МИП Русије: Ми и Црна Гора имамо велике могућности за сарадњу, али је то онемогућено њиховим заузимањем прозападног курса и уласком у НАТО
Руско министарство иностраних послова оценило је да Црна Гора и Русија имају «значајан потенцијал за интеракцију, али се те могућности не користе».
Из Министарства, на чијем челу је Сергеј Лавров, подгоричким Вијестима је саопштено да Русија и Црна Гора имају богату историју билатералних односа и значајан потенцијал за интеракцију.
«На жалост, те могућности се не користе», одговорено је из Одељења за информисање и медије руског Министарства иностраних послова на питање какви су тенутни односи између двају земаља.
Разлог за то што се те могућности не користе, у руском Министарству виде у томе што је «званична Подгорица за себе изабрала безалтернативни прозападни курс развоја»,преноси подгорички дневник.
«Пракса показује да покушаји формирања сопственог националног идентитета искључиво на основу порицања историјског искуства, прекида веза са суседима и наде у светлу евроатлантску будуц́ност, воде само до повец́ања конфронтације у региону, који је, и без тога, оптерец́ен бројним изазовима», наводи се у одговору руског Министарства.
Из тог ресора су истакли да се надају да ће се створити услови за повратак развоја руско-црногорских односа на узајамно корисним основама.
«Добри односи Црне Горе и Русије нарушени су након заокрета црногорске власти ка Западу и одлуке да државу води ка чланству у НАТО, као и одлуке да се у потпуности придруже санкцијама ЕУ против Русије», подсећа подгорички лист.
Те одлуке су наишле на велико противљење Русије, па је 2017. година, посебно до јуна, када је Црна Гора и званично постала 29. чланица НАТО-а, протекла у објављивању «оштрих» саопштења из руске Владе.
Додатно на односе је утицало хапшење групе српских и црногорских држављана због припреме насилне смене власти на дан парламентарних избора 2016. који су били својеврсни референдум о чланству Црне Горе у НАТО.
Због организовања групе која је, према пресуди суда у Подгорици, припремала заверу у одсуству су на затворске казне осуђена двојица припадника руских обавештајних служби.
Виши суд је 9. маја, између осталих, осудио руске држављане Владимира Попова на 12, а Едуарда Шишмакова на 15 година затвора због кривичног дела «стварање криминалне организације и тероризам у покушају».
Након пресуде, из Одељења за информисање и медије руског Министарства иностраних послова је саопштено да пресуда Вишег суда у Подгорици «не оставља никакву сумњу у политизацију црногорског система правде и његову подложност манипулацијама споља», те да само може погоршати руско-црногорске односе, који су вец́ на најнижој тачки у њиховој историји.
Почетком јула ове године је са састанка председника Мила Ђукановиц́а и одлазец́ег амбасадора Русије у Црној Гори Сергеја Грицаја, саопштено да данашњи карактер руско-црногорских односа не одговара духу вековних и традиционално пријатељских веза.
«Саговорници су указали на неопходност предузимања заједничких напора за поправљање ситуације и за изградњу билатералног дијалога од обостраног интереса за народе ове две земље», саопштено је тада из Ђукановићевог кабинета.