САД: НАСА обележава 50 година од слетања на Месец
Пре тачно 50 година, Американци Нил Армстронг и Баз Олдрин спустили су се на Месец и то је тада на телевизији пратило пола милијарде људи.
Њих двојица су се спустила на Месец 20. јула 1969. године тачно у 20.17 по средње-европском времену.
Око шест сати касније, тачно у 2.56, тада усред ноћи у Европи, Армстронг је левом ногом коракнуо по тлу Месеца уз чувену реченицу: «Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство».
Америчка свемирска агенција Наса већ недељама се припрема за обележавање годишњице разним изложбама у свемирским центрима у америчким савезним државама Флориди и Тексасу.
Амерички потпредседник Мајк Пенс данас ће одржати говор у центру Кенеди одакле су полетели Армстронг, Олдрин и Мајкл Колинс, трећи астронаут који није корачао по Месецу већ је остао у командном модулу у орбити.
На Месецу бројни артефакти, неки желе да им се да статус културне баштине
Три ровера, шест америчких застава, десетине сонди које су успешно слетеле на Месец или су тамо пале, разни алати, камере и смеће: на Месецу су, као резултат бројних истраживања остале стотине артефаката.
Неки стручњаци сматрају да би им требало доделити статус културне баштине како би се заштитиле од предстојеће људске активности и најезде свемирских туриста.
Све је почело 13. септембра1959. године, када се совјетска сонда «Луна 2» срушила у делу Месеца названом Маре Имбриум.
Након тога је у склопу свемирског програма «Луна» Совјетски Савез у правцу Месеца послао низ међупланетарних свемирских сонди, а потом су Американци кренули с програмима «Рангер» и «Сурвеyор».
А 20. јула 1969. на Месец стижу први људи — Нил Армстронг и Баз Олдрин. Импровизирајући и ручно управљајући лунарним модулом «Еагле», Армстронг га је спустио у подручје названо Море мира, избегавајући притом бројно стење.
Тамо су амерички астронаути провели 22 сата, оставивши иза себе све што им није требало при повратку на Земљу: мердевине којима су се спустили с лунарног модула, камере, посебне чизме, заставе и четири «уређаја за фекалије».
Посаде још пет успешних Аполо мисија за собом су на Месецу оставиле на стотине разних предмета.
Према подацима непрофитне организације «For All Moonkind», која настоји да очува људску баштину у свемиру, тамо је стотинак места на којима су људи оставили траг. Прецизније — око 167 тона материјала.
Законски, «сва та места нису уопште заштићена», каже Мишел Ханлон, професорка на правном факултету Универзитета Мисисипи и суоснивачица организације «For All Moonkind». Реаговала је на шалу водитеља Европске свемирске агенције Јана Ворнера који је својевремено казао да жели да се америчка застава допреми натраг на Земљу.
«Дакле, сви ти врло важни трагови, трагови свемирских чизама, трагови ровера, који су остали тамо, са археолошког стајалишта заправо немају никакве заштите», сматра Ханлон.
Научница страхује да би једног дана места на која су слетале сонде могла бити врло занимљива туристима, који ће вероватно «подићи» лунарну прашину, а она «реже попут стакла и може бити врло штетна».
«Међународним правом није одређено да не смете ровером стићи до места на Месецу које вас занима и мало ‘прошврљати уоколо’. Мислим да би се требало да заштитимо од свих потенцијалних ненамерних и намерних потеза», сматра проф. Ханлон.
Уговор о свемиру јасан
НАСА је усвојила препоруку о томе да ниједна будућа експедиција не би смела да слеће унутар два километра од места мисије Аполо.
Уговор о свемиру из 1967. врло је јасан: «У складу с чланком 2 Уговора о свемиру, у који спадају Месец и небеска тела, свемир није предмет националног присвајања тврдњом о суверенитету, а ни на начин да се користи или окупира».
Споменути уговор један је од основа међународнога свемирског права, те једно од највећих правних постигнућа насталих у склопу УН-а.
Држава која лансира свемирски објект задржава јурисдикцију и контролу над тим објектом. Држава је одговорна и за штету почињену својим свемирским објектом.
По основним начелима свемирског права, а то су истраживање и употреба свемира, укључујући небеска тела, они се морају обављати на добробит и у интересу свих држава, без обзира на степен њиховог економског и научног развоја.
Цели свемир је слободан за истраживање и употребу свим државама без дискриминације и све државе имају право на слободан приступ свим његовим деловима.
Свемир, укључујући небеска тела, не може бити предмет ичијег присвајања; све свемирске активности морају се одвијати у складу с међународним правом, укључујући Повељу УН-а, у интересу одржања међународног мира и безбедности, те унапређења међународне сарадње.
Уговор о свемиру представља основни легални оквир за међународни свемирски закон. Својим начелима спречава државе потписнице да у орбиту Земље поставе оружје за масовну деструкцију или да се на Месецу или било којем другом небеском телу стационирају.
Споразумом се јасно забрањује да било која влада сматра својим било које небеско тело, уз објашњење да су они заједничко наслеђе човечанства. У Уговору стоји и да сваки објект мора бити регистрован у одређеној држави јер се на тај начин она штити од неодговорног понашања приватних субјеката.
Артефакти остају у власништву ентитета који их је тамо ставио, чиме се се на учинковит начин забрањује њихова крађа.
Путовања на Месец врло су вероватна у предстојећих неколико десетина година, а начела о сарадњи на том подручју у Уговору су засад потпуно нејасна и не чине се довољним кад је у питању регулатива.
А кад је реч о опасности од тога да би Месец могао да постане попут одлагалишта смећа, професорка свемирског права на Универзитету Леиден, Тања Масон каже: «Можда бисмо на Месецу требало да почнемо да градимо центре за отпад».