Пуђдемон: Зашто ЕУ не би примила независну Шкотску и Каталонију, ако већ преговара са Косовом, Северном Македонијом и Албанијом
Бивши лидер Каталоније Карлес Пуђдемон упитао је зашто Европска унија не би примила независну Шкотску...
Бивши лидер Каталоније Карлес Пуђдемон упитао је зашто Европска унија не би примила независну Шкотску и Каталонију у своје чланство, ако већ, како каже, „преговара са Косовом, Северном Македонијом и Албанијом”.
Наиме, Приштина је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, док Албанија и Северна Македонија нису добиле из ЕУ зелено светло за почетак претприступних преговора.
„Рекли су нам: Прихватање Шкотске, Каталоније и Фландрије било би превише компликовано. Могли бисмо то да прихватимо, али истовремено ЕУ је тежила ка проширењу броја држава чланица са 28 на 30, или чак 32. Они преговарају са Косовом, Северном Македонијом и Албанијом о њиховом придруживању”, рекао је Пуђдемон у интервјуу са бившим председником Еквадора Рафаелом Кореом за шпански РТ.
Бивши председник Европске комисије Жан Клод Јункер је раније рекао да би било немогуће управљати Унијом уколико би имала 98 чланова што би се, како је навео, на крају и десило уколико би Каталонији било дозвољено да ради шта жели.
Пућдемон, међутим, тврди да би ЕУ могла да буде функционална заједница са богатим и срећним становништвом, чак и ако буде састављена од малих земаља.
Он сматра да области које желе да се отцепе, попут Каталоније, не би требало да имају другачији третман „само због тога како су границе постављене у неком тренутку у прошлости”.
„Они који праве мапе мораће много пута да праве промене јер се, на срећу, границе мењају. Наша тежња је да те промене не буду спроведене путем рата, бракова међу краљевским породицама и колонизацијом, већ према вољи народа”, наводи Пуђдемон, преноси Танјуг.
Пућдемон, који је на потерници Шпаније због организовања референдума о независности Каталоније пре две године, сматра да би требало поздравити ненасилан начин борбе за независност, који су спровели он и његове присталице.
У супротном, како тврди, људи са сличним тежњама видеће да је „једини начин за стицање независности рат и оружани сукоб, уз каснију интервенцију међународне заједнице, као што је био случај са Југославијом”.