Доле са заједничким руско-српским антитерористичким вежбама!

Боље би било да Сергеј Шојгу, руски министар одбране, не долази у Београд. Само што он тамо стигне, у Бриселу почиње лоше варење желуца. А то није нимало пожељно, јер ће Брисел ускоро постати родитељ-старатељ усвојеног Београда. Какав ће му то бити отац са лошом пробавом? Претвориће срећни период српске евроконфирмације[1] у сушто мучење. Цепидлачиће по свим питањима редом. Просудите сами. Недавно је Брисел са својом љубавницом с друге стране океана, одлучио да објави рат светском тероризму, јер је то добра прилика да се заради још неки додатни динар. Све је урађено по препорукама из уџбеника О´Хенрија са насловом “Краљеви и купус”. Сећате се како се у том уџбенику описује начин како да се Абориџини натерају да купују обућу? Треба ноћу по путу разасути трње и ујутро натерати босоноге домороце да се протегну до продавнице обуће. Ето тако. По целом свету су они набацали трња у виду Бин-Ладена, Абу-Багдадија и осталих страшила и Абориџини су потегли к њима ради помоћи. Истина, неки су, попут Русије, одлучили да се обују у сопствене сандале, код нас је, наводно, сопствена кожа чвршћа. Ту се забринула и наивна Србија: како то да сви купују нову обућу, једино ја ходам у изанђалим ципелама. Хоћу да се заштитим од трња! И бацила се према Русији са којом може да разговара не само уз помоћ прстију, него чак и речима. И они су тај посао започели прошле године. Спровели су прве антитерористичке вежбе. Треба рећи, скромне. Са српске стране укупно 200 људи је узело учешће. То се наравно нипошто не може поредити са количином бодљи које је Брисел, заједно са љубавницом, набацао у Македонији и Санџаку. Но, сваки почетак је тежак… Треба рећи да се почетак допао и Србима и Русима и они су одлучили да тај интересантни посао наставе већ у 2015. години. Али, ту се већ Брисел изнервирао и рекао: чиме се то ви бавите? Да ли сте ви уопште свесни шта чините? Не смете да вежбате са Русима! Ми очекујемо да се Србија понаша у складу са обавезама пред ЕУ и процесом присаједињења. Ове речи изговорила је званична девојка из Брисела, која се зове Маја Коцијанчић. Она додуше није појаснила да ли су се Срби обавезали да неће вежбати борбу против тероризма у процесу присаједињења. Или су се можда обавезали да не воле Русе зато што Украјина убија своје грађане. Девојка није ништа појаснила, али је рекла да не треба вежбати са Русима ни на каквим антитерористичким вежбама. Додуше, засад није претила санкцијама. Очигледно чека повољан тренутак. Ја чак мислим да Брисел не фрустрира толико стара склоност Срба ка пријатељству са Русима. Па шта да се ради, нека одступања од норми не могу се лечити. Највероватније Брисел пре свега не жели да се у Србији појаве озбиљне антитерористичке јединице. Уосталом, од њих се не може очекивати ништа добро. Замислите да изникну у Санџаку или, спаси Господе, почну да гуше албански криминал. Који се тако лагодно осећа у данашњој Србији. Не заборавите да тај криминал храни истинске патриоте Косова, који ће, ако затреба, за Брисел и главу да дају. Наравно, туђу. Тако да Србе подсећају: ви уопште не улазите у ЕУ како бисте заштитили своје право на национални живот. О том праву ће се побринути и без вас. Ваше место је – покрај чучавца.[2] [1] Конфирмација – Протестантски обред првог причешћа, у овом случају – једна врста овере “еврозрелости” (Примедба преводиоца) [2] Алузија на крилатицу из чувеног совјетског филма «Джентльмены удачи»: “Дечице, а зар вам се не чини да је ваше место око чучавца?” (прим. прев.)