„Инвестиције“: стране, а наше

Миодраг Зарковић Има томе неко време, како је из српског језика протерана реч „улагање“, а на њено место постављен израз „инвестиција“. Тако данас у Србији више нико не прича о, рецимо, улагањима, већ искључиво о – инвестицијама. И то не било којим, већ страним. Зато су ваљда Стефан Немања и синови му ономад па стварали Србију: да би странци једног дана имали где да улажу. Пардон, инвестирају. У сваком случају, хистерична кукњава за страним инвестицијама је једно од општих места савремене Србије. У овом веку, која год да је власт на орочено добила државу на поклон, од страних је инвестиција правила насушни, спасоносни циљ. Занимљиво је, међутим, како стране инвестиције по потреби могу да постану – наше! Ако околности захтевају, те исте инвестиције које су до малопре биле стране па самим тим и драгоцене, одједном се преобрате у нешто попут наше културне баштине, те бисмо ми Срби морали да их чувамо, помажемо и штитимо. А сваког ко их не поштује – презиремо. Тако је, на пример, дневни лист „Блиц“ у потресном призвуку известио читалаштво да је лично Владимир Путин донео одлуку да се аутомобили из Србије не могу продавати у Русији без царине. Србија, иначе, нема сто фабрика аутомобила, него једну једину, ону у Крагујевцу, која је славодобитно и уз велику помпу продата италијанском „Фијату“ пре седам година. Према томе, када неко пише о „аутомобилима из Србије“, у ствари пише о „фијатима“ произведеним у Крагујевцу, у постројењима која припадају италијанском ауто-диву. Што онда значи да је Путин забранио бесцаринску продају крагујевачких „фијата“ у Русији. Истина, у самом „Блицовом“ чланку дотична одлука не приписује се изричито руском председнику, чак ни самој Русији, већ се нагађа о могућности да је забрану тражила нека од држава са којима је Руска Федерација образовала Евро-азијску економску заједницу: Белорусија, Казахстан или Јерменија. (То је, иначе, јединствена прилика да читаоци „Блица“ сазнају да уопште постоји нешто што се зове Евро-азијска економска заједница, те да је тренутно, поред Русије, чине још три земље.) Али је зато у наслову јасно истакнут главни кривац за посртање „стране а наше“ инвестиције „Фијата“ у Крагујевцу: „ЊЕТ! Сазнајемо: `Фијат` стао пред Путином“. Заиста, тако гласи наслов „Блицовог“ чланка. У извесним културама би таква опрема основног текста могла да буде сматрана сугестивном. Неко би чак могао да је назове и лажљивом, пошто је у самом писанију одговорност за одлуку јасно смештена у Савет ЕЕЗ. На Б92, међутим, нису видели ништа спорно у издвајању Путина као главног кривца. Штавише, као да су решили да отклоне све недоумице око тога кога је Путин оштетио овом одлуком, па су на својој интерент страници пренели „Блицов“ чланак тако што су му дали наслов који су сами смислили: „Путиново `њет` за нашег `фићу`“. И, то је најзад заокружена слика: није ствар само у томе што је Путин, главом и брадом, тај који је рекао „њет“, већ је он то урадио спрам – НАШЕГ „фијата 500Л“. Руски је председник, срам га било, решио да науди италијанском а нашем националном благу. Свашта човек може да очекује од тих Руса. Осим улагања. Пардон, инвестиција. Тога нам из Русије не треба. Некако, нису стране. Није да Руси неће, би они ивестирали у Србију, али ми не дамо. И то је у реду, пошто већ идемо ка Европској унији ког ће нам па ђавола инвестиције које нису довољно стране?! Али то што Руси нису спремни да помажу стране… пардон, НАШЕ стране инвестиције… е, то већ није у реду. Заједно са тим својим евро-азијским пајташима, Руси су изгледа решили да се према страним инвестицијама у Србију односе као према – страним инвестицијама! У корену тог безобразлука мора да је неукост. Руси, а и остали припадници те Евро-азијске економске заједнице, по свој прилици не читају наша гласила. Која су наша, иако су страна. (То су, заправо, инвестиције које су отвориле врата свим осталим.) Јер, да их читају, савршено би знали кад је та и та инвестиција страна, па је добродошла, а кад српска, па мора бити повлашћена. Као што ми знамо. Зар не?