Ђавоље коло је започето
Да је оне праве Црне Горе, њене части и витештва, оне слободне Црне Горе којом не владају идеолошке самообмане и титоистички феудализам, да је у њој главара са образом и чојством које ни себични интереси и материјална грамзивост не могу гурнути у мрак светогрђа и гажења по иконама сопствених предака, да је закона који то […]
Да је оне праве Црне Горе, њене части и витештва, оне слободне Црне Горе којом не владају идеолошке самообмане и титоистички феудализам, да је у њој главара са образом и чојством које ни себични интереси и материјална грамзивост не могу гурнути у мрак светогрђа и гажења по иконама сопствених предака, да је закона који то афирмишу и штите, а не да се силом националистичког сљепила баш њима јуриша на слободу вјере и вишевјековне црногорске православности – онда би прогон црквених великодостојника у Црној Гори био незамислив, кажњив по закону, а још више јавно осуђен по моралној савјести огромне већине грађана.
Нажалост за данашњу власт у Црној Гори као да нема љућег противника од сопствене, народне вјере, нити опаснијег непријатеља од Христове православне Цркве и безобзирнијег ,,освајача“ од чувара трона Светог Петра Цетињског.
Устала је сва власт Црне Горе, условљени полицијски позорници, њихови командири са отворенијим справама за пренос наређења, начелници специјалних јединица, дежурни тужиоци по престоним и главним градовима и они тајни доушнички службеници који своју несретну личност продају за дан слободе.
Сви они, на челу са оним најглавнијим од свих, заигрили су оптужбама, пријетњом, одвођењем у полицијску станицу и позивом од тужилачких органа. Један хијенски пир супротан свему модерном у свијету, а још више оном старом црногорском достојанству и традицији.
Започели су ђавоље коло у лову на једног јединог човјека, слугу Божјег, човјека у деветој деценији земаљског живота, митрополита нашег Амфилохија, првога међу свима православним у Црној Гори, и по статусу, и по вјери и по свом знању.
Њега треба ,,покорити“, понизити, њему показити силу безбожних владара, па ће се и Црква умирити, православље ућуткати и вјерујући народ коначно преобратити у нову вјеру латиничног црногорства, вјеру забрањеног сјећања и права на претке.
То се по глави главара ове хајке могуће мота и управља њиховим страхом од литија, народа и Бога. Можда да се и сам Господ ,,уплаши“ од силине овог јуриша на слугу Његовог, па да и он устукне од позива за саслушање који се у некој полицијској станици и за њега спрема, ту испод крша Ободовог и надохват Обилића пољане.
Тужна је Црна Гора у којој се хапсе владике, прогоне свештена лица, а од Цркве одузимају храмови и реликвије. Као да је Црква музеј, а мошти светаца културно историјски споменици којима чиновници власти треба да управљају као малим хидроцентралама, рудама или јавним финансијама и то већином у личном интересу оних најмоћнијих, а не да су неизоставни дио живе Христове Цркве и сабор вјечно окупљеног вјерујућег народа који је ту удружен и непоткупљиво сложан у одбрани свог постајања и идентитета.
Мучеништво Цркве траје већ хиљадама година и није ово најновије страдање православне Цркве у Црне Горе нека цивилизацијска новина, али оно што збуњује јесте што ни толико времена, страдања и искушења хришћанства није научило ове наше атеистичке господаре да је тај сукоб против Цркве не само немогуће добити, него да онај који креће са таквом намјером и чином отвара ране братских подјела и нетрпељивости у Црној Гори, још незацијељене из свих историјских диоба, за које нико не може и неће бити одговаран осим власти саме.
Опасно је све то не само за ову власт, која је као и све друге смјенљива и која ће неупитно бити смијењена, опасно је то за земљу, за народ и за будућност Црне Горе, за њено потомство које живјећи у разликама неће газити оног другог, његово писмо, вјеру, гроб, обред, него му братски пружити руку договора – спасоносну за мир и добро Црне Горе.
Зато и поручујем и молим, отворите очи, погледајте око себе, ви садашњи властодршци Црне Горе. Да ли макар у једној православној земљи или хришћанској, јудејској, исламској, хапсе владике, реизе, рабине због вјерског обреда у самоћи овог пандемијског зла и лако ћете препознати на којој сте цивилизацијској страни залутали, гдје сте се, бојим се, неповратно и коначано осамили, изоловали и осудили.
А вријеме је одувијек било и остаће најбољи судија. И пред Богом и пред људима.
Теодосије/ИН4С