони фонд, који је формиран у ЕУ се нашао под контролом у првом реду – немачког бизниса. Међутим, противуречности у самој ЕУ од тога су само појачане, јер Француска и њени савезници показују све мање жеље да играју онако како Немачка свира. (Завршиће се)
