Како руске подморнице варају НАТО морнаре?
Лезите на земљу, утопите дизел-генераторе и посматрајте потпуну тишину — руске подморнице редовно изводе вежбе...
Како руске подморнице варају НАТО морнаре?
Лезите на земљу, утопите дизел-генераторе и посматрајте потпуну тишину — руске подморнице редовно изводе вежбе како би избегли потјеру. Пре неки дан, дизел-електрична подморница Колпино успешно се сакрила у Црном мору од бродова Касимов и Суздалетс, имитирајући непријатељске ловце на подморницу. О опасној игри мачке и миша под водом и најефикаснијим начинима да се „изгуби реп“ — у материјалу РИА Новости.
Хитно роњење
Познато је да заповедници подморнице не воле на површини да ступе у контакт са обалом — то одмах открива локацију подморнице. Рањивост јој се додаје чак и ако је на дубини перископа са подигнутим уређајима који се увлаче. Први који су пронашли такву подморницу су авиони и хеликоптери способни пресрести радио сигнал и открити његов извор.
Међутим, савремене подморнице опремљене су и радарским системима за откривање импулса, који одмах откривају рад противподморничког радара. Чим постане јасно да се подморница посматра, посада извршава хитан маневарски потоп након чега следи раздвајање од тачке успона.
Поступци морнара у овој ситуацији прорађени су до аутоматизма. За све о свему имају само неколико минута. Командант мора брзо израчунати оптималну брзину и дубину урањања, како не би разоткрио брод.
«Не морате мислити да он одмах креће у пуном замаху и жури у страну. То је погрешно», каже бивши командант нуклеарне подморнице Игор Курдин, преноси РИА Новости. Брзина дизел-електричних подморница није довољно велика да се брзо одвоји од непријатеља. Али њихове посаде користе друге тактичке методе, укључујући коришћење сонарних контрамера. «
Према његовим речима, главна предност дизел-електричних подморница у односу на нуклеарне је способност да се тихо скривају на дну. На броду је тренутно најављен начин тишине. Сви механизми и уређаји су искључени, кретање у претинцима сведено је на минимум, морнари не могу гласно да разговарају, праве непотребне покрете и стварају вањске звукове.
Дизелска подморница може тихо лежати на дну неколико дана. Бродови с нуклеарним погоном то не могу — нуклеарни реактор не може бити остављен са искљученим помоћним системима.
«Луди Иван»
Према Курдину, морнари Русије и НАТО-а немају фундаменталне разлике у методама избегавања потере. Међутим, према војним стручњацима, руски подморничари су у томе постигли веће вештине и „збуњују стазе“ много ефикасније од својих западних колега.
Чињеница је да када избегавају јурњаву, руски морнари ретко поступају по обрасцу. Они су креативни. Један од маневара, измишљених током хладног рата, Американци су прозвали «Луди Иван». Затим су америчке подморнице често слетале на реп подморница СССР-а. Ходали смо мртвом зоном иза крме — совјетски сонари их нису могли препознати због буке њихових пропелера. Да би открили непријатеља, заповедници су вршили непредвидиве и оштре манеуре, све до окрета за 180 степени. Да би избегли сукоб, Американци су били присиљени да држе дистанцу.
«Највиша оцена мојих акција као команданта подморнице биле су речи бившег америчког команданта подморнице,» каже Курдин. «Адмирал је рекао да сам један од ретких који га је успео изненадити. Треба напоменути да Американци узимају у обзир не само карактеристике подморница и њихову акустичност. Имају тактичке портрете одређених руских команданата. «
У једном тренутку, совјетски морнари су научили правилно заобићи противподморничке линије, па чак и познати амерички систем за праћење СОСУС. Тако је, 1985. и 1987., Ратна морнарица СССР-а водила јединствене операције Апорт и Атрина. Затим су две групе од пет атомских подморница потајно напредовале у Атлантски океан. Истовремено повлачење таквог броја подморница с нуклеарним погоном из њихове матичне базе није могло проћи незапажено од стране америчке војске. Привукли су све снаге и средства, покренули лов на пуне размере. Међутим, носачи ракета успели су да савладају све линије противподморничке одбране, стигну до америчке обале и остану непримећени.
Оружани «превртачи»
Претрага и потрага за подморницом је засебна прича. Војне праксе Русије и НАТО-а нису много различите. Обоје широко користе морнаричку авијацију — авионе и хеликоптере. Они круже око сумњивих подручја и раштркају хидроакустичне, инфрацрвене, пасивне и активне плутаче у зони патролирања.
На пример, руска морнарица је наоружана ИЛ-38 опремљеним системом за претрагу и осматрање Беркут-38 и модернијом Новелом. Борбени радијус „Ила“ је 2200 километара. Флота поседује и више летелица дугог домета — Ту-142. Они могу радити пет хиљада километара од базе.
Чим стигне сигнал из плутаче, посада авиона контактира противподморничке бродове. Приближни ток подморнице одређује се операцијом других плутача. Силуета подморнице такође се може визуелно одредити — сунчаног и мирног дана тамни издужени труп јасно се види из ваздуха. На плитким дубинама посебно.
Након што су од ваздухопловства добили координате мета, противподморнички бродови почињу да истрају.
Многи од њих имају специјалну опрему за откривање будности која јасно може одредити колико дуго и у ком правцу је смртоносна „цигара“ прошла.
У арсеналу флоте било које морске снаге увек се налазе моћни сонарни системи, торпедне цеви и ракетне бомбе. Ловци на подморнице слете на реп своје жртве и на њу испале десетине дубинских експлозија и торпеда. Штавише, није неопходно директно ударити подморницу бомбом — набој може експлодирати у близини, а експлозивни талас ће обавити свој посао.
РИА НОВОСТИ