Најактивнији и албански лобиста стиже код Вучића
Један од најактивнијих и „најтврђих“ албанских лобиста у Вашингтону, конгресмен Елиот Енгел, долази у среду у Београд, сазнаје Танјуг.
Танјуг наводи да ће се он састати са председником Александром Вучићем.
Вучић и Енгел већ су се сусрели, у фебруару ове године, током 55. Минхенске конференције о безбедности, када се председник Србије састао са делегацијом америчког Конгреса, у којој је, како су медији пренели, био и Енгел, и то у улози председника Одбора за спољне послове Представничког дома Конгреса САД.
У фокусу тадашњег сусрета био је случај браће Битићи.
Косово и Метохија, дакле — Србија — је тема у вези са којом се Енгел непрестано и активно ангажује, и то током више последњих деценија,
Енгел је сам себе недавно похвалио рекавши „да је његов рад на промоцији америчко-косовских односа био међу најсмисленијим достигнућима током свих његових конгресних година“.
Подсетимо, Енгел је од 1989. године у америчком Конгресу, а списак својих „достигнућа“, који је подужи, он наставља овако: од залагања за НАТО агресију против СРЈ, преко формирања војске Косова, затим је ту и повлачење потернице за Рамушем Харадинајем, као и оцена да Србија мора да се избаци из Партнерства за мир, па све до става да Србија није спремна за улазак у ЕУ.
Управо та његова оцена о Србији и ЕУ, коју је пре две године упутио шефици дипломатије Федерики Могерини, натерала је Вучића да, током своје посете Вашингтону, реагује.
„Свако има право да каже где кога жели. Да ли нас желе у Европи? Ја сам мислио да се о томе пита ЕУ“, изјавио је тада Вучић, уз подсећање да је Енгел најистакнутији албански лобиста.
Вучић је тада додао да Американци имају право да желе да је Србија лоша или добра, али да је посао Србије да штити своје интересе, те да Србија жели најбоље односе са САД, да их гради на озбиљан и одговоран начин, и то начин који ће јасно осликавати да су они велика сила, а ми бројчано, и територијално, мала држава.
Елиот Енгел је у Конгресу 30. априла, отварајући саслушање о наводном силовању Албанки, рекао да чува фотографије спаљених кућа у Пећи — „да би се свакодневно подсећао колико још треба да се уради по питању Косова“.
За сурову етничку дискриминацију и тада је оптужио бившег председника Слободана Милошевића, којег је назвао „балканским касапином“.
Рекао је, као и Приштина што говори — „да су (наводна) силовања на Косову била инструмент у циљу протеривања Албанаца на етничком принципу“.
Годинама се залагао за формирање „војске Косова“, и тражио је да се супротан став Вашингтона у вези са тим питањем промени.
„’Косово‘ би требало да има војску, јер Русија наоружава Београд“, говорио је Елиот, који је пореклом украјински Јеврејин, а чији су преци емигрирали у САД из царске Русије, као и да, због те сарадње са Русијом, Србија треба да се избаци из Партнерства за мир.
Током агресивног заступања ставова блиских Приштини није испуштао прилику ни да упути критике на рачун Београда због успеха српске политике која се изборила да укупно 13 држава, до сада, ревидирају подршку „независном“ Косову.
Енгел је тражио да се Србија одрекне те политике, јер је — „независност Косова неповратна“.